Прочитај ми чланак
Архиепископ Данило II (лево) са пророком Данилом – Пећка патријаршија
Постоји опасност да шиптарски окупатори са Космета буду примљени у Унеско и преузме наше духовно наслеђе. Већ од јесени Албанцима могли би да се „припишу“ Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и Црква Богородице Љевишке.
Уколико би окупаторско-шиптарска влада у Приштини изборила чланство у Унеско, а постоји велика опасност да се то догоди већ на јесен, Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и Црква Богородице Љевишке у Призрену више се не би водиле као српски, већ као косовски (шиптарски) споменици културе!
Ова четири стуба српске духовности у покрајини су под заштитом Унеско, али ће се водити на шиптарске окупаторе, а не на Србију уколико се Приштина докопа чланске карте. Јер, Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа ове организације важи по територијалном принципу.
ОСВАЈАЊЕ УН
Сам улазак у Унеско имало би велики симболички значај као додатни аргумент у прилог косовске „државности“, јер је реч о организацији УН, мада је Косово одавно члан Светске банке и ММФ који такође припадају систему УН.
У Министарству спољних послова Србије „Новостима“ је речено да још нема званичне потврде из Унеска да је стигао захтев за пријем Приштине у ову организацију, иако се Хашим Тачи пре два дана похвалио да су поднели пријаву:
– Србија ће свим дипломатским средствима настојати да, имајући у виду неприхватљивост овог захтева са правног, политичког и културног становишта, спречи чланство Косова.
Из ресора Ивице Дачића поручују и да би свако разматрање захтева за пријем Приштине представљало, не само кршење Резолуције СБ УН 1244, већ би имало и изразито негативан утицај на актуелни дијалог Београда и Приштине у Бриселу.
Имајући у виду да је Грчка, земља која не признаје косовску државност, Приштини обећала подршку за отварање врата Унеска, Србија пред собом има тежак задатак.
Почетком октобра заседаће Извршни одбор Унеска и Приштина мора да обезбеди да се предлог о њеном учлањењу нађе на дневном реду седнице ИО. Предлог може да поднесе било која држава, а једна од чланица ИО је Албанија, што Приштини иде наруку.
Уколико се на ИО добије проста већина гласова, предлог се шаље на Генералну конференцију Унеско која се одржава средином новембра. Тамо ће Приштини бити потребна подршка две трећине од држава које су гласале, с тим што се у то не убрајају уздржани, па праг који се прескаче и не мора да буде тако висок.
Ако би шиптарски окупатори постали пуноправан члан Унеско, који је међудржавна организација у оквиру система УН, према речима Триве Инђића, некадашњег председника Комисије за сарадњу са Унеском у Србији, Приштини би припала сва административна права над заштићеним српским споменицима:
– Они би се третирали као власништво Косова, без обзира на то што Косово није члан УН, јер се у Унеско може бити и као придружени члан или само као територија. Србија, у том случају, више не би имала никакве ингеренције над њима, тако да би све остало на доброј вољи Приштине. Због тога су се раније чули предлози да наши манастири добију статус екстериторијалности што је питање за статусни дијалог.
Директор Балканолошког института САНУ Душан Т. Батаковић каже, за „Новости“, да уласком у Унеско Косово има за циљ да фалсификује историју и избрише хиљадугодишње присуство Срба на КиМ, али и да ће се ово гледати као први корак ка чланству у УН. Он наводи да на КиМ нема албанских споменика пре краја 18. века, осим кула у Метохији, док су џамије отоманско наслеђе.
– Ако постану члан Унеско, то ће бити начин да легитимишу данашње стање, али и теорију о Косову које је од давнина насељено Албанцима, дакле, као природно албански етнички простор. Сва баштина на територији Космета водиће се као њихова. Они имају теорију да су споменике градили српски окупаторски краљеви, али онда није јасно зашто су баш тамо зидали задужбине и своја гробна места. Овде је по среди „деетнификација споменика“ – упозорава Батаковић.
Некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић каже за наш лист да једина одбрана Србије када се буде гласало о чланству Приштине може бити позивање на чињеницу да је Унмик, као мисија УН и даље на Космету без обзира на то што је проглашена независност:
– Свеједно што су Резолуцији 1244 „извађени зуби“, она је и даље на снази, и без обзира на пренос надлежности на Еулекс, улога УН на КиМ није престала, па њихова надлежност и када је реч о решавању културног наслеђа није престала.
Извор: Новости.рс
