Прочитај ми чланак
Русија, која сваке године с великом помпом прославља тај дан, ове године је најавила да ће церемонија бити још свечанија. Око 2,5 милиона још живих ветерана добиће медаље, а војне параде биће организоване широм земље и у већини бивших совјетских република.
„То је велики дан, вредан поноса нашег народа. Генерације потомака заслужују највеће поштовања на тај дан“, недавно је рекао руски председник Владимир Путин.
Црвеним тргом, који ће бити украшен црвеним заставама и траком Светог ђорђа, заштитника Русије, дефиловаће 16.000 војника, 194 оклопних јединица, 134 авиона и хеликоптера и око 1.300 страних војника из Србије, Индије и Кине.
„Ми смо јаки. Немојте се шалити с нама, биће порука која ће ове године бити послата са церемоније“, изјавио је Александар Баунов, истраживац из Карнегијевог центра у Москви.
Баунов је рекао да Русија жели да поручи Западу, који јој је увео санкције поводом украјинске кризе, да је „сама себи довољна“.
Годину дана после почетка кризе у Украјини и због чега су уведене санкције Русији, списак гостију на паради сведочи о изолацији Москве, оцењује Франс прес.
„У суботу ћемо заиста видети јаз између Русије и Европе“, оценио је Баунов.
Списак присутних, а посебно одсутних, на војној паради сведочи о степену погоршања односа између Русије и Запада, који су пре мање од годину дана били заједно на плажама Нормандије на обележавању 70 година од искрцавања савезничких снага у Другом светском рату.
Кремљ може да рачуна на кинеског председника Си ђинпинга, док је Северна Кореја која је најавила долазак свог лидера Кима Џонг-уна, данас саопштила да ће ту земљу представити 87-годишњи високи званичник Ким Јонг-нам, који је „навикао да иде на међународне скупове“.
Очекују се и индијски премијер Нарендра Моди, кубански председник Раул Кастро, као и представници сепаратистичких региона Грузије, Абхазије и Јужне Осетије, чију независност не признаје међународна заједница осим Русије.
На параду ће доћи и грчки премијер Алексис Ципрас, као и званичници Јужне Африке, Монголије, Вијетнама, Кубе и Србије.
Неки су изабрали да дођу у Москву али не да присуствују паради. Тако ће учинити чешки председник и словачки премијер Милош Земан и Роберт Фицо.
Међутим, француски председник Франсоа Оланд, као и британски премијер Дејвид Камерон ставили су до знања да неће доћи на церемонију. Неће бити присутан ни амерички председник Барак Обама, јер је Бела кућа навела да он у мају не планира никакво путовање у Русију.
Немачка канцеларка Ангела Меркел је такође одбила позив, али је дипломатски навела да ће доћи у Москву дан касније, у намери да положи венац. Пољска ће сама организовати своју прославу.
Од укупно 68 позваних званичника, доћи ће 22, као и генерални секретар УН Бан Ки Мун и генерална директорка Унеска Ирина Бокова.
Дан победе над фашизмом обележава се 9. маја, на дан када је 1945. нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату.
Совјетски маршал Георгиј Жуков је 9. маја 1945. године ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан радније у име Трећег Рајха потписао немачки федмаршал Вилхелм Кајтел.
Други светски рат коначно је завршен неколико месеци касније безусловном капиталуцијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију.
(Бета)
