Прочитај ми чланак
САД су апсолутно против промена граница на Балкану, саопштено је Танјугу у Вашингтону дан пошто је премијер Србије Ивица Дачић предложио поделу Космета.
Дописнику Танјуга је саговорник из актуелне администрације председника Барака Обаме рекао да САД сматрају да би било каква промена граница на Балкану имала „екстремно негативан утицај на стабилност региона“.
„За Америку је прича завршена тиме што смо признали албанску државу на Космету у границама у којима је сада. Наш став смо више пута пренели саговорницима у Београду“, додао је он.
Танјугов саговорник није желео да коментарише аргумент да је већ Србија подељена супротно својој вољи тиме што Албанци имају своју државу на Космету.
Премијер Ивица Дачић изјавио је јуче да је подела Косова једино могуће и реално решење, нагласивши да нико неће моћи да натера Србију да призна независност албанске државе на Космету. Међународни званичници засад одбацују ту идеју и подршку подели „ту и тамо“, с времена на време, пруже неки западни политичари (и аналитичари) попут лидера најутицајније опозиционе партије у Аустрији Хајнца Кристијана Штрахеа, који је данас изјавио да би подела Космета била добар компромис и једино трајно решење.
Ипак, север Косова се и у изјавама западних званичника појављује као посебно питање у тражењу „одрживог решења“, па – како данас тврде дипломатски извори – из канцеларије Кетрин Ештон предлажу „протекторат“ на северу и јачу локалну самоуправу.
„И даље мислим да је подела (Космета) једино могуће реално решење и сигуран сам да би то Албанци у Приштини прихватили. Међутим, поставља се питање да то може да изазове протесте у региону, а избегава се чињеница да је потресе изазвало и то што је Србија подељена“, јасан је председник српске владе, коме јучерашњи дан није био први у коме је изнео такав став, уз оцену да „трајно решење не постоји“.
Заоштравање на питању Космета наговестила је половином септембра Немачка, која очекује да Србија пре почетка преговора о пријему у чланство у Европску унију са шиптарском државом на Космету потпише заједничку правно-обавезујућу изјаву која би била спроведена до краја преговора о пријему, а „на партнерима – Београду и Приштини – је да осмисле садржај“, мада је „провучено“ да су садржај у ствари „добросуседски односи“.
Овакав став у складу је и са изјавом председника Европског парламента Мартина Шулца, који је у Бриселу, током Дачићеве посете седишту ЕУ, изјавио да „Србија треба да призна отцепљење Космета уколико жели да постане чланица ЕУ“, што је изазвало лавину реакција у Србији, уз делимично оспоравање (или „ублажавање“) неких европских званичника, и иницирало наставак приче о другим опцијама, конкретно о подели покрајине.
„Србији мора бити јасно да је враћање Косова у политичком смислу немогуће. Не желим да доносим одлуке, јер ће ме историја записати као негативног типа у тој ситуацији, али морају се сви окупити, видети шта је реалност и завршити ту причу. Север Косова је реалност“, став је председника Републике Српске Милорада Додика.
Тврдећи да је север Косова реалност казао је управо то што је јуче поновио Дачић – да би Србија требало да тражи да тај његов део остане у Србији, али и нагласио да остатак покрајине треба да се прихвати као држава, под условом да се очувају национални споменици. Он мисли да је раније било боље време за то, те да би зато сада „морали сви да се окупе око такве идеје и да виде шта је коначно реалност“.
Дачић је пре десетак дана јасно ставио до знања да је услов за прикључење Србије Унији што већа релаксација односа Београда и Приштине и отклањање проблема који онемогућавају нормалан живот грађана и поручио да је Србија спремна да настави дијалог, да дефинише све међусобне проблеме и да ради на њиховом отклањању.
Нешто раније, половином августа, премијер је озваничио да није познато када ће и у којој форми доћи до наставка дијалога Београда и Приштине, а у очекивању наставка дијалога и нове платформе Србије за те преговоре на којој се ради у Председништву Србије, представници власти још не желе да откривају детаље, осим да је Србији потребан консензус око решавања косметског проблема.
„Мислим да је намера председника (Србије Томислава НИколића) да направи што шири консензус и на политичкој и на друштвеној сцени Србије“, рекао је током августа председник парламента Небојша Стефановић.
