Pročitaj mi članak
(valdaiclub.com – Эдуард Понарин)
Развој Исламизма у Русији зависи од два фактора. Један је повезан са глобалним развојем догађаја, а други са домаћом економском и политичком ситуацијом, која такође зависи од глобалних догађаја. У случају негативног сценарија, Русија се може суочити са драматичним порастом броја радикалних исламистичких покрета као и присталица слогана „Русија Русима“.
Идеологија и фудбал: Заједничке одлике
Пораст исламског фундаментализма широм света, укључујући Русију, је повезан са игром у идеологијама, која је слична спорту. Када фудбалски тим твога града побеђује, навијачи су ради да се индетификују са њима. Неколико пораза могу да се толеришу, али ако тим почиње да губи више него што добија, индетификација са њим постаје мање пријатно искуство. Неки би се можда запитали да ли треба да са фудбала пређу на хокеј.
Исламизам је био првобитна идеологија у муслиманском свету. Али око средине деветнаестог века, муслиманска елита је постала свесна свог пораза од стране Запада. До тог времена, многе муслиманске земље су постале западњачке колоније или полу-колоније. Муслиманска елита је увидела да исламизам није више тако ефективан и да треба бити реформисан, и тако су покушали да позајме не само западњачке инжењерске технологије него и друштвене принципе.
Едуард Понарин, проф. др, је шеф Лабораторије за Компаративна Друштвена Истраживања Националног Истраживачког Института-Више Школе Економије (ХСЕ) у Санкт Петербургу.
У то време Запад је био на врхунцу свог националистичког периода. Многи припадници муслиманске елите се укључио у игру, градећи секуларне школе, забрањивајући хиџаб на јавним местима и привлачећи пажњу јавности на питање националности. Битан пример је турска трансформација под утицајем националистичке идеологије свог првог председника, Кемала Ататурка. Националистичка идеологија је на крају пустила корење у многим муслиманским заједницама, што је водило до појаве секуларних режима са националистичком идеологијом, као што су Египат под Насером, Ирак под Хусеином, Либија под Гадафијем и Палестина под Арафатом.
Али онда је уследило разочарење, делом повезано са војним поразима. Арапи су изгубили неколико ратова са Израелом и Пакистан је изгубио од Индије. Влада Мохамеда Мосадека у Ирану је збачена уз помоћ САД. Али упркос овим променама, живот у муслиманским земљама се није поправио довољно да испуни западњачке стандарде живота.
Овај осећај разочарења је довео до развоја пост-националистичког Ислама у другој половини двадесетог века. Прекретница је дошла 1980., после совјетске инвазије Авганистана. Авганистански национални отпор инвазији се убрзо развио у интернационални исламски покрет. Повлачење совјетских трупа у фебруару 1989. је виђено као победа за коју су исламисти радили годинама у фудбалу и коју су лако освојили чим су одустали од фудбала зарад хокеја. Ово је тренутак када је исламска идеологија почела убрзано да се шири светом.
Исламизам се пробија кроз гвоздену завесу
Шта се дешавало у Русији за то време? У другој половини деветнаестог века и током раног двадесетог века, националистички пан-турски покрет који је за циљ имао стварање јединствене муслиманске државе се развијао у Руској империји. Идеја се није свидела царској влади ни, касније, Бољшевицима, који су одбили да толеришу два медведа у једној рупи. Због овога, Бољшевици су разбили муслимане у неколико националних група, сваку са својим језиком, књижевношћу и кутуром, и покушали да их стопе са комунистичком идеологијом, занемарујући њихове разлике у вери.
У касним 1980-тим, када се муслимански свет пребацивао са националистичке у исламистичку идеологију, на пост-совјетском простору, с друге стране, националистичка идеологија је постајала све јача у етничким републикама због слабљења комунистичке идеологије. У почетку, протесни покрети у Чеченији или Татарстану су били про-национални пре него про-исламски. Ипак, многе националне/етничке републике су се показале као неефективне и корумпиране, што је довело до свеопштег разочарења.
Глобални тренд је на крају дошао и до Русије неко време после подизања гвоздене завесе. Пост-националистички исламистички фундаментализам је почео добијати замаха у руским муслиманским републикама средином 1990-тих, подгреван финансирањем добротворних фондација заливских монархија.
