(Дмитриј Седов)

Нигде у Европској унији се председнички избори у Украјини, који треба да се одрже 2015.године, не узимају тако блиско срцу, као у Берлину. То не треба никога да чуди – историја 20.века са два светска рата довољно говори о посебном интересу владајућих кругова Немачке за украјинска природна богатства. У очима вођа и Другог, и Трећег Рајха Украјина, заједно са југом Русије, са својом плодном црницом и изузетно повољном климом, сматрана је за један од најважнијих привредних добитака тог времена.

Као и тада, и данас је за те просторе развијена немачка економија врло заинтересована. Дестабилизација све већег броја афричких и азијских држава доводи до ширења зоне глади те, према томе, и до све веће потражње пољопривредних производа на светском нивоу. Ако се тако посматра – украјинска црница може да постане нови Клондајк, за који се интерес немачких владајућих кругова углавном ни мало није променио у односу на њихове давнашње земљаке. Међутим, у 21.веку о насилном освајању „животног простора“ не сме ни да се помисли, а начин на који би се стекла украјинска природна богатства мора да буде у принципу сасвим другачији. За сада он личи на „плодотворну сарадњу“ са Украјином у оквиру Европске уније, у којој Немачка намерава да опстане као лидер.

Берлин је већ доста учинио за остварење претпоставки да се у Украјини ка власти успешно померају само оне фигуре које су њему потребне. Тако је за улогу будућег извршиоца немачких планова у Украјини програмиран и Виталиј Кличко. Зашто је баш он – спортиста, познат у целом свету, али дилетант у политици, изабран за нешто такво? Очигледно зато што се Виталиј Кличко, који је много година провео у иностранству, претворио у правог космополиту.

Од два брата – боксера, старији – Виталиј, почео је да се активно бави спортом 1995.године. У спортском свету је брзо стекао надимак „Доктор Гвоздена песница“ и од тада је почео више да се бори у иностранству, него у својој домовини. 1997.године браћа Кличко су потписала уговор са међународним спортским конзорцијумом Universum Box-Promotion, преселили су се у Немачку и постали штићеници немачког тренера Фрица Здунека.

Прве мечеве су имали само у Немачкој, али је после тога географија њихових борби прешла на цео свет. Виталиј се борио у најпознатијим светским ринговима

У 15 година спортске каријере „Доктор Гвоздена песница“ је постао највећа светска звезда, један од најимућнијих боксера – професионалаца. Он је заштитни знак светског бокса и потпуно је укључен у ту врсту светског бизниса. Осим бављења професионалним спортом он се у иностранству бавио и другим послом. Заједно са братом и Силвестером Сталонеом био је продуцент мјузикла „Роки“, бавио се и добровољним радом са омладином. Постао је носилац ордена „За заслуге Федеративној Републици Немачкој“ (2010), а 2011. је заједно са братом Владимиром добио Националну награду ФРН „Спортиста са срцем“ за рад у оквиру „Фонда браће Кличко“.

Последњих 15 година Виталиј Кличко живи у Немачкој и у њој је један од највећих спортиста-пореских обвезника. Од 2008.године он и његов брат су „лица“ фитнес-клуба McFit (са приходом свакога од њих од 1 милион евра).

Када се укључио у политички живот Украјине, Виталиј Кличко је у почетку одбијао да прикаже свој приход, али је на крају ипак то учинио. Испоставило се да је, на пример, 2011.године на територији САД Виталиј зарадио 4,726 милиона долара, док му је приход у Украјини износио нула гривни. У априлу 2013.године у новинама које издаје Врховна рада Украјине (украјински парламент) објављена је његова изјава о приходима у 2012.години. Те године он је у Украјини зарадио 11.204 гривни (мање од 1500 долара) , а ван граница Украјине (у Немачкој) – 5 милиона долара. При том, како је то констатовала јавна организација „Антиккорупциони савет Украјине“ он није објавио доходак и имовину чланова своје породице.

Постоји још један разлог због кога као будућег председника Украјине немачки политички кругови виде Виталија Кличка. Он се чврсто везао за Немачку, која је за њега постала нешто као друга домовина. Његова комплетна имовина, социјални статус и перспективе зависе од те земље. Фигура која у толикој мери зависи од стране државе никако не може да буде прави представник интереса своје праве домовине, обзиром да се он за ту дужност номинује у Украјини.

Значајну улогу у свему томе игра и његово порекло. Без обзира што су му нацисти за време холокауста стрељали јеврејске претке по мајци Немачка се, ако се може тако рећи, за то код њега „искупила“ тиме што му је омогућила широке могућности за развој каријере. Зато је његова родбина по оцу страдала у време гладних тридесетих година 20.века, које се од појаве Јушченка у званичној украјинској идеологији називају „помор глађу“ за који је крива, како они тврде, Стаљинова Русија.

