Прочитај ми чланак
(Телеграф.рс, новости.рс)
Албанске банде последњих година нападају најквалитетније шуме на Проклетијама, Шар планини, али и на југу Србије. Наоружани су попут војске, имају извиђаче и механизацију.
Од уласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године почела је масовна крађа и отимање српских шума од стране Албанаца, како у јужној српској покрајини, тако и у општинама које се налазе у зони административне границе.
У МУП-у Србије за Телеграф тврде да су они обавештени о свакој пљачки, али да Еулекс и КФОР на то не реагују!
– Све крађе су пријављене држави, која их је пријавила Еулексу и Кфору, али међународне снаге су глуве на наше апеле. Шумокрадице уништавају национално и природно благо Србије, али нашој држави је онемогућено да се бори са шумском мафијом на Космету – кажу у полицији.
У најновију крађу шуме на административној граници с Косовом умешала се и српска Жандармерија, која је у оружаном сукобу који је трајао скоро пола сата ранила шест Албанаца.
– Група Албанаца је напала из аутоматског оружја патролу Жандармерије на територији Србије у атару куршумлијског села Боровац – потврдио је командант Жандармерије Братислав Дикић.
Јавно предузеће “Србијашуме” сачинило је извештај о о бесправној сечи шума на територији Републике Србије у коме се наводи да је сеча од стране албанског живља била највећа код шумског газдинства “Куршумлија”, где је од почетка 2011. илегално посечено 10.315 кубика.
Како кажу за Телеграф у Влади Србије, држава нема прецизну службену евиденцију о количини украдене шуме на КиМ.
– Знамо да су шумски предели око косметских градова и око административне границе са Косовом опустошени. Међутим, Србија нема прецизну службену евиденцију о количини украдене шуме на КиМ – кажу у Влади, и додају да Албанци последњих година нападају најквалитетније шуме на Проклетијама, Шар планини, али и на југу Србије.
– Албанци су опустошли све шуме у покрајини. Да би се грејали, ваде из земље старе пањеве већ посеченог дрвећа. Они организованији Албанци, међутим, упадају у општине Медвеђа, Рашка, Куршумлија, Лесковац и Врање да краду стабла и трупце, које потом препродају на Космету – каже др Предраг Алексић из “Србијашума” и додаје да албанске банде, организоване попут војске, вршљају без проблема. Имају извиђаче, наоружано обезбеђење, специјализовану механизацију и камионе.
Подсетимо, Албанци из Подујева су у више наврата упадали у село Боровац и крали дрва, а у једном од тих “налета” просто су ојадили шуму и у једном дану исекли око 300 кубика здраве шуме.
– На овом потезу су посекли намање 300 кубика дрва. Остали су само пањеви, разбацано грање и ситнија дрва која нису стигли да отерају. Претходно су пуцали у тренутку док је мој отац на стотинак метара даље од ове шумице, у којој је сада, чувао овце. За око сат и по су све посекли и одвукли преко границе – јада се Срђан Каличанин (38) из Боровца, у коме сада има двадесетак становника.
Према речима мештана Боровца, албанска шумска мафија је организована у групе које обично имају три трактора, десетак моторних тестера и камион за превоз.
Упадају и у најтесније кањоне, свуда где постоји шумски пут. Да би застрашили чуваре шума, албанске шумокрадице на српској територији пуцају или бацају бомбе у њиховом правцу. Сумња се да албанска шумска мафија има сараднике међу Србима, који живе у општинама Куршумлија, Лесковац, Врање, Рашка и Медвеђа.
– Највећи део украдене шуме у Србији, који се пребацује у покрајину, продаје се за огрев по цени око 45 евра за кубик. Поред тога, на Космету постоје дивље пилане, чије газде од шумске мафије наручују крађу трупаца из српских шума. Они упадају, секу здраво трупло стабла, превозе на Космет, док исечено грање остављају у шумама на југу Србије. Иако су ови случајеви пријављени, Кфор и Еулекс одбијају да штите српско шумско богатсво и да хватају шумокрадице на Космету – каже др Алексић.
Није ретка појава да албанске шумокрадице након обављеног кривичног дела подметну и пожар како би прикрили трагове свог злочина.
Видео-снимак “рата” српске Жандармерије и Албанаца, шумокрадица, можете погледати ОВДЕ.
Албанске банде претња држави
Време је да власти озбиљно схвате упаде криминалаца са КиМ, који већ четрнаест година харају по селима уз административну линију. Добро наоружани, осматрају терен, утврђују стазе, прате наше патроле.
Одговорност за инциденте које праве Албанци највише лежи на безбедносним структурама на Космету.
Снаге војске и полиције требало би јаче да се супротставе наоружаним Албанацима који прелазе административну линију са Косметом. Они већ 14 година уз благонаклон став војника Кфор и косовске полиције под оружјем упадају у централну Србију и праве штету српском становништву. Углавном краду шуму, али на мети банди је и стока, воће и поврће, а не презају ни од оружаних напада на Србе.
