Прочитај ми чланак
Православна црква у једном дану прославља три празника: Обрезање Господа Исуса Христа, спомен на светог Василија Великог и Нову Годину.
Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус. То бележи евангелист Лука.
Архиепископ града Кесарије у Кападокији, Василије, назван Великим, упокојио се на данашњи дан, 379. године, у 45. години земаљског живота. Његове заслуге за Цркву су бројне. У своје време нико му није био раван по мудрости. Сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика. Он је састављач текста литургије, која носи његово име. Сачувана су му скоро сва дела, која је написао. Код Срба се слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Свети Василије Велики је слава српског монаштва.
Обележава се и почетак грађанске године по јулијанском календару, док црквена, литургијска година почиње првог дана септембра. После литургије у црквама се тим поводом служи благодарење за протеклу годину, а уједно и молитва за наступајући годишњи круг. Моли се за мир, за стишавање непријатељстава, немира и ратова, за чврсту и нелицемерну љубав, за сунчану топлоту, плодоносну росу, умерене и здраве ветрове.
Код Срба се празник назива Малим Божићем и припрема се посебан колач – василица. Код Грка је сличан колач назван »василопита«.
У српској кнежевини су у 19. веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.
