Прочитај ми чланак
Министарство спољних послова Русије изразило је оштру критику стања људских права у ЕУ .Извештај, објављен од стране руског Министарства спољних послова, истиче да постоје озбиљни проблеми у области људских права, који су погодили у Европску унију, и да се они „ само погоршавају и захтевају одговарајуће практичне кораке како би били елиминисани .“
Министар финансија Велике Британије Џорџ Озборн запретио је изласком земље из Европске уније, ако Брисел одбије спровођење реформи.
„Лидери ЕУ треба хитно да покрену економске реформе“, изјавио је он, говорећи на конференцији у Лондону у среду.
„Пред Европом је једноставан избор, или реформе или пад.
Ризик за ЕУ не предсављају присталице реформи, већ они који их не желе.
Стручњаци сматрају да је ова критика министра финансија на рачун ЕУ, била покушај јачања позиције конзервативаца уочи предсојећих избора за Европски парламент.
У припреми извештаја коришћени су компетенти међународни извори, као што су записници са седница Савета за људска права УН-а, извештаји комесара за људска права Савета Европе, ОЕБС документа . Поред тога, Министарство иностраних послова Русије, такође базира извештај на информацијама добијеним од стручњака, активиста за људска права, представника новинарске заједнице и релевантних невладиних организација.
Релевантност овој тематици дао је истакнути адвокат за људска права професор Генадиј Шило, председник Источноевропског одељења Међународне академије наука:
Људска права то је тематика, задатак који стоји увек пред човечанством, а у том смислу и пред ЕУ, а можда и пред највише демократски оријентисаном државом света САД, која и сама има проблем са честим нарушавањима.
Направио сам компаративну анализу људских права у Русији и у ЕУ. Чињеница је да у ЕУ постоје државе као што су Летонија и Естонија, које су још у совјетско време научиле да крше људска права, а раде то и данас. И то што оне не могу да се одрекну те навике, вероватно много говори.
Како је наведено у коментарима о извештају, Константина Долгова овлашћеног од стране руског Министарства спољних послова о људским правима- најозбиљнији од преосталих изазова је раст ксенофобије, расизма, агресивног национализма и неонацизма у Европи.
Владимир Симиндеј, шеф истраживачких програма фонда „Историјског сећања „, напомиње да извјештај одражава не само тренутну ситуацију, када у балтичким државама нарастају неонацистичке групе, већ се фокусира и на чињеницу да лидери држава ЕУ жмуре када је у питању овај феномен:
Унутар ЕУ се нарочито не осуђују такве ствари. Ово је погрешно схватање солидарности. Европска унија сама сматра да је заједно са САД ментор у заштити људских права, а да признају да, најблаже речено, а они нису у реду, то је дипломатски неугодно.
Као што је наведено у извештају, није посебно добро стање ни са слободом медија, било је доста кршења приватности грађана.
На пример, у извештају је наведена чињеница да је било електронског надзирања десетина милиона грађана Европске уније- за коју је јавност сазнала након обнародовања тајних информација од стране бившег радника америчке Агенције за националну безбедност Едварда Сноудена. Међутим, на самиту ЕУ у октобру није било речи „ о намери да се озбиљно разговара са САД о том питању „.
Текст овог извештаја на руском и енглеском језику можете наћи на интернет страници руског спољнополитичког ресора.
