Pročitaj mi članak
Што се тиче Космета, нема државе на свету која би се одрекла дела своје територије. Зашто би то очекивао било ко од нас, тим пре што се са Косметом не би завршио процес цепања Србије?
Да ли нам је неко рекао да би након тога Србија остала у истим границама? Наравно да није. Шта, треба да кажемо да се одричемо Космета, да смо геноцидан народ и да онда све буде у реду
Завидном партијском стажу (Савез комуниста – Покрет за Југославију, ЈУЛ, Партија демократске левице и СПС) Александар Вулин, сада председник Партије социјалиста са којом је на напредњачкој листи „Покренимо Србију“ ушао у парламент, придодаће и државну функцију шефа Канцеларије за Косово и Метохију. У паузама свог левичарског ангажмана писао је колумне, новинске чланке, а последњих година и романе (Опадање, Лепота и Мрак). За разлику од књижевних дела која су остала мање-више непримећена, Вулинов политичко-публицистички опус је, пре свега због Марковић-милошевићевске стигме, стекао немали број огорчених противника и непријатеља, али и верне поклонике. Но он се увек више држао својих уверења него тога шта други мисле о њему, тако да ће се сви они који морају да доказују свој доследни либерализам или успаљени патриотизам, поново наћи пред старом метом, само у једном нешто измењеном амбијенту.
„ВРЕМЕ“: Какав је осећај бити поново у странци која је на власти?
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Оптерећујући.
Због чега?
Осећања одговорности.
За шта?
За многе ствари, укључујући и оне за које нисте криви.
Добро, али ви сте се као борбена левица, како пише у програму Покрета социјалиста, трудили да дођете на власт?
Наравно, то је циљ сваког бављења политиком, али њега прати осећање одговорности за оно што радите.
И за шта ћете се, у складу са тим осећањем, залагати?
По природи посла, пре свега за очување Косова и Метохије у државно-правном систему Србије, али тиме моје политичко ангажовање не престаје.
Него се наставља?
Пре свега социјалним питањима. Да видимо шта ћемо са социјалним неравноправностима у земљи, шта са тајкунима, а шта са криминалним приватизацијама.
Знате да их је било?
Апсолутно, Европска комисија је од Србије већ тражила да преиспита 24 спорне приватизације.
То подразумева борбу против криминала и корупције?
Није то само борба против криминала и корупције. Драстичне социјалне разлике нису само последице тих проблема. Има безобразно богатих који су поштено стекли новац, али не сме више да буде безобразно сиромашних. Социјалне разлике морају да се смањују, и на крају нестану.
Мислите да такве ставове деле и остале странке владајуће коалиције?
Све партије, без обзира на то да ли су у опозицији или на власти, говориле су да се пљачка мора зауставити, а да ће одговарати они који су у њима учествовали.
Мислите да се то може спровести у влади у којој је премијер Ивица Дачић, с ким сте се разишли након афере „Кофер“?
Ми смо имали две могућности: да пустимо Демократску странку да настави да пљачка или да преузмемо власт и да их пошаљемо у опозицију, јер је то био једини начин да се испитају криминалне приватизације.
Оставимо сада Демократску странку, шта је са вашим некадашњим колегом Дачићем?
Чињеница је да сам се разишао са Дачићем и Социјалистичком партијом, али ово није влада љубави. Није ни влада партија које имају истоветне програме. Није чак ни влада националног јединства. Ово је влада националног спаса. Зато морате да оставите по страни нека идеолошка размимоилажења да бисте добили прилику да промените неке ствари.
Извините, али дружење са људима који у ташнама носе гомиле новца нема везе са идеолошким разликама?
Ја сам и подржао ову владу зато што верујем да ће се Александар Вучић борити против криминала и корупције.
Мислите да ће он бити доследан у томе и утврдити, на пример, да ли је Динкић имао неку личну корист од приватизације Мобтела или да ли је Велимир Илић уплетен у послове „стечајне мафије“?
Апсолутно, како би могло другачије? Постоји закон, ако се утврди да је било малверзација, за њих мора неко да одговара, мада до сада није било тако. На пример, Уставни суд је утврдио да је Статут Војводине неуставан. Да ли је неко одговоран за то?
Да ли јесте?
