Украјина: претње рушењем хидроцентрала и нуклеарних постројења

„Упоредо са манифестацијама екстремизма све су чешће анонимне претње рушења хидроцентрала, као и нуклеарних постројења, чија оштећења могу да доведу до непредвидљивих, изузетно тешких последица по становништво Украјине и суседних држава“, каже се у саопштењу, објављеном на сајту Службе безбедности Украјине.

Москву брине пораст националистичког расположења у Украјини

Москву брине пораст националистичког расположења у Украјини, укључујући антисемитске позиве неких активиста са Мајдана, који се из несхватљивих разлога скривају у европским структурама“, изјавио је у понедељак комесар МСП РФ за људска права, демократију и владавину права Константин Долгов.
Такође, Долгов је посебно нагласио да су „насилне методе борбе за људска права апсолутно неприхватљиве“.

Парламентарна скуштина Савета Европе разматра стање у Украјини

Парламентарна скупштина Савета Европе одлучила је да размотри стање у Украјини, преносе медији позивајући се на шефа руске делегације у ПССЕ Алексеја Пушкова. Ванредна расправа биће одржана 30. јануара.
Осим тога Пушков је нагласио да ће „дебата бити прилично оштра“.
Он је такође истакао да у ПССЕ постоје умерени представници који ће се залагати за постизање компромиса међу сукобљеним странама у Украјини.

Европски комесар за проширење враћа се у Кијев

Европски комесар за проширење и политику добросуседства Штефан Филе стигао је поново у понедељак увече у Кијев. У петак је Филе већ имао састанке у Кијеву са украјинском владом, лидерима опозиције и представницима грађанског друштва. Програм нове Филеове посете није познат.

 „Дешавања око постројења националног енергетског система, негативно утичу на ниво безбедности наше земље и представљају претњу по живот и здравље грађана“, наглашава надлештво.

У међувремену, опозиција је у недељу увече заузела зграду Украјинског министарства правде у центру Кијева.

Раније су била окупирана министарства пољопривреде, прехрамбене индустрије, енергетике и индустрије угља.

Истовремено Савет Харковске обласне организације владајуће Партије региона Украјине најавио је генерално окупљање и мобилизацију чланова партије и њених присталица „у вези са потребом разматрања и доношења мера за окончање политичке кризе у земљи и заштите уставног поретка“. Скуп је најављен за 1. фебруар.

Партија региона планира да образује јединице, које ће се бавити обезбеђењем зграда државних установа и организација.

Међутим, председник Украјине Виктор Јанукович налази се на састанку са лидерима опозиције у Кијеву.

И Асоцијација органа локалне самоуправе Крима и Севастопоља (југ Украјине), позвала је украјинске власти да предузму оштре мере према организаторима и учесницима нереда у Кијеву у уведу ванредно стање у земљи.

Занимљиво је да Европска унија не позива Украјину да не склопи споразум о Зони слободне трговине са Царинском унијом, али упозорава какве последице овај корак може имати на односе са Европском унијом, изјавио је представник руководства спољнополитичке службе ЕУ новинарима у Бриселу.

Према речима овог функционера, у случају склапања споразума са Царинском унијом, Украјина ће остати без могућности склапања трговинског споразума са трећом страном, у овом случају са ЕУ.

Мађари и Румуни траже део украјинске тероторије

Криза у Украјини стиче све опаснији геополитички формат.

У мађарским и румунским медијима и на интернет-порталима као по наруџбини скоро истовремено појавиле су се публикације које је тешко оценити другачије него као стварање пропагандне основе за поделу Украјине.

Колико је реалан овакав развој догађаја?

Ево шта је рекао у разговору за Глас Русије професор еколошког факултета Централноевропског универзитета у Будимпешти Рубе Мнацакањан:

„Ситуација је следећа: у Закарпатју, колио знам, фактички одавно се формирана мађарска дијаспора и она је оријентисана у целини на Мађарску. Својевремено Мађарска је издавала овим грађанима Украјине пасоше етничког Мађара.

Истина, такав документ није признала ЕУ. Али, ипак, његови власници мирно долазе у Мађарску и тамо раде. У Закарпатју, на пример, у Берегову, направљен је потпуни циклус школовања на мађарском – од вртића до универзитета. Могу да судим по породици наших познаника, у којој млађе дете говори само мађарски.

Како ће реаговати званична Будимпешта при одређеном развоју ситуације у Украјини, тешко је рећи.

У ствари економски ова територија, ови људи припадају Мађарској. Наравно, анексија, увођење војске, то је утопија. Све ће зависити који степен радикализације ће достићи догађаји.

Ако се пролије крв, све ће кренути по југословенском сценарију, и једноставно мораће да се бране своји од физичког насиља – у том случају увођење трупа може да се деси. Мађарска и Румунија могу да се одлуче на такав корак. Ако се у Украјини све буде развијало у политичко-економским токовима – слични сценарио је по мени искључен.”

А ево како је оценио перспективе разних варијанти развоја ситауције у интервјуу за Глас Русије познати словачки политиколог, аналитичар Словачких народних новина Душан Керни.

Што се тиче проблема очувања целовитости Украјине, код нас у Словачкој мишљење је несумњиво. Са тачке гледишта геополитике распад Украјине би направи гигантски проблем са далекосежним последицама.

Нико чак не може да замисли слику када западне области Украјине, одвојивши се од земље, проглашавају себе делом ЕУ. Словацима то није потребно.

Друга је ствар што у Словачкој постоји уверење да ток украјинске историје данас одређују не политичари, чак не ни народ, већ олигархија. Од њиховог става на крају ће зависити исход украјинске драме.

Много ће зависити и од опрезности ЕУ. Јер управо упорна жеља ЕУ да што пре веже Кијев билатералним споразумом била је катализатор актуалне нестабилности у Украјини.

Истовремено националистички џин који је пуштен у Украјини очигледно не жури да се врати у боцу.

НЕМАЧКИ СТАВ

Украјинска опозиција је требало да прихвати Јануковичев компромисни предлог и преузме управљање владом, каже у интервјуу за Дојче веле Јелена Хофман, почасни конзул Украјине у Немачкој.

„Мислим да ту понуду није требало потценити. Опозиција жели да преузме власт, а Јанукович је управо и предложио да их укључи у владу. Ако се ради само о томе да се свргне Јанукович и да се поново бира, онда ће опозиција остати при свом. Али ако се ради о томе да се земља извуче из кризе, онда не би било рђаво да је опозиција прихватила понуду да уђе у владу.”

Међутим у Немачкој се чују и други ставови у вези украјинске кризе.

Председник Украјине покушао је да подели демонстранте и опозиционе лидере. При томе је он сам под све већим притиском. Кризу је могуће решити само новим изборима, сматра у свом коментару за Дојче веле Бернд Јохан.

„Отровне поклоне не треба узимати. Лидери опозиције нису пали на нови трик украјинског председника Виктора Јануковича. Мудро су поступили када су одбили понуду за заједничко формирање владе. Они нису могли преузму водеће функције у ситуацији у којој је на власти корумпирани председник, који се чврсто држи „за фотељу“ и очигледно нада да може да подели опозицију и демонстранте.”

(Глас Русије, РТ, Дојче веле)

Oznake: Kijev, Mađarska, Nemačka, policija, protesti, Rumunija, Rusija, tuča, uživo, Ukrajina