Прочитај ми чланак
Немачка је нови првак света у фудбалу! У финалу на славној Маракани у Рио де Жанеиру, фудбалска репрезентација Немачке је после продужетака, голом резервисте Марија Гецеа у 113. минуту, савладала Аргентину са 1:0 и тако по четврти пут у својој историји освојила Мундијал, први после 1990. године када је наспрам себе имала истог ривала.
Велике фудбалске борбе често су незанимљивије од претходног дела такмичења, улог је превелик да би се ризиковало, а голеаде су прилично ретке. Узбуђења у борби за трофеј намењен шампиону планете, међутим, није мањкало – а кулминацију су имала у другом продужетку, и то у виду мајсторског потеза. Двојица резервиста, Ширле и Геце, надмудрили су одбрану Аргентине, а стрелац гола за титулу је центаршут са левог крила искористио да грудима савршено примири лопту на левој ивици петерца, те да је пошаље покрај тела до тада одличног голмана Ромера. За славље Немачке, за победу „панцера“, за улазак у историју и, по многима, заслужену титулу после свега што су нови шампиони планете приказали у Бразилу.
Уочи финала чинило се да је једино кадровско питање које је мучило селекторе било оно да ли ће се Анхел ди Марија опоравити довољно да заигра за „гаучосе“ од старта, али то што он није успео, није био једини шок: на загревању повређени Сами Кедира задао је главобоље стратегу „панцера“, Јоакиму Леву, који је у ватру убацио дебитанта у „стартних 11“, задњег везног Борусије Менхегладбах, Кристофа Крамера.
Немачка – Аргентина 1:0 (0:0, 0:0)
Стрелац: Марио Геце у 113. минутуРио де Жанеиро – Стадион: Маракана; Гледалаца: 74.738; Судија: Никола Рицоли (Италија); Жути картони: Швајнштајгер, Хеведес – Маскерано, Агуеро
Немачка: Нојер, Лам, Хумелс, Боатенг, Хеведес, Крамер (од 31. Ширле), Швајнштајгер, Милер, Крос, Озил (од 120. Мертезакер), Клосе (од 88. Геце)
Аргентина: Ромеро, Забалета, Демикелис, Гарај, Рохо, Биља, Маскерано, Перез (од 86 Перез), Меси, Игуаин (од 77. Паласио), Лавеци (од 46. Агуеро)
И Крамер је релативно рано морао да се пресели међу повређене, мада је упознавање са Демикелисовим раменом у једној безизлазној ситуацији било тек десетак минута касније кобније по његово здравље, а тај сусрет најбоље је осликавао оно што се дешавало у уводних 20 минута: Немци су имали иницијативу, а поучени бразилским дебаклом Аргентинци су се бранили у два „блока“, са четири дефанзивца и три везна играча, и то зонским менталитом, који им је наређивао кидисање на супарничке играче само када уђу у завршних 30 метара до свог циља.
Са једне стране покушаји помало превише извученог у страну Томаса Милера, да центаршутевима с десног крила искористи што је Аргентинцима тада Сунце сметало да добро виде лопту, али и немачка дефанзивна борбеност која је почињала где год да је ривал био у поседу, а са друге стрпљење „гаучоса“ и ослањање на контре, донели су прву шансу тек у 20. минуту. Крос је очајним решењем пробао да са 35 метара главом врати лопту голману Нојеру, она је стигла само до усамљеног Игуаина који се толико шокирао указаном шансом – да је шутирао попут петлића, слабо и врло непрецизно, далеко од леве стативе, и то баш када се чинило да је погодак са ивице казненог простора неминован.
Када је затресао мрежу, десет минута касније, узалуд се радовао јер је праведно досуђен офсајд, али и та брза акција Аргентине, и то започета очајничким одбрамбеним бацањем Маскерана, показала слабост „панцера“. Ма колико умели да буду доминантни, у позиционој игри наспрам јаког бедема, опасни супарнички нападачи имају итекако чему да се надају. Тај оптимизам је био ојачан када је и ошамућен Крамер морао да у 31. месту напусти терен, па је уместо њега, дефанзивног везног, у игру Лев послао офанзивног, Ширлеа. Испоставило се једног од најопаснијих играча овог финала.
