Pročitaj mi članak
Покрет Двери подржава идеју Александра Вучића да се по ободима великих градова изграде јефтини станови али сматра да је реализација те идеје кренула у опасно лошем правцу и да ако се не промени, неће нимало покренути српску привреду, а једино што ће донети је даљи раст премијеровог рејтинга и нове профите за арапаске „инвеститоре“.
Пошто је увидео да су станови у Србији, сем тајкунима и политичарима, доступни малом броју грађана Србије, Александар Вучић је дошао на идеју да по ободима великих градова изгради јефтине станове приступачне свакоме. Чим је идеја објављена, најављено да ће ти станови имати по 80 квадратних метара уз цену квадрата од 350 до 450 евра. Инвеститори и/или извођачи радова би били ослобођени пореза и дажбина, што доприноси смањењу цене.
Међутим, медији затим преносе да је за изградњу тих станова зантересована арапска компанија „Араптек“, док се ниједна домаћа компанија не спомиње. У најновијим изјавама Вучић истиче да су поменути услови градње заправо захтев „Араптека“, а да ће ти услови тек накнадно бити понуђени домаћим инвеститорима!
Каква је то економска папазјанија! Прво, ако Вучић хоће да покрене тржиште некретнина као премијер, то онда спада у идеологију институционалног капитализма. У том случају, покреће се и тржиште и домаћа производња – упошљавају се радници, оживљавају предузећа, новац циркулише и на крају завршава у потрошњи и порезима, те су сви на добитку. Чињеница да су, међутим, ови услови понуђени од стране страног инвеститора, чињеница да Вучић говори да је „држава лош власник“, те да се она заправо „повлачи“ припадају идеологији неолибералног капитализма. Сасвим је јасно, дакле, да премијер меша бабе и жабе, и да покушава да, под маском развојне економије, понуди монополску колонијалну економију, у којој су сви понуђачи, сем „Араптека“ вишеструко дискриминисани.
Зар ико паметан и најмање сумња да „Араптек“ своје услове није поставио тако да сем њих нико не може да их испуни? Зашто нису домаћи извођачи били упитани од старта који су њихови услови? Какав ефекат на домаћу економију може имати свота новца која се слива на рачуне „Араптека“ и одлази напоље? Дневнице за домаће раднике и проценти за подизвођаче су једини бенефит овог посла, што са развојем српске привреде нема ама баш никакве везе!
Такође, зашто станови од 80 квадрата? Јасно је да ће рачуни за грејање, струју и воду за оволику квадратуру бити велики, такође, после најновијих повећања пореза на некретнине, ко ће имати пара да плати порез на оволике станове? Пошто су станови ове квадратуре идеални за породице са децом, да ли ће такве породице и млади брачни парови имати предност приликом доделе кредита, или ће се и станови делити уз чланске карте СНС, СПС и других странака на власти?
Покрет Двери, сем ових питања, износи следеће закључке:
Пројекат изградње јефтиних станова је добар једино ако доприности опоравку српске привреде, што уз монополски положај „Араптека“ није могуће.
Ови станови морају бити употребљени у сврхе популационе политике, тако да предност приликом добијања стана морају имати вишедетне породице и млади брачни парови са нерегулисаним стамбеним питањем.
Пошто су ови станови, очигледно, намењени људима са релативно плићим џепом, не само инвеститори, већ и купци станова морају уживати пореске олакшице макар неколико година, ако не и до потпуне исплате кредита.
Надамо се да ће режим Александра Вучића имати слуха за све захтеве и питања Двери, јер су они, пре свега, конструктивне природе. Пројекат изградње јефтиних станова има велики развојни и демографски потенцијал, али ако се изведе у складу са налозима неолибералне економске политике (и то на српски, полу-колонијални начин) станове ће добити чланови СНС-а, паре ће отићи Арапима, а Вучић ће добити нове гласове. С обзиром на материјални положај грађана Србије, то би била једна од одвратнијих превара власти.