Споразум о интегрисаној контроли административних линија није најповољнииј по Србију, оценио је нови шеф преговарачког тима Београда за дијалог са Приштином Дејан Павићевић. Он понавља да ће Влада Србије поштовати све обавезе које је договорио његов претходник на тој позицији.
Павићевић верује да постоји могућност да се кроз имплементационе групе које ће чинити представници Београда, Приштине и Брисела, неке одредбе овог споразума учине повољнијим кроз дијалог.
Потпредседница владе за европске интеграције Сузана Грубјешић очекује да ће ускоро Николићев тим изаћи са предлогом платформе, а да је Србији потребан консензус око будућих преговора са Приштином сматра и директор владине Канцеларије за Косово и Метохију.
И Београд и Приштина у међувремену поручују да су спремни за наставак дијалога. Београд је раније понудио дизање дијалога на политички ниво, а Грубјешићева каже да ће се „формат“ тог дијалога знати после посете председника Николића Њујорку, где ће учествовати на Генералној скупштини УН и имати серију билатералних сусрета. Из Приштине стижу поруке да ће прихватити сваки формат дијалога о којем одлуче ЕУ и САД.
У седишту Уједињених нација у Њујорку Савет безбедности 21. августа је разматрао извештај генералног секретара светске организације Бан Ки Муна о Косову и током двоиопочасовне седнице још једном су истакнути различити ставови Београда и Приштине, али и великих сила о ситуацији у покрајини – једино око чега су се сви учесници сагласили је неопходност наставка дијалога Београда и Приштине.
Председник владе Србије је, у свом првом обраћању Савету безбедности од преузимања функције, поручио да је Београд спреман на дијалог о Косову на високом нивоу и успротивио се примени било којег решења мимо сагласности Савета безбедности УН, попут најаве Међународне управљачке групе о спровођењу Ахтисаријевог плана.
У читавој причи не сме се занемарити примена свега што је претходна влада договорила са Приштином на преговорима у Бриселу, што обећава Дачић и тврди да ће актуелна влада „бити фактор мира и стабилности, јер је нова влада и нова шанса“.
Нешто раније, пре именовања за председника владе, лидер социјалиста је у Бањалуци изразио сумњу да, када је у питању Косово и Метохија немамо ни јасну политику шта је то шта бранимо, нити то чврсто бранимо, нити имамо куражи да доносимо одлуке и чекајући стање иде у све лошијем правцу“.
И тада, у јуну ове године, заложио се за разграничење Косова и Метохије, нагласивши да треба хитно решавати проблеме Косова и Метохије, јер је то „разарајућа рак рана у овом делу Балкана“.
„Праведно решење тог питања може да стави тачку на вишевековне сукобе“, рекао је тада Дачић, а синоћ поновио да Брисел не може да натера Србију да призна независност албанске државе на Космету и да је подела покрајине једино могуће и реално решење.
Заговорник идеје о подели Космета је и писац Добрица Ћосић, који је демантовао медијске спекулације да је изјавио да „Србија мора цивилизовано да преда Космет“, уз прецизирање да једина идеја коју је он предлагао јесте подела те српске покрајине.
„Никада га не бих предао, ни цивилизовано, ни ратом. Оно што је моја стара идеја, коју сам јавно предлагао и образлагао, била је подела Космета, или тачније територијално разграничење са Албанцима“, речи су бившег председника СРЈ, који тврди да „никада није трговао Косметом“ – питањем којим се бави више од 40 година.
Подсетио је да су се идејом поделе једно време бавили и најутицајнији балкански преговарачи, као и да је та идеја постала блиска и покојном српском премијеру Зорану Ђинђићу.
У писмима тадашњим лидерима Велике Британије, Америке и Русије – Тонију Блеру, Џорџу Бушу и Владимиру Путину, још у фебруару 2003. године, Ђинђић је затражио хитан разговор о статусу покрајине. У писмима, он је упозорио да Албанци на Космету клизи у независност, затражио да разговори о проблемима у покрајини почну што пре и изнео свој предлог – Космет треба поделити.
Почетак преговора Србија чека и у септембру 2012, а у међувремену се догодило много тога – углавног лошег, а представници власти у Београду тврде да раде на плану за решење косовског питања.
Европска унија је, према речима највиших званичника, припремила платформу за решење тог проблема. Главнокомандујући Кфора за Космет Фокре Халбауер тврди да „постоје планови за север, али да оперативни детаљи нису за јавност“, а косметски Срби и даље очекују да буду део политичког дијалога који се најављује.
(Танјуг, Б92)
