Прочитај ми чланак
Духовна академија у Подгорици: Саборни храм мјесто праштања и помирења
Саборни храм Христовог Васкресења у Подгорици мјесто је праштања и помирења и тиме најбољи допринос Црне Горе прослави јубилеја Миланског едикта, из кога је проистекло и прокламовано начело вјерске слободе у читавом свијету, истакнуто је вечерас на духовној академији у Подгорици.
Духовна академија у Подгорици.
Духовној академији присуствовали су поглавари православних цркава и црквени великодостојници, међу којима Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и јерусалемски патријарх Теофил.
Миодраг Лекић због Вујановића неће бити на освештењу храма
Лидер опозиционог Демократског фронта (ДФ) и бивши кандидат за председника Црне Горе Миодраг Лекић саопштио је да неће присуствовати вечерашњој академији поводом освештења Саборног храма у Подгорици, јер ће на њој говорити шеф државе Филип Вујановић.
Лекић је објаснио да не жели да буде на свечаности на којој говори, како је навео, потпредседник Демократске партије социјалиста и кандидат за председника „који крађом гласова данас обавља функцију председника Црне Горе“.
На свечаној академији, поред Вујановића, говориће и митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, Амфилохије.
Свечаности су присуствовали и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, црногорски министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, министар здравља Миодраг Радуновић и градоначелник Подгорице Миомир Мугоша.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије истакао је да Саборни храм Христовог Васкресења, чија је изградња почела прије двије деценије, представља позив на праштање и помирење у Црној Гори.
„Саборни храм представља мејсто помирења и братског праштања. То је посебно важно за Црну Гору која је оптерећена бројним диобама“, навео је митрополит Амфилохије.
Митрополит црногорско-приморски истакао је да само праштање и помирење може гарантовати сигурну будућност.
„Саборни храм Христовог Васкрсења буди наду у непобједивост добра, побједу љубави над мржњом, свјетлости над тамом“, истакао је митрополит Амфилохије и додао да Саборни храм позива на слободу вјере, коју је цар Константин уредио Миланским едиктом.
Према његовим ријечима, архитектура Саборног храма представља спој Истока и Запада, односно духовног и историјског насљеђа овог простора.
Вујановић је истакао да је Милански едикт велика и вјечна порука коју заувијек треба слиједити.
„Суштина Миланског едикта јесте да је вјера велика само ако је заједничка, ако коегзистира и ако гарантује мир“, навео је предсједник Црне Горе.
Према његовим ријечима, Саборни храм у Подгорици показује приврженост вјери.
„У овај свети храм улазиће сви они који желе да промовишу мир, слогу и који сматрају да су сви људи једнаки, без обзира како се зову, којој вјери и нацији припадају“, рекао је Вујановић.
Он је истакао да је мисија Саборног храма да треба, прије и изнад свега, поштовати човека, да би се поштовао и молио Бог.
„У то име сви се радујемо и исказујемо поштовање свима онима који су помогли изградњу Саборног храма Христовог Васкресења“, рекао је Вујановић.
Данас биће освештан Саборни храм Христовог Васкресења у Подгорици, највећа православна богомоља у Црној Гори.
Осим православних патријарха и црногорских званичника очекује се да ће свечаности присуствовати и неко од министара из Србије, као и предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Црногорски премијер Мило Ђукановић неће присуствовати освештању Саборног храма Српске православне цркве у Подгорици, али ће примити патријархе православних цркава.
Саборни храм у Подгорици, чија изградња је трајала двије деценије, има површину од 1.380 метара квадратних, седам крстова на куполама, као и 17 звона од којих је једно тешко 11 тона и највеће је на Балкану.
Централна прослава јубилеја Миланског едикта
Централна прослава 1700. годишњице Миланског едикта одржана је у Нишу, а литургију је водио Васељенски патријарх Вартоломеј, уз саслужење поглавара и представника помесних православних цркава. Патријарх Иринеј госте одликовао орденом светог цара Константина Великог.
Орден Светог цара Константина добили су сви присутни патријарси и поглавари цркава предвођени Васељенским патријархом Вартоломејом и представницима световног и политичког живота, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, председник Црне Горе Филип Вујановић (који није био присутан), председник Републике Српске Милорад Додик, престолонаследник Александар Карађорђевић.
У литургији су учествовали партијарси Московски, Јерусалимски и Српски, архијепископи помесних православних цркава, архијереји Српске православне цркве и свештеници.
У завршној беседи Патријарх Иринеј је подсетио на значај јубилеја који данас обележавамо.
“Данас обележавамо велики историјски догађај који је променио лице света, догађај који је време поделио на паганско и хришћанско”.
Последњу реч у беседи имао је Владика Васељенски Вартоломеј који је рекао да “ова велика божанствена свечаност представља обавезу за православну цркву да поново преиспита себе како би сви и лично васкрснули”.
Он је подсетио на прогон хришћана пре проглашења Миланског едикта, који, како је рекао, траје и данас у Сирији, Нигерији, Русији, Пољској, Ираку, Египту и другим деловима света.
“Милански Едикт представља извор из кога је проистекло и прокламовано начело верске слободе у читавом свету”, рекао је Вартоломеј.
Четири патријарха
Литургија је служена испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу.
Литургији је присуствовала делегација државног врха Србије предвођена председником Србије Томиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем и чланови владе, председник Републике Српске Милорад Додик, представници других хришћанских цркава и верских заједница, римокатоличке цркве и исламске, англиканске цркве и других верских заједница, хришћанских удружења из Европе и света.
Литургији је присуствовао и велики број верника и грађана, а према проценама нишке полицијске управе и СПЦ било је присутно преко 15.000 људи.
Центаралну прославу пратило је 50 акредитованих новинарских екипа.
Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики, рођен 272. године у данашњем Нишу, и Лициније којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао 300 година.
Црквени великодостојници присуствовали су јуче доксологији, молитвеном доручку, у Саборној цркви, након чега их је примио патријарх српски Иринеј у Патријаршији. То је и први пут у историји да представници свих православних цркава буду на једном месту, у Србији.
Поглавари православних цркава из Београда су се синоћ упутили у Ниш, где су их верници дочекати у Саборној цркви у којој су донете реликвије из Црне Горе – честица крста на коме је разапет Христ и десница Светог Јована Крститеља.
Код цркве Светог Цара Константина и Царице Јелене, испред које се служи света архијерејска литургија, верници су синоћ направили крст од упаљених свећа.
(Срна-Бета, РТС)
