Прочитај ми чланак
Преговори Дачића и Тачија нису толико европски, колико амерички пројекат, сусрет је омогућен на притисак Клинтонове лично.
“Историјског руковања није било”. Том фразом је премијер Србије Ивица Дачић прокоментарисао суштину свог сусрета са колегом из Приштине Хашимом Тачијем, који се одиграо 19. октобра у Бриселу под присмотром врховног комесара ЕУ за међународне односе и безбедност Кетрин Ештон. (1) Према његовим речима, позиција Србије по питању Косова и Метохије остаје непромењена. Притом се српске власти уопште не противе наставку преговора на високом нивоу.
У насталој ситуацији поставља се питање какав је циљ преговора и колико они одговарају национално-државним интересима земаља? Што се тиче косовске стране, ради се пре свега о отварању политичких карата у оквирима кампање без преседана, која се распламсала уочи избора. Учесници те борбе исувише различито виде ситуацију на Косову и око њега да би могли од њих очекивати разраду јасне и заједничке позиције. То је очигледно показао и покушај јуриша на здање покрајинског парламента присталица радикалног опозиционог покрета Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем.
“Ми ћемо организовати и друге протесте и демонстрације против дијалога Косова са Србијом, који су назвали ‘нормализацијом односа са Србијом’”, обећао је Курти. (2) Као одговор, Хашим Тачи није нашао ништа друго него да оптужи лидера Самоопредељења због тога што се његов покрет солидарисао са “опонентима независног Косова”. (3)
АЛБАНСКЕ НЕСУГЛАСИЦЕ Међутим, и међу другим партијама на Косову, па и онима које сарађују са Демократском партијом Косова, нема ништа мање питања у вези са “нормализацијом односа са Србијом”. Није случајно Тачи морао хитно поводом тога да се објашњава са лидерима Демократске лиге Косова и Алијансе за будућност Косова. Према косовским медијима на албанском језику, последњи су у целини подржали идеју “продужетка дијалога” са Србијом, али су затражили да буду обавештени о свим нијансама и “подводним гребенима”.
Разлика у мишљењима косовских Албанаца је увек постојала, и она традиционално иде у прилог властима Србије. Тим пре што решавајућа улога у организацији дијалога не припада Приштини, него кључним страним играчима. И ту се јавља један важан моменат због кога српске власти морају бити опрезне. Преговори Дачића и Тачија нису толико европски, колико амерички пројекат. Информације којима располажемо сведоче о томе, да је тај сусрет омогућен захваљујући притиску без преседана лично генералног секретара САД Хилари Клинтон. Што се тиче лидера ЕУ, они су превасходно заузети решавањем финансијско-економских проблема и уопште нису уверени у неопходност форсирања преговарачког процеса.
Штавише, како је постало познато изворима у Приштини, Клинтонова која би требало 30. октобра да дође у дводневну посету Косову, намерава да упозна власти у покрајини с пројектом “историјског договора” који морају потписати Србија и Косово на “највишем политичком нивоу”. Према сведочењу америчког дипломате који је затражио да буде неименован, ради се о документу који носи “историјски” а истовремено и “компромисни” карактер. (4) Расположиви подаци наводе на претпоставку да ће дата сагласност значити признавање независности Косова од стране Србије, уз постојање одређених уступака у том тексту, који се односе на статус севера покрајине, насељеног косовским Србима.
Потписивање овог документа ће омогућити администрацији Барака Обаме да се оправда пред својим бирачима за успешан завршетак “косовског пројекта”, а ЕУ и НАТО пакту – то ће коначно омогућити да преодоле несагласности у сопственим редовима по питању признања Косова. Та разногласност се последњих дана пројавила са новом силином, практично блокиравши одлуку у генералштабу НАТО о промени статуса “Безбедносних снага Косова” и њиховим претварањем у “Националне оружане снаге”. Према приштинском листу “Коха Диторе”, доношењу ове одлуке сметала су “издвојена мишљења” четири земље чланице НАТО, које су одбиле да признају самопроглашену независност Косова – Грчке, Шпаније, Румуније, Словачке. (5)
ИГРАЧКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ САД После потписивања равноправног политичког споразума Београда са Приштином на високом нивоу – код опонената косовске независности неће остати реалних аргумената и полуга којима ће утицати на ситуацију. И главни губитник ће бити косовски Срби, који ће завршно бити стављени у положај “држављана Републике Косово”.
Изгледа да се управо овакав избор данас предлаже председнику Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу: да буду играчке у рукама америчке администрације, да помогну НАТО и ЕУ да збију своје редове и да једном и заувек одустану од заштите косовских Срба. И све то у замену за магловита обећања почетка преговарачког процеса о пријему Србије у ЕУ у догледно време.
(Нови Стандард)