Наравно да јесте, али ја никада нисам чуо име човека који је прекршио Устав. Полиција ће вам написати казну истог тренутка када направите прекршај, али зато нико не одговара када се погази највиши правни акт ове земље. Слично је са уредбом Владе о претварању друштвене у државну својину, без обзира што је тадашњи Устав допуштао равноправност свих облика својине.
Има ли ту неко име?
Наравно. За кршење Устава је одговоран тадашњи министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић, чије је мишљење о приватизацији стављено изнад закона.
Сада ће бити да су за све одговорни они који више нису на власти?
Ако ме питате, мислим да је Александар Влаховић крив.
И?
И Влаховић треба да иде у затвор. Као и сви остали који су одговорни за продавање имовине у бесцење и уништавање привреде.
То није обрачун са политичким опонентима?
Наравно да није, то је мишљење Александра Вулина, коначну реч ће дати судови.
Мислите да ће судови радити без политичких притисака, да неће бити реваншизма и компромиса због тога што неко сада седи у влади?
Вучић је више пута рекао да нећемо бити у влади уколико буде препрека у борби против корупције. Нема потребе да сумњам у његове речи.
Али ви сте сами донедавно говорили да Дачићев останак на функцији подразумева да нећемо сазнати како су се обогатили Славица Ђукић Дејановић и њен муж од приватизација крагујевачке Заставе Електро?
Све приватизације, укључујући и продају предузећа Заставе Електро треба да се провере. Све, без изузетка.
И улоге функционера СПС-а у презадужењу јавних предузећа попут Галенике?
Наравно, треба да се види ко је тај дуг направио. Не сме да буде заштићених. То би морало да буде у интересу свих који чине владу. Некада се говорило, нећемо да дирамо наше партијске кадрове, то лоше делује на имиџ партије. Нема више тога. Разрачунавање са мангупима у властитим редовима биће добро за имиџ партије.
У то спада и провера да је Милутин Мркоњић спречавао издавања дозвола за камионски транспорт, без обзира што је управо постављен за министра саобраћаја?
Тужилаштво више неће бити „наше“ или „њихово“, већ ће спроводити закон, тим пре што ће након промене правне регулативе, управо оно, а не полиција, водити истраге, тако да ја у правосудни систем имам поверења.
На чему се заснива то поверење с обзиром да сумње које сте јавно износили о Дачићу, Славици Дејановић или Мркоњићу нису до краја разјашњене?
Ја знам да бисте ви волели да ја будем тужилац. Није вам то лоша идеја, морам признати.
Није реч о томе шта би ко волео, већ да ли судови имају двоструке аршине, једне за оне који су на власти, а друге за остале.
Тако је, и ја очекујем да ће се закони спроводити, и да ће тужилаштво да ради свој посао, али знате шта ми је жао?
Шта?
Што овакве ствари никада нисте питали, рецимо, Бориса Тадића.
Није било прилике, али то јесу питања за сваког ко учествује у власти.
А зашто није било прилике да га питате?
Сасвим случајно.
Није вам био интересантан саговорник? Знате зашто нисте били у прилици? Зато што вам они никада не би дозволили да се прави интервју на овај начин. Мислите да сам толико политички неписмен да нисам знао шта ћете да ме питате?
Па не бисмо ни разговарали са вама да не можемо да вас питамо овакве ствари.
Апсолутно. Ја сам отворен за сва та питања. Само ми је некако малчице жао што неки други, док су били на власти, нису били у прилици да одговарају на оваква питања. Ништа више.
Добро, осим борбе против корупције приоритет нове владе је?
Космет.
Шта ћемо са Косметом?
Шта ћемо с Косметом? Радићемо све да људи на Косову и Метохији живе боље, и да више осећају државу Србију иза својих леђа.
Шта је за вас Косово?
Шта је Косово?
Да.
Јужна српска покрајина. Шта друго?
Без обзира што је више од деведесет земаља признало Косово као независну државу и што Београд нити формално нити суштински не врши власт на тој територији?
Немојте само да ми причате о реалности на терену. Устав Србије за мене је једина реалност. По Уставу моје државе, Покрајина Косово и Метохија је саставни део територије Србије.
И радићете у складу са тим?
Наравно, да немате неку бољу идеју?
