Прочитај ми чланак
ОДГОВОР "Пиштаљке" на саопштење Управе за односе с јавношћу Министарства одбране
Министарство одбране наводи: „Потпуно су нетачни наводи на сајту pistaljka.rs o неправилностима које је наводно констатовала Инспекција Одељења за интерну ревизију Министарства финансија приликом контроле спровођења поступака јавних набавки у Министарству одбране.“
Одговор Пиштаљке: Пиштаљка је дословце пренела, односно цитирала наводе из Извештаја о извршеној ревизији у Министарству одбране број: 40-00-1/2009-09-04, од 9.6.2009. године који је направио трочлани ревизорски тим Одељења за интерну ревизију Министарства финансија. Очигледно наводи ревизора нису по укусу надлежних из Министарства одбране, али овде је реч о званичном документу државног органа. Ванредна ревизија у Министарству одбране извршена је на основу писменог захтева који је министар Драган Шутановац упутио тадашњем премијеру и министру финансија.
Министарство одбране наводи: „Плаћањем уговорних обавеза комисионару Југохемији унапред за телекомуникациону опрему било је по налазу Инспекције целисходно, јер се тиме уштедело 83 милиона динара (Извештај о извршеној ревизији у МО, 47. страна).“
Одговор Пиштаљке: Ревизори наводе: „Плаћање уговорених обавеза комисионару Југохемији 29.10.2008. године, услед пораста курса УСД, Министарство одбране је ангажовало буџетска средства у износу од 259.331.768,08 динара већем, него да је плаћање извршено 30.9.2008. године“. И закључују: „У циљу уштеде буџетских средства Министарство одбране-Управа за снабдевање МО је уговорила плаћање набавке мобилног система радио релејних веза унапред. Због неспремности комисионара Југохемије-недостатка потребне документације за откуп девиза, није остварена пуна уштеда од 342.227.182,32 динара, већ само 82.895.396,26 динара, односно мање за 259.331.786,08 динара, због разлике у девизном курсу.“
Министарство одбране наводи: „Пренос средстава на рачуне комерцијалних банака приликом плаћања робе и услуга врши Трезор Министарства финансија, тако да Министарство одбране не може да утиче на време пласирања средстава и курсне разлике. Сличне проблеме имала су и друга министарства.“
Одговор Пиштаљке: Министарство одбране је овај проблем могло да отклони отварањем девизног рачуна код НБС, што је и учињено тек у мају 2008. године, односно пет месеци након што је буџет већ претрпео штету на курсним разликама од 12.745.320,23 динара, услед плаћања код Комерцијалне банке.
У извештају ревизора се наводи (стр. 45): „Управа за снабдевање је 10.3.2008. године НБС поставила питање да ли постоји начин да комисионар откупи потребну количину девиза по званичном курсу НБС, како би се избегли трошкови курсних разлика између курса НБС и курса пословне банке комисионара“.
Ревизори такође наводе (стр. 45): „На захтев Управе за снабдевање бр. 554-2, од 13.5.2008. године, за отварање девизног рачуна, НБС-Одељење за платни промет са иностранством је 22.5.2008. године обавестило Министарство одбране да је у књигама НБС отворен посебан девизни рачун под следећим бројем и називом (…)“.
Дакле, без обзира што је Министарство одбране отворило девизни рачун код НБС дошло је до плаћања курсних разлика од 259.331.786,08 динара, јер комисионар Југохемија а.д. није припремио сву документацију која је била неопходна да би се плаћање извршило благовремено (стр. 47).
Министарство одбране наводи: „Одлуком министра одбране одобрена је набавка 19 путничких аутомобила са светлосном и звучном сигнализацијом укупне уговорне вредности од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом. Комисија Управе за снабдевање јесте предложила мањи износ (без ПДВ-а), али су они приликом процене у обзир узели карактеристике возила стандардних комерцијалних модела, што није био реалан износ. У прилогу је образложење зашто је набавка проглашена поверљивом.“
Одговор Пиштаљке: Министарство одбране потврђује наводе ревизора које је пренела и Пиштаљка, да је за првобитну набавку било предвиђено 45.560.169,49 динара, а да је потом набавка уговорена по цени од 104.102.379,39 динара.
Министарство одбране у приложеном образложењу наводи: „Покретање процедуре поверљиве набавке и сам поступак набавке је проглашен као поверљив, с обзиром да се ради о аутомобилима који имају служе за превоз и пратњу штићених личности, представника страних држава, а посебна је обавеза да се врши антидиверзиона провера сваког аутомобила и спадају у категорију других спеијалних моторних возила сходно одредбама члана 4. став 1, тачка 5. Уредбе о средствима за посебне намене (Службени лист СЦГ бр.28/2005).“
Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 17): „Уредбом о покретним стварима за посебне намене, донетом 2005. године, као покретне ствари за посебне намене, одређене су и све врсте возила намењених за војне потребе (борбена, неборбена и друга специјална моторна возила), осим путничких“. Дакле, пропис на који се у свом демантију позива Министарство одбране, према налазу ревизора није дао широко тумачење и могућност да се службена-путничка возила набаве по тајној процедури као остала средства „посебне намене“.
