Редакцију ИН4С-а посјетио je Дејан Раденковић, посланик Социјалистичке партије Србије (СПС) у Скупштини Србије. Он је у интервјуу за наш портал казао да се српски народ у Црној Гори налази у незавидном положају, посебно када је ријеч о цркви и језичкој заједници која је најбројнија, подвлачећи да се таквим односом према народу који чини трећину становништва не остварују европски стандарди, као и то може бити велика препрека на путу ка Европској унији.

Господине Раденковићу, колико уопште пратите политичку ситуацију у Црној Гори, и како гледате на овдашњу политичку сцену?

Склон сам да констатујем да сам веома упућен у политичка дешавања код вас. Пратим извјештавање медија из Црне Горе. Без намјере да Вам ласкам, веома интензивно пратим и извјештавање портала ИН4С, и свакако да сам задовољан квалитетом информација и анализама политичке ситуације које публикујете. Морам да признам да нисам равнодушан према свему што чујем и видим, иако ме, искрено, радује напредак који Црна Гора остварује на путу ка Европској унији, гдје вјерујем да ћемо стићи заједно.

Можете ли бити мало конкретнији? Према чему то посебно нисте равнодушни?

Па никако, рецимо, не могу бити задовољан положајем у коме се налази српски народ у Црној Гори. Незавидан положај Срба овдје, продукт је актуелног политичког амбијента.Немам намјеру да тражим персонално кривце због таквог стања, али сам сигуран да ни Европска унија не може подржати асомилацију која траје, прије свега кроз дискриминацију српске језичке заједнице. Колико знам и према последњем попису у Црној Гори та језичка заједница је убједљиво најбројнија, и елемнтарна је логика и ред да српски језик буде службени, а посебно се српској дјеци мора омогућити да наставу прате на свом језику. Немам ништа против језика који су у фази „настајања“, али је голи примитивизам и насиље наметати већини становништва да говоре језиком који није њихов.

Како гледате на прогон СПЦ?

Српска православна црква пролази кроз праву голготу у Црној Гори. То стање је утолико апсурдније ако сви добро знамо да је управо српска црква створила Црну Гору. Прогон српских свештеника и крајње негативан однос према највишим представницима православља у Црнoј Гори не могу служити на част никоме. СПЦ је у Црној Гори своја на своме. Уосталом, ријеч је о јединој канонски признатој православној цркви код вас, а то веома често истиче и предсједник Црне Горе Филип Вујановић.Увиђам да предсједник Вујановић има знатно другачији став према Српској православној цркви у односу на представнике извршне и законодавне власти, што је донекле охрабрујуће.Како год, прогон СПЦ и српског језика би морао што хитније да се заустави.

Срба готово да нема ни у органима државне управе, иако чине трећину становништва.Како на то гледате?

Прочитао сам негдје да чак и у званичним извјештајима у Црној Гори пише да је Срба свега око три посто међу запосленима у државним органима. Тај податак је поражавајући, дефинитивно. Та пракса просто не би смјела да буде одржива, посебно када се зна да Срба има око 30 посто. Овдје више није ријеч само о неиспуњавању европских стандарда, већ се ради о ускраћивању елементарних људских и грађанских права људима само зато што се изјашњавају као Срби. Тешко је, свакоме нормалном, објаснити да се све ово дешава народу који је до прије „само“ сто година имао 95 одсто удјела у становништву Црне Горе (попис из 1909.г.).

У Црној Гори живи и значајан број држављана Србије у статусу расељених лица са Косова и Метохије. И они се жале на дискриминацију од стране режима у Црној Гори. Колико су Вам њихови проблеми познати?

Са жељом да не будем погрешно схваћен, морам да вам признам да ме као посланика са Космета управо положај мојих сународника који су протјерани и живе у Црној Гори највише и интересује.Ово тим прије јер сам у претходном сазиву Скупштине Србије као замјеник предсједника Одбора за КиМ био и позван да се интересујем за популацију са КиМ у Црној Гори, и остварујем одличну сарадњу са представницима Савеза удружења расељених у Црној Гори. Знам да је њихов положај изузетно тежак. Парадокс је да им држава досадашњи боравак у трајању од 13 година овдје сматра незаконитим, оспоравајући им на тај начин право на црногорско држављанство, при чему су очеви и мајке многих од њих рођени овдје. Њима је намијењен статус странаца са сталним настањењем с којим ће им остваривање права на рад, социјалну и здравствену заштиту и образовање бити веома лимитирани, односно имаће статус грађана трећег реда, као и до сада. Признаћете да је ван памети да ни дјеца из расељеничких породица која су рођена у Црној Гори, немају право на држављанство. Није ми познато да постоји сличан примјер било гдје у Европи. Најбоље рјешење за њих би било да се врате својим огњиштима на КиМ, али захваљујући нераду међународне мисије и привременим институцијама у Приштини, од тога нема ништа. О томе свједоче и најновија убиства и премлаћивања Срба и Црногораца који су се вратили на Космет или пак покушали да се врате, као у случају Милоша Чукића, настањеног у Беранама, који је брутално претучен прије пар дана у центру Пећи. Када је стање на Космету већ тако, држава Црна Гора која је годинама добијала огомне донације на име ових људи, морала би да створи амбијент за њихову истинску интеграцију у срединама гдје сада живе, а то се, заиста, ни најмање не постиже примјеном Закона о странцима. Као посланик ћу се ангажовати и да Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије коју води Александар Вулин убудуће обраћа додатну пажњу на косметске расељенике у Црној Гори, јер они су држављани Србије, и ту очекујем да овдашњи расељенички Савез који ради веома добро, буде главна спона између свог чланства тј.корисника и Владе Србије.

Поменусте привремене институције у Приштини и њихов однос према расељенима. Какав расплет очекујете у вези са преговорима између власти у Београду и представника косметских Албанаца?

Управо сте на прави начин дефинисали питање, јер дијалог који је у прекиду јесте дијалог представника власти Србије и представника косметских Албанаца, који не задире у статус наше покрајине, иако има и таквих интерпретација, посебно са албанске стране. Извјесно је да ће се ствари помјерити са мртве тачке, јер се примарно разговара о животним питањима која оптерећују и српску и албанску, али и све друге заједнице на КиМ. Актуелно стање никоме не одговара,а и једна и друга страна морају жртвовати понешто. Ми смо недвмосмислено за наставак дијалога, и ту нема никакве дилеме. Статус покрајине је дефинисан Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН, и око тога се нећемо погађати, а све друго, што се нас тиче, може бити на дневном реду у сваком тренутку. И, наравно, спремни смо на компромисе.

 

(ИН4С)

Ознаке: Дејан Раденковић, прогон, СПС, СПЦ, српски језик