Прочитај ми чланак
Крим је пун „углађених људи“. Тако многи називају ћутљиве наоружане борце у униформи без знакова за разликовање, који су 28. фебруара у току дана преузели контролу над најважнијим стратешким објектима полуострва: Врховни савет, аеродром у Симферопољу, Севастопољски аеродром Белбек и низ других. Нигде није било сукоба, а наоружани људи су се понашали крајње коректно, што је и представљало повод за нови израз, који је брзо стекао популарност у руском сегменту интернета.
„Углађени људи“ су, осим тога, разоружали украјинске војнике и граничаре на Балаклаву, такође без конфликата запечативши просторије с оружјем и ставивши их под стражу.
У таквој ситуацији на Криму и даље трају проруски митинзи. Становници Симферопоља, Севастопоља, Керча и Евпаторије с руским заставама – државним триколорима и војно-поморском Андрејевском – захтевају референдум о статусу полуострва. Притом референдум „О проширењу аутономије“ који је објављен за 25. мај мало коме одговара. Многи отворено признају да би желели да виде Крим или у саставу Русије или као независтан.
Присталице „мајдана“ које у најмању руку отворено бране своје ставове међу руским становништвом на Криму се не могу наћи. Ипак, ни председник Виктор Јанукович, који је свргнут на мајдану не ужива велику популарност: људи га на Криму отворено називају издајником. Народ већ истиче нове вође – најпознатији међу њима је нови градоначелник Севастопоља Алексеј Чалиј.
Истовремено се стварају и нове структуре самоорганизације – руске заједнице Крима практично поново проналазе себе у периоду кад се испоставља да раније вође нису дорасле ситуацији. Многобројни одреди самоодбране, групе „Руског блока“ и других организација учествују на митинзима одржавајући ред и чувају прилазе важним објектима – између осталог, сарађујући с горе поменутим „углађеним људима“.
Одреди кримске самоодбране и локални „Беркут“ који се није потчинио налогу министра МУП из „владе ‘мајдана’“ Авакова о расформирању, бране Крим од евентуалног упада припадника „Десничарског сектора“ и других банди. Неколико покушаја оваквог „доласка“ је већ било, сви су се завршили тако што су гости одмах отишли.
А главно питање које брине становнике данас јесте питање става Русије према Криму. Авет „с почетка 90-их“ плаши људе и у случају да Русија не подржи интересе Руса на Криму регион ће се моћи сматрати изгубљеним. Ипак, дејства Русије у подршку „антимајдана“ пре свега, кримског, изгледају и као разумне и као довољне. Питање је колико је далеко спреман да иде сам Крим – и становници, и они који их представљају.
