Последњих недеља у нашој јавности се олако прелази преко теме односа нове власти према Косову и Метохији. Наиме, у свим најавама како новог председника Србије, тако и свих актера будуће нове Владе Србије, стоји да ће они прихватити све што је претходна власт договорила у Бриселу по питању Косова и Метохије, и наставити даље. Нико више не поставља следећа питања:

 

1. Ко је овластио Борка Стефановића да преговара о Косову и Метохији?

2. Шта су дефинитивно и прецизно резултати његових договора, шта ће, дакле, тачно нова власт потврдити и применити?

3. Ко каже да се оно што је урадила претходна власт не може преиспитати и довести у питање?

4. Шта ако је претходна власт деловала антиуставно: да ли то значи да треба наставити њиховим путем?

 

Ово последње видели смо на питању оцене уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине од стране Уставног суда Србије. Како би прошао Борко Стефановић и његови договори ако би се нашли на Уставном суду? Да ли ће нова власт ставити у фиоку ову могућност да се Уставни суд огласи и по овом питању, као што је мишљење о спорним законским и подзаконским решењима у Војводини стајало у фиоци више година под старом влашћу?

 

Коначно, зашто се нуди место министра спољњих послова најпре Милици Делевић, а изгледа и Расиму Љајићу? Да ли зато што би неко из жутих редова најбоље знао да настави где је Борко стао, а згодно дође да се сва кривица за евентуалну будућу предају Косова и Метохије свали на ту личност, а не на Владу и Председника.

 

У том смислу понављамо добро познати став Двери: Ако се жели континуитет политике према Косову и Метохији у односу на Тадићев режим, ако се настави Тадићевим путем, нова власт ће у Дверима имати жестоку опозицију. Ако се жели стати на пут Тадићевом начину вођења политике, његовим кадровима и решењима, нова власт ће у Дверима имати сву могућу подршку. Али да што пре видимо дела дисконтинуитета.

 

Информативна служба Двери

Oznake: borko stefanović, Kosovo i Metohija, nova vlada srbije, pregovori