Можда има председник Николић, који каже да никада неће бити председник Приштини.
Као што видите, он није престао да се бори за очување уставног поретка Србије
Што одбијају сви до једног косметски Албанци.
Видећемо да ли ће Албанци на крају прихватити Србију, али хајде да се једино кладимо на нашу државу. Зашто се увек кладите на то да су други упорнији, паметнији и храбрији од нас? Ја не мислим да је тако. Мислим да смо ми паметнији и храбрији од других. И упорнији. Па да видимо. Време је пред нама. Историјски народи се разликују од осталих по томе што не одустају од својих интереса ако се не остварују истог тренутка када би то желели. Остали дижу руке чим наиђу на прву препреку.
Када је реч о препрекама, знате ли шта се Србија договорила са приштинском делегацијом током досадашњих преговора у Бриселу?
То нико прецизно не зна, али то нема везе са Канцеларијом за Космет, већ са државом. Скупштина никада није расправљала о тим документима.
А влада?
Није ни влада.
Досадашњи шеф преговарачког тима каже да су сви договори преточени у закључке и уредбе Владе. Имате све те споразуме на сајту.
Каквом сајту?
Владе Србије.
Шта ће они на сајту? Ти документи треба да буду у Скупштини Србије. Има ли неког важнијег места да се о њима разговара и расправља?
Хоћете да кажете да ће парламент гласати о тим Владиним уредбама?
Уредбе не морају да прођу скупштинску процедуру, али ако имате било какву сумњу да је договорено нешто што је супротно највишем правном акту земље, морате пред Уставни суд.
А локални органи на северу Косова који су изабрани на основу закона Србије?
Опстаће.
Као паралелне институције?
На Косову постоје паралелне институције, али се оне финансирају из Приштине, а не из Београда. За нас постоје само легалне српске институције и оне неће бити укинуте.
Ни оне где су косметски Срби сами организовали изборе, без обзира на то што се Београд томе одлучно противио?
То је врло осетљиво питање јер је претходна влада створила конфузију својом политиком, али у сваком случају неће бити укинута ниједна општина, тако да ћемо наћи решење.
Какво?
У складу са законима Србије.
Мислите да ћете то моћи лако да урадите када неке од најутицајнијих држава траже од Србије да распусти локалне самоуправе на Космету?
Нисам ни рекао да ће то бити лако. Нити пријатно. Али, то је једино могуће. Не могу ја да променим Устав. Устав и закони обавезују да се избори организују на територији читаве Србије. Јасно пише да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије и да из таквог положаја следе обавезе свих државних органа.
Мислите да ће то разумети неко у Бриселу или Вашингтону?
Мислим да хоће. Не само у Бриселу, већ и у Вашингтону или Москви. Постоје ствари о којима не можете да преговарате. Међу њих спадају и легалне институције Републике Србије на Космету, пре свега општине, органи разних министарстава Србије који тамо функционишу. Министарства здравља, школства, социјалне политике, културе…
Правосуђа, судови…?
Наравно, и судови.
И испоставе Министарства унутрашњих послова Србије које по приватним кућама издају личне карте, дозволе и регистарске таблице Србије?
Не, не. Не издаје МУП документа на Космет, већ у подручним јединицама у централној Србији.
Али и та министарства о којима говорите имају ингеренције само северно од Ибра.
Таман посла. Само нам још та подела фали. Неспорно је да услови у којима живе Срби на северу и у енклавама нису исти, да су они у енклавама угроженији, али зато њима морамо да посветимо много више пажње. Канцеларија за Космет ће управо радити на томе да институције државе Србије задржи и спроведе на Космету.
Што Србију директно води у конфронтацију са Бриселом.
То није тачно.
Како није тачно када је један од услова за даље европске интеграције нормализација односа са Приштином?
Не постоји јединствен став ЕУ о питању Космета.
Али постоји већински, с обзиром на број чланица ЕУ које су признале шиптарску окупацију Космета.
А што не кажете да у Уједињеним нацијама постоји већински став држава које нису признале Косово? У најмању руку постоји простор да се боримо да Косово није држава.
Коју Србија никада неће признати?
Наравно да неће.
Па нико и не тражи од Србије да је формално призна, већ да се понаша према Косову као сувереној држави са којом треба да нормализује односе.