Да је дванаести сат да држава заштити грађане који живе уз линију са јужном покрајином, показао је и последњи инцидент у селу Боровац код Куршумлије, када се Жандармерија сукобила са групом Албанаца, која је крала дрва из српских шума. Ово је, према оцени стручњака за безбедност, само један у низу напада на житеље овог краја, због чега се међу мештане све више увлачи страх и за голи живот.
Дан после сукоба са српском патролом, у ком су рањена шесторица Албанаца, на овом делу административне линије са Косметом у понедељак је било мирно. На месту размене ватре истражни судија Вишег суда из Прокупља затекао је пустош, јер су они претходно посекли око 60 ари шуме у приватном забрану.
– На месту где су Албанци крали шуму пронађен је трактор са дрвима, јакне шумокрадица, чауре од рафалне паљбе и велики број посечених стабала – казао је после увиђаја за „Новости“ судија Ракић.
Реакција Кфора и мисије Еулекс, иако су одмах обавештени о околностима инцидента, изостала је. Да се сукоб, са Жандармеријом догодио потврдила је једино косовска полиција.
– Повређено је шест мушкараца, од којих је петоро лица задобило лакше и једно теже повреде – саопштио је Баки Кељани, портпарол КПС. – Повређени Албанци смештени су Клиничко-болнички центар у у Приштини.
Према изјавама мештана, на око 200 метара унутар простора општине Куршумлија у недељу се водио жесток ватрени окршај, а појединачна и рафална паљба трајала је око пола сата. На попришту је пронађено више од стотину чаура.
– Пуцало се као да је прави рат. Меци су фијукали на све стране, забадали се у дрвеће, земљу, али срећом, заобишли су наше двориште и кућу – причају супружници Радомирка (65) и Радослав Павловић, чија је кућа недалеко од места сукоба.
Они истичу да им Албанци шуму краду готово свакодневно од доласка међународне заједнице на Косово, а само њима су „очистили“ 40 ари. У харање са пушкама у рукама Албанци крећу већ од марта па до касно у јесен.
Одговорност за инциденте које праве Албанци највише лежи на безбедносним структурама на Косову, јер је косовска страна административне линије – готово небрањена. Осим пљачке стоке и крађе шуме у селима куршумлијске општине у протеклих 14 година убијено је десетак мештана, а од последица нагазних мина настрадало и више припадника српске полиције.
Да су српске снаге безбедности поступиле на најбољи начин, сматра Милан Мијалковски са Факултета за безбедност. Он каже да инциденти на рубовима Копнене зоне безбедности трају од 1999, као и да их држава до сада није доживљавала као озбиљнију претњу.
Само Шумском газдинству „Топлица“, које послује у саставу „Србијашуме“, крађе Албанаца нанеле су штету од око пола милиона евра, а она настала на приватним имањима је – непроцењива. Разбојништва у српским шумама веома су уносна за Албанце из суседне подујевске општине. Они по кубику дрвета зарађују око 50 евра, док им од тракторске приколице остаје најмање 300 евра.
– Осим што краду шуму и наносе штету, Албанци који долазе са Космета су добро наоружани и спремни у случају наиласка полиције – објашњава Мијалковски. – Још је опасније што они вршљају, осматрају терен и утврђују стазе, којима би у случају оружаног напада могле да се убаце борбене групе.
Професор Мијалковски напомиње да је Кфор углавном уздржан, јер је међународним снагама најважнија сопствена безбедност. Највећи део бриге о грађанима они препуштају косовској полицији која на илегалне преласке не реагује.
Да је после последњег инцидента крајње време да Србија преиспита заштиту безбедности у појасу уз линију са КиМ сматра генерал у пензији Момир Стојановић, бивши начелник Војне службе безбедности. Он истиче да би наше патроле требало да жустрије реагују и да не дозволе да дрске групе хулигана тестирају одбрану државе.
– Војска и полиција у Копненој зони безбедности не смеју да буду учаурене у базама. Наше снаге требало би да буду покретљивије, како би заштитиле грађане. Србија не сме да дозволи да се међу народ на југу увуче страх и сумња да им је поред имовине угрожен и живот. Уколико се то деси, народ ће почети да се исељава, а држава ће уз безбедносни проблем добити и политички.
Режим безбедности уз линију утврђен је Кумановским споразумом из 1999, који је дефинисао Копнену зону безбедности са њене северне стране. Две ревизије овог уговора, према мишљењу бившег шефа дипломатије СР Југославије Владислава Јовановића, пропуштене су прилике да Србија затражи да се и са друге стране линије уведе строжи режим.
– Наше власти протеклих година биле су врло пасивне према Кфору, који је допуштао да Албанци прелазе и чине кривична дела – каже Јовановић. – Београд би под хитно требало да изврши притисак на Брисел и Вашингтон, како би међународне снаге на Косову појачале заштиту линије. То је ургентно питање које је могло бити отворено и приликом преговора са Приштином.