Оснивање муслиманских духовних одбора у Татарстану и Башкортостану је убрзо пропратило и појављивање алтернативне организације – Руског Муфтијског Савета. Ученичке и учитељске размене између Русије и муслиманских земаља је постале рутина и исламска литература, доста вехабијске, преплавила је Русију. Ово је довело до веома озбиљних догађаја, икључујући исмализацију чеченског конфликта и озбиљних терористичких напада.
Хоће ли исламисти победити?
Руске власти и јавност нису толико забринуте исламским проблемом као што су биле током друге половине 1990-тих или раних 2000-тих. Ипак, знамо да модерни трендови углавном стигну до Русије са малим закашњењем, и за очекивати је да ће кренути путем који зависи од ситуације у исламским земљама.
Исламски фундаментализам је очито заменио национализам као водећу идеологију не само у Авганистану и Пакистану већ и у многим другм земљама током последње деценије. Националистичке владе Јасера Арафата, Садама Хусеина и Муамера Гадафија су биле замењене исламским режимима, и промена је била охрабрена од стране богатих и утицајних заливских монархија.
Чини се да би радикални исламисти требало да величају самоуверени марш исламског фундаментализма преко света. Али успех ове нове идеологије је недавно доведен у питање, укључујући последице исламистичке победе током Арапског пролећа у Египту, које је почело у децембру 2010., које се претворило у пораз као резултат војног пуча.
Сирија може превагнути тасове, где опозиција покушава да свргне Асадову владу. САД нису ризиковале бомбардовање Сирије, па је због тога разултат конфликта нејасан. Ако је пораз исламиста у Египту праћен њиховим поразом у Сирији, то би могло да окрене напредовање исламистичког фундаментализма преко света, укључујући Русију.
Економска ситуација може пореметити планове
Тренутно, исламски фундаментализам јача у Русији, са Дагестаном, Чеченијом, Ингушетијом и Кабардино-Балкаријом као најрискантнијим зонама. Руске власти не знају шта да чине, обзиром да нису увек у стању да контролишу исламске снаге. Постоји неколико разлога за ово. Први је да постоје страни спонзори исламских покрета. Други, неке групе муслиманских елита немају аверзију према капитализацији радикалних политичких ставова. И као последње, модерни руски капитализам може бити ефикасан у Волга-Уралској области, али није у Кавкаској, где је стопа рађања висока (нарочито у источним крајевима) упркос економском паду, и друштво је базирано на племенским и кланским правилима која су јача од званичних институција, као што су полиција и судови.
Економске недаће, које могу потенцијално бити испровоциране глобалном економском кризом, могу поспешити развој исламског фундаментализма.
У том случају, проблеми би такође могли настати у муслиманским републикама у Волга-Уралској области, јер су државне институције слабе. Дешавања би могла да прате шему касних 1980-тих, када је економски колапс поткопао Владу. Ово би могло угрозити протесни покрет базиран на идејама исламског фундаментализма пре него националистичке политичке идеје. Неки људи у Татарстану и Башкортостану су напустили националистичку идеологију након што је Владимир Путин почео скраћивати економске и политичке привилегије које су локални националисти осигурали својим републикама под претходном владом.
Формула „Русија Русима“ није конструктивна
Све више и више људи је премно да прихвати идеју „Русија Русима“, као што је показано скорим побунама у Бириулеву након што је мигрант са Кавказа избоо етничког Руса.
Иако отворено националистички, овај слоган има и религијски призвук, који ће бити појачан ако исламизам почне јачати у Русији. Нису људи из Карелије или Мордовије ти који се сматрају не-Русима, већ примарно мусмилани са Кавказа и мигранти из централне Азије.
За разлику од шире јавности, руска елита остаје суштински космополитичка и није спремна за националистичке и религијске игре. Али ако има потражње, сигурно ће бити залиха. Ако исламистички покрети јачају, неке контра-елите би могле искористити слоган „Русија Русима“ за сопствене циљеве. А ово би било веома опасно по интегритет земље.
Превео за Србин.инфо: Александар Матић
