Прочитај ми чланак
Руски председник Владимир Путин, упркос протестима Кијева и санкцијама Запада, потписао је јуче документ о уласку Крима у састав Русије, наводећи да не планира припајање других региона Украјине.
Путин је у свом говору у Кремљу, пред највишим државним руководством, посланицима и вођама са Крима, рекао да је одлука донета на основу резултата референдума на Криму и воље „апсолутне већине Руса“. Очекује се да Дума одмах ратификује овај споразум. „Не верујте онима који вас плаше Русијом и вичу да ће за Кримом уследити други региони Украјине. Ми не желимо поделу Украјине“, рекао је Путин.
Седам најразвијенијих држава Запада суспендовало је чланство Русије у Г8, а Русија је најавила контрамере. Немачка канцеларка Ангела Меркел је јуче поновила да су „такозвани референдум“ на Криму и укључивање тог региона у Руску федерацију противни међународном праву.
Власти у Кијеву су саопштиле да Украјина никада неће признати припајање Крима Русији, а странка Виталија Кличка тражи прекид дипломатских односа с Москвом. Потпредседник САД Џозеф Бајден и премијер Пољске Доналд Туск осудили су јуче у Варшави „анексију Крима као корак без преседана који мења целу геополитичку ситуацију и представља изазов целом свету“.
Да би потврдио како је референдум на Криму био у складу са међународним правом, Путин је навео пример Косова, које се уз подршку Запада и противљење Русије отцепило од Србије. Он је, такође, упоредио сецесију Крима са отцепљењем Украјине од Совјетског савеза 1991. Путин се осврнуо и на уједињење Немачке, рекавши да се нада да ће Немци подржати Русију у случају Крима као што су Руси подржали уједињење Немачке 1990. године.
„Крим је био и остаје у срцу Руса као интегрални део Русије“, рекао је Путин, поручивши да се то „уверење, засновано на истини и правди, преноси са генерације на генерацију“, преноси Бета. Према његовим речима, „западњаци су прешли црвену линију и понашали се неодговорно у украјинској кризи“. Путин је западне земље оптужио за „цинизам“, деловање по „закону јачег“ и за „игнорисање међународног права“.
На референдуму у недељу 97 одсто грађана Крима гласало је за припајање тог полуострва Русији. Кримски парламент прогласио је независну Републику Крим, а нова влада је прогласила национализацију свих добара украјинске државе у том региону. Такође, нове проруске власти на Криму сматрају да Татари „илегално“ заузимају земљу на Криму. Путин је јуче пак рекао да Крим „припада Русима, Украјинцима и Татарима“. На Криму живи око 2 милиона људи, од чега 58 одсто чине Руси, 24 одсто Украјинци, а 12 одсто кримски Татари.
Како тврди АП, Путин жели широку аутономију за регионе са руским становништвом и гаранције да Украјина никада неће ући у НАТО. Агенција наводи да после референдума на Криму почиње да се назире слика шта осим црноморског полуострва руски председник жели као награду у својој игри моћи. У тексту под насловом „Украјина – шта даље“, АП наводи да је велико питање хоће ли Путин заузети и друге области источне Украјине да би остварио те циљеве. За Запад се, наводи агенција, све своди на дилему да ли покушати компромис са Москвом како би се избегао војни сукоб или заузети чврст став и ризиковати руску инвазију Украјине.
Посланици Думе, доњег дома руског парламента, усвојили су јуче декларацију у којој траже од Европске уније и САД да и њима уведу санкције, као што су то већ учинили за неколико руских функционера због ситуације у Украјини. Санкције западних земаља изазивају „подсмех и чак сарказам“, изјавио је јуче саветник руског председника Јуриј Ушаков, преноси Бета.
И Јапан је Русији јуче увео благе санкције због признавања Крима као независне државе тако што је суспендовао разговоре о ублажавању визног режима, истраживању свемира и војној сарадњи.
Француски министар спољних послова Лоран Фабијус је потврдио отказивање своје посете Москви где је требало да путује с министром одбране Жан-Ивом Ле Дријаном. Упитан о отказивању продаје француских војних бродова типа „мистрал“ Русији, Фабијус је прецизирао да је „разматрана суспензија“, али, како је додао, „то би било за трећи ниво санкција, а до сада се није дошло до тога“.
ГОРБАЧОВ: Срећан дан
Бивши председник СССР Михаил Горбачов поздравио је исход референдума на Криму, оцењујући то као „срећан догађај“, преноси АП. Горбачов је рекао порталу Слон.ру да је исход референдума одраз слободне воље становника Крима. Недељно гласање је показало да „грађани заиста желе да се врате Русији“, оценио је Горбачов. Он је критиковао ауторитарну политику Владимира Путина, али је подржао његов курс у случају украјинске кризе. ФоНет
Ко је следећи – Придњестровље?
Уједињењем Русије и Крима покреће се питање шта ће бити са Придњестровљем, Јужном Осетијом и Абхазијом, де факто независним државама које снажно подржава Москва. Према писању руске штампе, Придњестровље је руској Думи упутило захтев за интеграцију са Русијом. Као наводе Ведомости, руководство Придњестровља је очигледно инспирисано акцијама Крима да се уједини са Русијом, те је апеловало на Думу да прошири основ усвајања нових територија.
Придњестровље је 50 година било у саставу Молдавије, а по распаду СССР та област је, уз руску подршку, 1992. прогласила независност. На референдуму 2007. чак 97 одсто грађана се изјаснило за уједињење са Русијом. Јужна Осетија, де факто независна држава на Кавказу, отцепљена је од Грузије 1991. До сада ју је признало пет земаља – Русија, Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу. Као и Јужна Осетија, и Абхазија, фактички независна, прогласила је независност почетком деведесетих. После рата у Јужној Осетији 2008, Абхазију је признало је шест држава – Русија, Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату и Тувалу.
(Данас)