Избор Виталија Кличка представља и избор украјинске младежи

Кличко се још 2003.године испробао и у друштвеном раду када је постао шеф добротворног „Фонда браће Кличко“, а затим и саветник председника Украјине (од 2006. до 2008.). Тврди се да је за 10 година постојања тог Фонда око пола милиона деце и младих учествовало у његовим различитим пројектима, као и да је финансијско учешће Фонда у спортским пројектима Украјине само у 2012.години износило преко 4 милиона гривни, или 65% свих трошкова у републици, предвиђених у ту сврху.

Виталиј се у почетку бавио питањима спорта у Кијеву. Основао је политичку партију „Новаја страна“ („Нова земља“), која је прошла кроз период алијанси са различитим политичким снагама, али се међу њима није посебно издвојила. На ванредним изборима за Кијевски градски савет 2008.године Блок Виталија Кличка, у коме су били још „Народниј Рух Украини“ (тј. „Украјинска народна партија“), партија „Јевропејскаја столица“ („Главни град Европе“) и партија „Украински социјал-демократи“ сакупио је 10,61% гласова. То је била прва проба његове снаге као политичара републичких размера.

Тешко је рећи чему су Немци учили Виталија Кличка до 2010.године, али не изазива ни најмању сумњу чињеница да се 2010.године Берлин укључио у формирање политичке снаге којом се може управљати, а коју ће водити Кличко. Те године је партија „Новаја страна“ добила нов назив УДАР (тј. Украјинска демократска алијанса за реформе).

Децембра 2013.године немачке новине German foreign policy су писале: „… како је још пре две године саопштио представник CDUВернер Јостмајер, Виталиј Кличко је од Аденауеровог фонда добио задатак да у Украјини формира хришћанско-конзервативну партију. Убрзо је дошло до оснивања партије УДАР.

…Немачка влада има намеру да за председничку кампању за изборе у Кијеву који треба да се одрже 2015.године као свог кандидата истакне боксерског шампиона Виталија Кличка и да му омогући долазак на власт.

Због тога његова популарност мора да се подигне заједничким јавним иступањима, на пример – са министром иностраних послова СРН… У пракси Виталиј Кличко и његова партија УДАР не добијају само позамашну помоћ Аденауеровог фонда. Комплетна организација помоћи те партије говори како Немачка утиче на ситуацију у Украјини. Виталиј Кличко у много чему представља не само немачког савезника, већ и производ њене политике.“

Јануара 2011.године Кличко је у Берлину преговарао и имао консултације на различитим политичким нивоима, а ујесен исте године Фонд Конрада Аденауера му је организовао боравак у Тирингији, у којој је проучавао вођење општинске политике. Треба да се подвуче да Аденауеров фонд представља само фасаду за рад са Виталијем Кличко. Приликом посета Берлину са њим се састају политичари различитих нивоа и различитог усмерења. Он одржава сталне контакте са високим представницима Управе федералног канцелара, МИП-а и осталих институција СРН. Његови састанци са бившим министром иностраних послова Немачке Г.Вестервелеом су били редовни. Последњи пут Вестервеле се појавио у јавности са Виталијем Кличком у Кијеву, на Мајдану, у новембру прошле године. Треба очекивати да ће традицију тесних радних контаката са Виталијем Кличко наставити и В.Штајнмајер, нови шеф немачког МИП-а.

Једном речју – Кличко је имао истински разлог да марта 2012.године „срдачно захвали“ Аденауеровом фонду за помоћ која је приликом формирања пружена његовој партији. То нису биле празне речи. Само пола године после тога, октобра 2012.године, партија Виталија Кличка је на парламентарним изборима добила 42 посланичка места, а сам Кличко је постао руководилац фракције и члан Комитета Државне раде за питања државне изградње и локалног самоуправљања. Улето 2013. на иницијативу Фонда Аденауера у партији УДАР је организован „напад мозгова“ – дискусија о томе како да се повећа број присталица партије, а радило се и на предизборној стратегији за 2015.годину.

Уочи догађаја на Мајдану, у новембру 2013, Фонд Аденауера је одржао семинар са активистима УДАР-а по питању придруживања Украјине Европској унији. Крајем новембра 2013. делегација УДАР-а је посетила Немачку у циљу „упознавања са парламентарним радом“, где су са њом опет очи-у-очи радили представници тог Фонда. Треба да се каже и да трошкови за приближавање партије Виталија Кличка власти неће бити мали. Али се претпоставља да Немци имају довољно снаге да организују ефикасну контролу трошења средстава од стране украјинских политичара, љубитеља „грантова“ .

Заинтересованост Берлина за Украјину и активност Немаца у том правцу све више подсећају на сакупљање „тевтонског реда“ пред њихов поход на исток. Али овога пута „ред“ испред свих ставља најамног „украјинског јунака“. Врло брзо ће се зачути сигнал за јуриш. Виталиј Кличко, који се прошле године састајао са вођом Светског боксерског савеза Хосе Сулејманом, изјавио је да планира да се 2015.године кандидује за председника Украјине …

(Фонд стратешке културе)

Ознаке: Виталиј Кличко, Дмитриј Седов, ЕУ, Украјина