Прочитај ми чланак
СПОМЕНИК ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ
Чин освећења споменика цару Николају, у улици краља Милана у Београду обавиће се у недељу, 16. новембра 2014. године, у 12.30 часова после торжествене Патријарашке Литургије у храму Светог Саве која почине у 9 часова.
Овај свечани чин обавиће Патријарх московски и све Русије г. Кирил у присуству Патријарха српског г. Иринеја и великодостојника Српске и Руске Цркве као и високих државних и градских званичника.
Председник Србије Томислав Николић свечано ће открити споменик цару Николају Другом Романову у Улици краља Милана, а чин освећења споменика обавиће патријарх Кирил у присуству патријарха Иринеја, наводи се у саопштењу службе за сарадњу са медијима председника.
Николић ће претходно присуствовати литургији у Храму Светог Саве коју ће од 9.00 сати служити партијарси Кирил и Иринеј уз саслужење више архијереја руске и српске православне цркве, додаје се у саопштењу.
![patrijarh kiril irinej 2]()
Освећена обновљена Иверска капела
У суботу 15. новембра 2014, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил осветио је обновљену Иверску капелу, реновирани Руски некропољ и спомен-костурницу у славу руских бораца изгинулих у Првом светском рату.
Чину освећења је присуствовао Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј са више Архијереја наше свете Цркве, као и сви чланови високе делегације Московске Патријаршије која се налази у тродневној посети нашој Цркви. Примећен је велики број српских свештених и монашких лица, као и велики број Београђана који и на овај начин захваљују на свакој врсти помоћи браће Руса, и то не само у ратовима.
Овом заиста светом и, мора се рећи, надасве дирљивом чину присуствовао је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, као и у свету чувени редитељ Никита Михалков, директор Управе за односе са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, поч. конзул Белорусије у Србији Драгомир Карић, председник Фонда руског некропоља у Београду г. Ненад Поповић, и многи други представници политичког и културног живота Русије и Србије, као и руски и српски високи официри, руски војници учесници здружене вежбе са српским војницима „Срем 2014“ са генералом Владимиром Анатолијевичем Шамановим, представници козачких организација…
На освећењу обновљене Иверске капеле, Некропоља и спомен-костурнице, као и на помену у наставку, појао је хор при Подворју Руске цркве у Београду посвећене Светој Тројици.
После овога чина Патријарх Кирил се обратио присутнима речима:
„Ваша Светости, браћо Архијереји, браћо и сестре!
Хтео бих да изразим захвалност свима који су уложили труд да се ова светиња обнови. Ми се налазимо на посебном месту где су сахрањени многи руски војници и као такво, ово гробље је највеће у Европи. Ово је земља у којој се, упркос многим недаћама, подиже споменик цару Николају, који није оставио Србију ни онда кад је требало доносити тешке одлуке. Није била лака одлука да уђе у рат 1914. године, у моменту када Русија није била спремна. Године 1914. отпочеле су корените реформе у руској војсци и тај процес требало је да се заврши 1920. када би руска армија постала вероватно најјача у свету . Међутим, те 1914. године, мимо наше воље, отпочиње Први светски рат, познатији као Велики…
Српски народ се налазио у тешкој ситуацији, и, без обзира на све, цар Николај II доноси одлуку да уђе у рат. Знамо какве последице је имао тај рат: четири империје су нестале: Руска, Отоманска, Германска и Аустро-угарска. Али је Руска империја највише пострадала и највише жртава поднела. Без обзира на то што је Русија претрпела највеће губитке, она се ипак није нашла на страни победника…
После Првог светског рата отпочиње грађански рат. И управо те чињенице и данас имају корене у оном времену. Добро је што су отпочели да се помињу хероји онога времена и у Србији и у Русији, а благодарна Србија је примила реке Руса који су нашли уточиште у њој. Србија је на тај начин изразила благодарност Русији на великој жртви и проливеној крви. То се догодило онда кад је српска војска била на обалама Јадранског мора и кад се очекивало да ће јој савезничке силе помоћи, али то се није догодило. И управо тада је цар Николај II поставио ултиматум да, уколико савезничке силе не помогну Србији, Русија ће изаћи из рата.Дакле, ми вршимо спомен на ове догађаје управо кад се обележава 100-годишњица од почетка Првог светског рата.