Али, сценарио је и даље био исти: Сабељини пулени су чекали Немце у 4-3-3 заседи, која је притом имала велики простор између везног реда и напада, што је ојачало опасност од њиховиг контри, а смањило убацивања Лама и Хеведеса у офанзивне акције Немаца. Левова екипа је, притом, све више стрепела – Меси је двапут у другом делу првог полувремена умакао чуварима и унео пометњу у задњу линију одбране, а Немачка је први шут у оквир гола упутила тек у 36. минуту, када је Ромеро бацањем у десно спречио да Ширлеов ударац, који је прошао тик изнад Милерове главе, заврши у мрежи.
Прво полувреме је бурно завршено, аргенинским заборављањем Хеведеса, који је главом, после корнера, лопту послао право на стативу, а акција је потом одмах прекинута јер досуђена недозвољена позиција његовог саиграча. И, чим су се фудбалери вратили на игралиште, Аргентина је могла до вођства, јер је одбрану Немачке надмудрио додавањем Биља, да би Меси пробао ниском дијагоналом са леве стране казненог да постигне гол, но лопта је прохујала покрај стативе.
У то, друго полувреме, „гауочоси“ су ушли са освеженим нападом, јер је Лавеција одменио Серхио Агуеро, али је њихов колега из шпица, Игуаин, био у центру пажње. Највише због тога што га је голман Нојер просто однео на ивици казненог простора у 57. минуту, а италијански судија Рицоли неким чудом досудио прекршај у нападу, иако је немачки чувар мреже руком избио лопту изнад Гонзалове главе, а коленом и телом треснуо ривала о тло.
Немци су и даље чешће били на супарничкој половини, где су прекршаји почели да се нижу, као и жути картони за Маскерана и Агуера, но како је време одмицало, а шанси било мање него у бурном уводном делу утакмице, селектори су почели са додатним тактичким надмудривањима. Наизглед класична замена „одморан уместо уморног“, у виду уласка Паласија уместо Игуаина, заправо је Аргентинцима променио тактику напада, јер је Меси преузео место централног шпица, благо повученог у односу на „Куна“ Агуера који је био деснокрилни нападач, те Паласија, који се извлачио на леву страну.
Они су таквим приступом натерали Немце да њихови задњи везни, Швајнштајгер и благо поувечни Крос, не одлазе често у напад јер је њима иза леђа Меси најчешће и примао лопту, но умор Аргентинаца и њихова тензија пред финиш другог полувремена, ипак су од Немаца створили опаснијег ривала. Кад год би „гаучоси“ припретили контром, узвраћали би „панцери“ још опаснијим нападом, нарочито како се ближио 90. минут. Мреже су, међутим, мировале, па се ушло у продужетке, а прву шансу имао је резервиста Ширле, када је његов снажан ударац одличном интервенцијом зауставио Ромеро. Само три минута касније Хумелсову лошу интервенцију Паласио није искористио да са десет минута матира немачког голмана, јер је прејако а непрецизно упутио лоб, што је, после Игуаиновог, био други зицер „гаучоса“ на овом мечу, оба после киксева супарничких играча.
Па опет, ма колико Аргентинци вребали, чињеница је да су у други продужетак ушли а да од почетка меча нису имали шут у оквир гола, баш као што је чињеница била да су Немци константно плели мрежу око Ромеровог гола. Публика се натпевавала, нису заостајали немачки навијачи много за својим ривалима, познати су уживали фотографишући мало себе на овом спектаклу, а мало снимајући утрчавање голишавог навијача, но оно што се чекало – гол, морало је још да се чека.
До 113. минута и акције двојице момака који су ушли са клупе. Немачки резервисти су можда били и „најјачи тим“ на овом Мундијалу, а нацији су се одужили и у борби за трофеј: опасни Ширле је проиграо Гецеа са левог крила, он је на ближем углу петерца примирио лопту грудима и одмах је послао испод руке, а покрај тела аргентинског голмана за аргентинске сузе и славље целе Немачке, новог шампиона света у фудбалу.
