Прочитај ми чланак
Срамота и вандализам! Улична табла са именом народног хероја Милана Тепића префарбана је цела спрејом у Београду, на Дедињу, у близини Телевизије Пинк.
Читаоци Србин.инфо, чланови „Српског удружења „Ћирилица“ Београд“ су јавили нашој редакцији да су непознати починиоци оскрнавили уличну таблу са именом народног хероја Милана Тепића (погледај горе фотографију) тако што су је целу прекрили црним спрејом.
Улица Народнога хероја Милна Тепића налази се у општини Савски венац у близини Телевизије Пинк, Института за кадроваскуларне болести и КБЦ Драгише Мишовић – Дедиње.
Улична табла са именом српског хероја је пажљиво префарбана, без оштећења зида, што исључује вандализам.
Читаоци Србин.инфо су одмах фотографисали ово бешчашће и проследили пријаву директору Беоком сервиса и генералштабу Војске Србије са захтевом да се одмах реагује и скине мрља са образа Београда.
У случају да држава ништа не предузме, у вези овог вандализма, наши читаоци су спремни да лично орибију спреј са уличне табле да би се на њој опет видело име српског хероја мајора Милана Тепића.
Ко је био Милан Тепић
Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику, у близини Бјеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни „Божидар Аџија“ у Бјеловару, држали у окружењу.
БИОГРАФИЈА
Датум рођења 1957.
Место рођења Комленац код Козарске Дубице, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Датум смрти 29. септембар 1991. (33–34 год.)
Место смрти Беденик код Нове Раче, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професија војно лице
Служба Југословенска народна армија
Чин мајор
Народни херој од 19. новембра 1991.
Одликовања Орден народног хероја, Орден за војне заслуге
У касарни се налазила 265. моторизована бригада ЈНА и новопридошли регрути. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице“ којој припадници Збора народне гарде нису дозволили приступ у касарну.
Пребег из ЈНА, потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара, припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну.
Касарна, у којој данима није било воде и струје, је нападнута са 2.000 војника. Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде, пуковник Рајко Ковачевић, је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.
Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.
Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као „нестали“.
У одређеном часу војницима ЈНА је наређено да се повуку од главног објекта – на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник – командир страже Ранко Стефановић.
Народни херој Југославије
Председништво СФРЈ, којим је председавао потпредседник Бранко Костић, 19. новембра 1991. године је мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ постхумно одликовало Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.
Његово име носи улица у Београду (општина Савски венац), Бањој Луци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду (три улице), Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Козарској Дубици, Градишци и у више других српских градова.
У његову част, Српска је установила орден „за посебне заслуге у рату“.
Извор: СРБИН.ИНФО