И да прихватимо реалност?
То је део реалности о којој врло јасно говоре међународни званичници.
Добро, то онда значи да где год живе Срби на Космету, не постоје институције Космета. И то је реалност. Реалност је дашиптарско Косово никада неће постати независна држава док то Србија не прихвати, а неће прихватити. Зашто се таква реалност не прихвати? Хајде онда да играмо ту игру. Али није ствар у томе. Морамо да се вратимо на терен Устава и закона, јер је то једини начин да се избегну произвољна тумачења.
И да се настави дијалог са Приштином?
Процес политичког преговарања ће се наставити јер гледамо како да олакшамо живот људима на Космету, и да примењујемо законе Србије.
Чак и ако би њихово спровођење зауставило европске интеграције?
Председник државе је јасно рекао да од тога нема ништа. Ко сам ја да га исправљам? Уосталом, Покрет социјалиста неће ни увести ни извести Србију из ЕУ.
А шта кажете ви лично?
Да морамо да будемо опрезни.
Шта то значи?
Да будемо свесни да се свет мења, и да то сада није на дневном реду. ЕУ није циљ, већ средство да наши људи боље живе.
Али се слажете да Србија треба да настави пут ка ЕУ?
Да, јер би нагли заокрет био погубан за нас.
И лично то прихватате?
Ја нећу радити ништа против тога. А што се тиче Космета, нема државе на свету која би се одрекла дела своје територије. Зашто би то очекивао било ко од нас, тим пре што се са Косовом не би завршио процес цепања Србије? Да ли нам је неко рекао да би након тога Србија остала у истим границама? Наравно да није. Шта, треба да кажемо да се одричемо Косова, да смо геноцидан народ и да онда све буде у реду?
Нико озбиљан и не говори да су Срби геноцидан народ, али сте видели какве су биле реакције у региону када је премијер Дачић рекао да се у Сребреници није догодио геноцид, већ злочин.
Имате одлуку Међународног суда правде да Србија није одговорна за оно што се догодило у Сребреници. Такође имате и декларацију Скупштине Србије.
Али да има одређене обавезе зато што није учинила довољно да га спречи.
Да, хајде да навијамо за то да смо геноцидни. Хајде да се боримо за такву квалификацију.
Добро, шта се догодило у Сребреници?
Одмах да вам кажем, у ту игру ме нећете увући.
Какву игру?
У којој очекујете да ћете нешто од мене добити.
Нико не очекује.
Онда ништа нећете ни добити. Погледајте одлуку Међународног суда правде, декларацију Скупштине Србије и ставове и закључке Комисије за испитивање злочина Републике Српске, ту све пише. Сребреницу, као ниједан други злочин, не можете да посматрате изван контекста онога што се дешавало на простору бивше Југославије.
Али један злочин не амнестира други?
Апсолутно.
И сви који су одговорни за злочине треба да одговарају.
Наравно.
А што је онда ваша странка говорила да је хапшење Младића плитко и политички неодговорно?
Ми смо ту били јасни. Хапшењем се неће решити ниједан проблем. Ни незапосленост ни сиромаштво, а посебно не корупција.
Па је ли то било политички неодговорно?
Да ли сам се радовао Младићевом изручењу? Нисам. Да ли је то урађено по закону? Јесте. Али ако од мене тражите да због тога будем срећан и еуфоричан, мораћу да вас разочарам.
Ви сте били у притвору и због спречавања хапшења Веселина Шљиванчанина, који је осуђен за ратне злочине?
Тадашњи Устав је забрањивао изручење наших држављана страним судовима, а провео сам месец дана у притвору зато што сам предводио демонстрације због његовог хапшења. Никада нико није у Србији хапсио опозиционе лидере због протеста. Толико о досовским слободама.
Ви причате о томе, а у време када сте били један од највиших функционера ЈУЛ-а полиција је брутално тукла лидере опозиционих странака и грађане на улицама, што сте ви подржавали.
