Прочитај ми чланак

СТРАТЕГИЈА ЗАПАДА за обарање Русије

0

hladni-rat-rusija-amerika-eu02

Дугорочна стратегије контроле Путиновог понашања ће у следећем периоду бити један од најважнијих изазова.

Аспенска стратешка група (The Aspen Strategy Group), непристрасна организација сачињена од експерата за спољну политику, коју водимо бивши саветник за државну безбедност Брент Скоурофт и ја, размишљала је о одговору на руске потезе у Украјини. А сада се и НАТО брине о томе.

Иако Запад мора да се одупре Путиновим тежњама да освоји територију силом, што је супротно нормама створеним после Другог светског рата, он не сме изоловати Русију. Не сме се изоловати земља чији се интереси са западним преклапају у области нуклеарног оружја, тероризма, Арктика, и у регионалним проблемима, као што су Иран и Авганистан. Штавише, географија је Путинова велика предност у расплету украјинског конфликта.

Природно је бити љут на Путинове обмане, али бес не може бити стратегија. Запад мора да наметне финансијске и привредне санкције како би Русију одвратио од Украјине, али исто тако не сме изгубити из вида да са њом мора да сарађује у другим областима. Усклађивање ових циљева није лако, а ниједна страна неће имати користи од новог хладног рата. Стога и не чуди што се Аспенска група дели на оне који су бескомпромисни и на оне који би да тргују, барем што се тиче конкретних политичких изазова.

КАКВУ РУСИЈУ ЖЕЛИМО ЗА 10 ГОДИНА?

Ову дилему треба ставити у дугорочну перспективу: какву Русију желимо да видимо за 10 година? Упркос Путиновој употреби силе и претећој пропаганди, Русија је земља која стагнира. Путинова нелиберална стратегија да послује са Истоком док води неконвенционални рат на Западу ће претворити Русију у праву гасну станицу Кине и тиме ће се она одсећи од западног капитала, технологије и контаката који су јој потребни.

Dzozef-S.-Naj1-250x250
О АУТОРУ

Џозеф С. Нај млађи је профессор на Харвардском универзитету и бивши декан Кенедијеве школе за државну управу при Универзитету Харвард.
Био је заменик државног подсекретара за безбедност, науку и технологију и председавао Групом за неширење нуклеарног оружја Савета за националну безбедност; председник Националног обавештајног савета, и радио је као помоћник министра одбране за међународне безбедносне послове. 
Служио је и као амерички представник при Саветодавном комитету Генералног секретара УН о питањима разоружања (1989–1993).

Неки од руских противника ће се обрадовати њеној стагнацији и очекивати да ће пропадање само решити проблеме на терену. Али то је наивно.

Пре сто година распад Отоманског царства и Аустроугарске прилично је пореметио међународни систем.

Постепни пад, као, рецимо, античког Рима и Шпаније није био толико упадљив као у претходна два случаја, и зато би најбољи сценарио био да се Русија опорави током следеће деценије. Докази о паду Русије су очигледни.

Раст цена нафте на почетку века дао јој је вештачки подстицај, због чега је Голдман Секс ставио Русију на листу земаља са најбржим развојем.

Ипак, данас тог развоја нема. Данас је БДП као седмина америчког, док је куповна моћ по становнику 18 хиљада долара, док просечни Американац има три пута већу куповну моћ.

Продаја нафте и гаса чине две трећине руског извоза, односно половину државних прихода и 20 одсто БДП, док извоз високотехнолошких уређаја представља само седам одсто извоза, а удео у извозу САД то чини 28 одсто.

Ресурси су у привреди неефикасно распоређени, док корумпирана номенклатура и правне институције спречавају прилив инвестиција.

Упркос привлачности руске традиционалне културе и позивима Путина да се ојача мека моћ, његово бахато понашање је изазвало неповерење.

Мало странаца гледа руске филмове, а ниједан руски универзитет није ни у првих сто светских универзитета на листи састављеној прошле године.

Вероватноћа етничке фрагментације је мања него у доба Совјетског савеза, али и даље има проблема на Кавказу.

Неруси су чинили половину тадашњег СССР, сада чине 20 одсто Русије и заузимају трећину територије. Здравствени систем је у расулу.

Наталитет опада, морталитет расте, а просечни мушкарац умире у средњим шездесетим годинама.

Средњерочна прогноза демографа Уједињених нација предвиђају да ће број становника Русије до половине 21. века са 145 милиона опасти на 121.

РУСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ

Међутим, иако Русија у индустријском смислу делује као банана-република, многе опције су изгледне. Има талентоване људе, а у неким секторима, попут војних, може да направи софистиковане апарате. Неки аналитичари верују да ће реформом и модернизацијом Русија успети да надвлада своје проблеме.

Бивши председник Дмитриј Медведев је страховао да ће Русија упасти у проблем са приходима пре него што стекне статус напредне државе, што је намеравао да промени. Али мало тога је промењено захваљујући раширеној корупцији. Под Путином руска постимперијална трансформација је пропала, и земља је остала у комплексу због своје позиције у свету и разапета између свог европског и словенског идентитета.

Путин нема дугорочну стратегију за опоравак Русије и делује врло опортунистички иако, додуше, уме да направи краткорочне успехе, попут решавања унутрашње безбедности, спољних претњи, као и слабљења суседа. Русија је тако ревизионистички покварила међународни status quo, и сад тражи начин да буде катализатор другим ревизионистичким силама.

Али идеологија антилиберализма и руског национализма слаба је основа за ширење меке моћи, коју Русија мора да интензивира на регионалном и глобалном нивоу. А и ограничене су шансе да Евроазијска унија, на челу са Русијом, може да парира ЕУ.

Какав год да буде резултат Путиновог ревизионизма, руско нуклеарно наоружање, нафта и гас, па и знање његових људи из области сајбер-технологија, као и близина Европе, донеће проблеме Западу и међународном систему. Осмишљавање и примењивање дугорочне стратегије за контролисање Путиновог понашања ће у следећем периоду бити један од најважнијих изазова са којима ће се суочити међународна заједница.

Project Syndicate – Џозеф Нај, превео Андреј Цвијановић

(Нови стандард)