Радостан сам што је ово гробље обновљено. Хтео бих да се с благодарношћу обратим свима онима који су помогли обнову овога гробља. Истовремено, то је предиван споменик који символизује братске односе Србије и Русије. Обнављајући ово гробље, обнављамо спомен на нашу историју и наша осећања. Оно што се данас догађа, не односи се само на прошлост, него и на будућност. Нека Господ благослови Русију и Србију, наше народе, наше Цркве!“
У наставку је Свјатејши Кирил заблагодарио и Српском патријарху што му је омогућио да одслужи данашњи помен, а Иверску капелу је даривао иконом Христа Спаситеља.
После овога су два Патријарха положили цвеће на споменик војницима палим у Првом светском рату.
Помен Патријарсима Димитрију и Павлу у Раковици
У суботу, 15. новембра 2014. године, на дан када се навршава пет година од упокојења блажене успомене Патријарха српског Павла, светом Литургијом у манастиру Раковици почело је сабрање верног народа који је од раног јутра пристизао да дочека поглаваре Руске и Српске Цркве са великим бројем архијереја.
Дирљиво је било видети вернике из његовог родног места Кућанаца као и других места из источне и средње Славоније и, наравно, других крајева. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, у присуству Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја, великог броја архијереја, свештенства, монаштва и благочестивог народа, одслужио је помен Патријарсима српским Димитрију и Павлу с почетком у 10:30 часова.
Овом приликом је Патријарх српски Иринеј упутио речи захвалности патријаху Кирилу на молитвама које је принео у име свих сабраних и на благослову који доноси српском народу, посебно на данашњи дан. Свјатјејши Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао: – Хвала Вам што сте нашли за сходно и благоизволели да на дан упокојења блажене успомене Патријарха Павла дођете на његов гроб и гроб патријарха Димитрија. И једног и другог су красили кротост и смиреност. Нисмо запамтили патријарха Димитрија, али знамо да је живео светим животом и да је приљежно служио својој светој Цркви.
Патријарх Павле је био приљежан молитвеник пред Господом, и његов живот се није разликовао од живота монаха подвижника. И док је био Владика рашко-призренски и касније као Патријарх уживао је велики углед. Народ је гледао у њега као у икону. Колико је био омиљен у народу, види се и по томе што је његова сахрана била највеличанственија коју памтимо у Београду. Својим начином живота и врлинама оставио је дубоког трага у нашој Цркви. Многи тренуци из његовог живота, његове мисли и идеје понављају се у народу као пословице… Изволео је да буде сахрањен управо у овом манастиру.
Ваша Светости, још једном Вам благодарим што сте данас дошли овде да се помолите заједно са нама, и нека Господ подари Царство небесно патријарсима Димитрију и Павлу, истакао је патријарх Иринеј.
Патријарх Кирил се затим обратио патријарху српском Иринеју и свима присутнима истичући и овом приликом велику личност патријарха Павла кога је лично познавао дуги низ година. Московски Патријарх је још једном пожелео српском народу мир, благостање и духовну крепост:
– Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, благодаран сам што смо овде могли заједно да одслужимо помен блажене нам успомене патријарсима Димитрију и Павлу. Патријарх Димитрије је био првојерарх у чије време је обновљена Српска Патријаршија, и управо он је дао благослов руском православном народу који је после револуције и грађанског рата у Русији дошао у Србију, који је, захваљујући његовом благослову, могао да учествује у богослужењима, руски свештеници су могли да служе у српским храмовима; он је био отац руској емиграцији у Србији, те стога и ми чувамо лепу успомену на њега.
Патријарх Кирил је истакао да је патријарх Павле био својеврсна икона Христова својим смирењем и кротошћу, додавши и то да је био у стању да „незлобиво и неустрашиво прими на себе све животне тешкоће“ и истакао да је лични пример блаженоупокојеног патријарха Павла оно чему треба дy тежимо у хришћанском животу.
Своје обраћање Патријарх Кирил је завршио молебним речима: „Нека Господ Бог упокоји душе и подари рајско насеље Патријарсима Димитрију и Павлу, а Српској Цркви дарује мир, јединство и духовни процват“.