То једноставно није истина, моје речи су биле истргнуте из контекста. Када вам државни орган каже да се померите, ви ћете то урадити, или ћете сносити последице. Када је мени полиција приликом хапшења Шљиванчанина рекла да се померим, ја то нисам учинио. Јесу ли пуцали гуменим мецима? Јесу. Јесу ли ме поливали водом из шмркова? Јесу. Јесу ли ме тукли? Јесу. Јесам ли се жалио због тога? Нисам. Не иде се у револуцију а да не добијете ниједан шамар. Ја сам током протеста деведесетих јасно позвао грађане да не нападају полицију, а полицију да не реагује на начин на који је то чинила, и осудио свако насиље.
То није било обично насиље, људи су дословно убијани.
Дванаест година је прошло од свргавања Милошевића. Дванаест година се воде истраге. Дванаест година се испитују поједини случајеви. И шта је било? Ништа. То, признаћете, није моја одговорност.
А да ли је ваша одговорност када сте оправдавали упад полиције током студентских протеста на Филозофски факултет?
Рекао сам да Универзитет није страна амбасада, али немојте да вас подсећам да је било и напада на полицију.
Због чега полиција треба да гази људе на улицама?
Наравно да не треба и ја сам једном готово добио батине на улици.
И видели полицијско насиље?
Видео.
Да ли сте о том батинању грађана питали нешто некога у ЈУЛ-у, који је одлучивао о свему?
Тада још није одлучивао. ЈУЛ је био утицајан, али није одлучивао о свему.
Мислите да би неко смео да врши репресију без одлуке политичког врха?
Сигурно да је било и таквих одлука. Дванаест година је више него довољно да се пронађу одговори на сва та питања, али то није урађено. Ја се надам да ћемо ми моћи да откријемо грађанима све што је битно и за тај период, али и како је страдао Ранко Панић током протеста 2008. године.
И ко је убио Славка Ћурувију?
И то ко је убио Славка Ћурувију, ко је одговоран за смрт новинара Милана Пантића, али и Ранка Панића.
И ко је убио генералног секретара ЈУЛ-а Зорана Тодоровића?
Тако је, и ко је убио директора ЈАТ-а, министра одбране Павла Булатовића или начелника Ресора јавне безбедности Радована Стојичића. Било би лековито и здраво да скинемо ту хипотеку с врата и да наставимо са нормалним животом. Ја се радујем тој истини ма каква она била.
А што сте тек 1998. отишли из ЈУЛ-а?
Зато што је та странка изневерила свој програм и постала маска за богаташе који су седели у њој.
И требало је да чекате четири године да то видите?
ЈУЛ је на почетку био изворно левичарска странка, али се то с временом мењало.
Како је изгледао ваш разлаз са Мирјаном Марковић?
Нећу да причам о томе. Све што је било битно рекао сам када је било важно, док је ЈУЛ био власт.
Коме?
Коме је требало да кажем. Главном одбору и најважнијим функционерима партије.
И шта су вам одговорили?
Саслушали су ме, ја сам тражио на Главном одбору да гласа о мојим предлозима, али сам остао убедљиво у мањини. Али кажем вам, и да је било горе, не бих вам то рекао.
И како сте се осећали када сте схватили да сте у мањини?
Ето, како сам се осећао? Нећу да говорим о томе.
Нико вас не пита шта вам је рекла госпођа Марковић током последњег сусрета.
Ма пустите то. Тада сам рекао шта мислим, јер је било важно. Сада би то било само лажно херојство. Чињеница је да сам се разишао са странком и напустио власт из принципијелних разлога, што и није баш уобичајено у домаћој политици.
Па што сте се онда враћали?
Вратио сам се када сам видео како гори Скупштина 5. октобра.
Где сте били тада?
На улици, прошао сам близу парламента. Мој повратак у политику проистекао је из потребе да се супротставим ономе што је уследило након тога што је Србија постала плен.
Можда се зато и чују критике да је то повратак у најгоре време деведесетих и црвено-црне коалиције: нема ЈУЛ-а, али сте ту ви, уместо Милошевића је Дачић, уместо Шешеља Вучић.
То су бесмислице, ова влада ми личи на деведесете колико и претходна влада демократа, СПО-а и социјалиста који су исто тако сарађивали у том периоду. На срећу, ништа не може да се врати.
Чак ни Мира Марковић?
То није питање.
Како није?
Лепо, није.
А ако јесте, шта је ваш одговор?
Да бих волео да се свако ко је отишао из Србије врати у своју земљу
(Време)
