Прочитај ми чланак
Док Србија не добије Владу, спољну политику земље води Маја Коцијанчич, портпарол шефа европске дипломатије Кетрин Ештон.
Ова дама долази из државе која је 90-их увела санкције Југославији и 2008. признала албанску окупацију Космета, а пре неколико дана је обелоданила да је Србија увела санкције Белорусији, Сирији и Ирану, земљама које никада нису уводили санкције нама, нису признале независно Косово већ су нам биле добронамерни партнер и подржавале у међународним организацијама. Белорусија је током 90-их Југославији слала помоћ у енергетици и новцу, упркос огромним притисцима тадашњих велесила на челу са САД, а за време бомбардовања склопила пакт.
Осим агенције Танјуг, медији у Србији се нису усудили да пренесу срамотну одлуку о санкцијама, коју је Маја Косијанчич образложила ставом да је логично да земље кандидати за придруживање ЕУ, укључујући и Србију, ускладе спољну политику са политиком ЕУ и да су дужни да прихвате политику санкција, које је ЕУ увела земаљама за које Брисел оцењује да крше хуманитарно и међународно право.
Ако је Србија независна држава, одакле право особи која чак није ни њен држављанин, да предузима тако значајне кораке у спољној политици државе? Да ли интеграција Србије у ЕУ мора да наруши и традиционално пријатељске односе са Белорусијом, Сиријом или Ираном, које би сада могле да узврате признавањем независног Косова? Докле ће приближавање Србије Бриселу да буде једносмерна улица у којој наша држава губи суверенитет над територијом и радом државних служби ради некаквих магловитих обећања?
