Прочитај ми чланак
Кад би основно образовање припремало најпре добре Русе, па тек онда добре математичаре, не би било „одлива мозгова“.
Председник Руске академије наука Владимир Фортов ових дана је саопштио да се повећава одлив руских научника у иностранство:
„У последњих годину и по, а то је за нас најболнији период, одлив се повећава… Морамо знати да су наше плате неупоредиве са онима у иностранству; разликују се више пута, и то пре раста курса долара…“
Ако се проблем своди на разлику у нивоу потрошње тамо и код нас, онда они који се „одливају“ из Русије у виду емиграције нису мозак нације, већ њено г@вно.
Рекло би се да је разлог који академик Фортов наводи – досетка за привлачење допунског финансирања науке (што јесте неопходно урадити). Међутим, за разлику од њега, ми не смемо ни помислити да се поштовања достојни део наше интелектуалне елите руководи искључиво себичним интересима.
Запад руској памети са задовољством предлаже најширу инфраструктуру која омогућава размену талента за прелести. Жудња за светским признањем или саблажњавање маскарадом нобеловских награда могу бити само случајни сапутници у тој индустрији.
Пакујући кофере, оправдано нам говоре да тамо постоје изузетни услови за спровођење перспективних истраживања и стваралачког изражавања. Не каже се само једно: уговор новог радника подразумева и духовну емиграцију онога који долази. У крајњем, он је обавезан да своје „ја“ супротстави Мајци-домовини. Ево, на пример, одломка текста који се обавезно изговара при стицању америчког држављанства:
„Овим се заклињем и обећавам да се апсолутно и у потпуности одричем верности и оданости сваком иностраном монарху, владаоцу, држави или сувереној власти, чији сам поданик или грађанин био до овог дана; да ћу подржавати и штитити Устав и законе САД од свих непријатеља, спољашњих и унутрашњих…“
Напоменимо, овде није реч о пракси размене искустава међу научницима, није реч о Ломоносову и Капици, него о емигрантима таласа 2013-2015. године. За те две године је чак и људима најдаљим од политике постало јасно – Русија се налази у стању рата са Западом (још не врућег, али не више ни хладног). Замислите некаквог Курчатова који од Стаљина прелази Хитлеру с таквим оправдањем:
„Ја сам, ето, по својим назорима космополита, а тамо имам више шанси да се реализујем и да донесем корист читавом човечанству…“
иСвета Русија чува апостолску праизворност Истине, а одатле и њена света мисија као Империје – заштита целог света од кнеза таме и његовог накота. Са те тачке гледишта, интереси Русије су изнад потреба богоборачког човечанства. Руску судбину одредио је Свети Кнез Владимир и ми имамо један задатак – да је прихватимо и предамо потомцима.
Другим речима – заокрет Светог Кнеза Владимира према Византији створио је историјско гранање, после чега нам је католички Запад (затим протестантизам, либерализам, фашизам) постао непријатељски; читаво време били смо принуђени да се од њега бранимо. Искуство тих односа пројектовано је у саме темеље руске самоидентификације.
Када би основно образовање (у широком смислу: породица, школа, средства масовних информација) припремало најпре добре Русе, па тек онда добре математичаре, физичаре и инжењере, не би било никаквог „одлива мозгова“. Никаквим новцем не може се искоренити издајство. Можда би и о томе могао нешто казати уважени председник Руске академије наука?
Превео за Нови стандард – Ж. НИКЧЕВИЋ
Однако – ДМИТРИЈ КИСТКИН
