Једна наизглед безазлена представа, или како се одомаћило у време рушења власти Слободана Милошевића – “перформанс”, претворила се у уторак, 5. фебруара, у још један доказ о томе у којој мери је народу у Србији забрањено да чак уопште и размишља на начин који би макар и у назнакама био државотворан. Покушај једног мањег броја људи да, постављањем симболичне “граничне рампе” у центру Новог Сада, укаже грађанству на чињеницу да се на југу земље крши Устав и успоставља права правцата граница између Србије и њене аутономне покрајине Косово и Метохија – дочекан је забраном.[1] То јест, како су из Полицијске управе пожурили да објасне новинарима – “организатори (су) обавештени да (скуп) није благовремено пријављен”. Наравно, постоји и друга страна – сами организатори тврде да на шалтеру где је требало да пријаве скуп нису хтели да им приме уплатнице на време, већ су наилазили на празан шалтер током радног времена и позивање на “паузу”, итд.[2] Али тој страни у “слободним српским медијима” није обезбеђен простор.[3]

Дакле, у земљи у којој се урушавају ред и закон – о моралу и да не причамо[4] – полицијска управа другог по величини града у Србији своје снаге је усмерила ка ометању грађана који се залажу за – одбрану уставног и законског поретка земље. Уместо да полиција асистира таквим грађанима, она им одмаже. Штавише, елитни делови полиције су били – и остали – ангажовани управо у сврхе нарушавања уставног поретка и успостављања “интегрисаних граничних прелаза” између АП Косова и Метохије и остатка Србије.[5]

То није све. Терминологија којом су описани активисти који су настојали да симболички покажу осталом грађанству да се отворено крше уставни поредак и територијални интегритет земље – сведочи о свесном покушају сатанизације онога што би у свакој другој земљи било не само нормално већ и обавезно. Наиме, ни мање ни више него портал иза којег стоји тзв. Независно друштво новинара Војводине частио је поменуте активисте епитетима “клерофашисти” и “ултрадесничари”.[6] Ово упркос чињеници да су поменути активисти ангажовани у одбрани устава земље чланови грађанске иницијативе која у својим редовима има “екстремисте” попут Удружења жена са Косова и Метохије,[7] Кола српских сестара из Призрена, “Окупљања” на челу са Бранком Павловићем, бившим потпредседником Социјалдемократске уније Жарка Кораћа, удружења Здрава земља које се предано бори одбраном Србије од ГМО,[8] итд. Но, за “независне војвођанске новинаре” чија је декларисана мисија “постизање, неговање и развијање слободног, објективног и професионалног новинарства, залагање за заштиту права и интереса новинара, као и залагање за вредности грађанског друштва”,[9] информисање грађанства о правој природи организације о којој извештавају очигледно није приоритет. За ове “професионалне” новинаре, грађанска иницијатива која је акцију организовала састоји се искључиво од организација “СНП Наши и Образ”, и “више ултрадесничарских организација”.[10]

Наравно, ова тактика је више него “транспарентна”, тј. провидна. На сцени је покушај сатанизације и даље криминализације чак и покушаја одбране онога што је преостало од државног и уставног поретка земље. У ту сврху, “професионално” новинарство не мора да отворено лаже – довољно је да само у медијски простор пушта селективне и тенденциозне информације, наравно уз употребу грубих етикета које, разуме се, чине саставни део “професионалног” а да не заборавимо и “објективног” и “слободног” новинарства. Да ли се извештач портала “Аутономија” можда заинтересовао да види ко су ти људи који су одвојили време и новац да протестују против неуставне границе између Косова и Метохије и остатка Србије? Да ли је покушао да, на пример, сазна зашто осведочени борац против ГМО, др Ирена Барет, протестује против границе и кршења Устава? Да ли се упустио у разговор са Миливојем Ђукановићем, ратним ветераном који је дипломирао први у својој класи на Војној академији у Београду? Или Љубишом Спасојевићем, мајстором традиционалног каратеа 4. дана и инструктором чији су ученици Србији доносили медаље са светских и европских првенстава? Наравно да не. Јер то би нарушило целу лажну слику које “независно новинарство” у Војводини покушава да представи јавности којој би требало да одговара и коју би, још важније, требало да “уводи у Европу”.

Какав је “новинар” председник поменутог удружења шира јавност полако почиње да сазнаје, поготово јавност српске националности.[11] Али поменути “новинар” јој помаже да (још боље) схвати још нешто: да се иза приче о “европским стандардима” које, ето, Србија никако да усвоји – а “умреће од глади” ако то не уради (а и не прода земљу Емиратима), како нас опомиње потпредседник Владе Вучић – уствари крије једна активна мржња, не само према Србима као народу, већ и према Србији као држави. Сајт “Аутономија” се наводно бави афирмисањем “грађанске Војводине”, идеје да је “Средња Европа права војвођанска кућа”, али и “уставноправним… субјективитетом Војводине”.[12]Међутим, оваквим “извештавањем” – портал “Аутономија” ипак несвесно обавља “јавни сервис” – показујући како се иза свих слаткоречиво-“идеалистичких” “пројеката” које у Србији финансирају разни инострани “доброчинитељи” – уствари крије постојано непријатељство. А више се и не крије. Зато је борба за Косово и Метохију и Устав Србије за самозване “цивилизаторе” најефикаснији глогов колац. Њихова растућа нервоза то на најбољи начин показује.

Ознаке: Војводина, клерофашизам, одбрана, Устав