Министарство одбране наводи: „Планови јавних набавки мењају се због померања термина доношења Закона о буџету, на шта Министарство одбране не може да утиче.“
Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 16): „План набавки средстава посебне намене за 2008. и План набавки средстава посебне намене за 2009. годину нису донети благовремено у складу са одредбама Уредбе о средствима посебне намене“. Дакле, о разлозима због којих је Министарство одбране каснило у доношењу планова ревизор се није изјашњавао, нити спорно образложење Министарства одбране на било који начин може да оправда кршење прописа.
Министарство одбране наводи: „Према члану 75. Закона о буџетском систему, Инспекција је имала право и обавезу да у случају утврђивања неправилности покрене поступак за одговорност, што ни у једном случају није учињено, јер за то није било повода.“
Одговор Пиштаљке: Циљ антикорупцијског портала Пиштаљка није да оцењује методологију рада Одељења за интерну ревизију Министарства финансија, већ да објективно информише јавност и објављује наводе и податке из докумената до којих дође. У овом случају, чињенице из Извештаја о извршеној ревизији у Министарству одбране свакако заслужују пажњу јавности. Пиштаљка не може да утиче на то да ли ће надлежни државни органи реаговати на те чињенице или не.
Министарство одбране наводи: „Поступак набавке станова за потребе Министарства одбране 2008. године био је у потпуности у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије, који је у то време био једино меродаван закон за располагање непокретностима у својини РС. Набавка непокретности у својини РС се не врши према Закону о јавним набавкама.“
Одговор Пиштаљке: У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 37): „Увидом у документацију утврђено је да за набављене станове није спроведен поступак јавне набавке. С обзиром да су станови добра, да је куповина из буџетских средстава, а да је Министарство одбране државни орган, станови су предмет Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 39/02…101/05), па је за набавку истих министарство било у обавези да спроведе поступак набавки у складу са законом“.
Министарство одбране наводи: „Извештај Инспекције носио је ознаку тајности, јер се у њему прецизно описује наоружање и телекомуникациона опрема која је за потребе Војске Србије МО набавило, што је у свим земљама поверљив податак.“
Одговор Пиштаљке: Стављање ознаке „службена тајна“ на извештај о ревизији послужило је као алиби Министарству одбране да 35 месеци скрива спорни докуменат од јавности. Такав поступак је представљао кршење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, што је својим решењем (бр. 07-00-02148/20120-03, од 16.6.2012.) утврдио и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Повереник је наложио Министарству одбране да сараднику Пиштаљке достави копију извештаја, уз претходно уклањање само 14 редова текста који се третирају као службена тајна. Овим поводом Пиштаљка је 27.6.2012. године објавила текст под насловом „Шабић поништио „тајну“ Министарства одбране“.
Министарство одбране наводи: „Након налаза Инспекције, Министарство одбране је поступило по њеној препоруци и прибавило сагласност Фонда СОВО за поступак набавке лекова, који се последњих неколико деценија вршио на уобичајен начин.“
Одговор Пиштаљке: Министарство одбране потврђује наводе ревизора које је Пиштаљка пренела, да су набавке лекова вршене без сагласности Фонда СОВО. У извештају ревизора наводи се следеће (стр. 12): „Тестирањем уговора о пружању услуга здравствене заштите и издавању лекова војним осигураницима и члановима њихових породица, утврђено је да Министарство одбране не закључује уговоре са здравственим установама у складу са прописима који регулишу јавне набавке“.
Процедуре ревизије у јавном сектору се обављају према унапред прописаним критеријумима, стандардима и методолошким упутствима, тако да је немогуће да извештај буде коначан уколико се предходно не размотре све примедбе које је субјект ревизије доставио ревизорима. Да су неким случајем наводи Министарства одбране основани онда би чињенично стање из извештаја о извршеној ревизији претрпело одређене измене и корекције.
Због провере тачности података пре њиховог објављивања сарадник Пиштаљке је коначан извештај о ревизији затражио од Министарства одбране, али и од надлежног Министарства финансија. Обе верзије добијених извештаја су истоветне садржине, што указује на то да су ревизори утврдили и констатовали право чињенично стање, које су затекли приликом ревизије финансијског пословања Министарства одбране.
Уколико надлежни из Министарства одбране сматрају да наводи изнети у извештају о извршеној ревизији нису тачни, онда права адреса за деманти није редакција Пиштаљке, него надлежно Министарство финансија.
