Одлука Уставног суда да забрани удружење „Образ“ само је шлаг на репресивној торти, који другосрбијански режим већ неколико година сервира држављанима Србије. Док у исто време државни органи толеришу праве неонацистичке групације у Војводини попут „64 жупаније“ које се залажу за Велику Мађарску, неоглашавају се о делатностима разних анархистичких скупина које пропагирају непоштовање и укидање државе Србије и непримечују антиуставно признање албанске окупације Космета од стране ЛДП, доноси се одлука о забрани „крвожедних“ ултрадесничара, чији је ипак највећи грех тај што су гласни и не стоје по страни  у одбрани српског народа и Србије.

 

Иако чак ни Слободан Милошевић није забранио, по свему судећи цијашки „Отпор“, актуелни режим користи потпуно контролисано судство у Србији за обрачун са политичким неистомишљеницима. Нека се спреме „1389“, „Наши“… Ко зна, можда се за фашизам ускоро прогласи и следећа реторика: Косово је део Србије, Волим православље и ћирилицу, Срби су жртва геноцида у 20. веку…

 

Не треба заборавити и на „Хелсиншки одбор“, „Јуком“, „Жене у црном“ и остале НВО, које годинама несметано отворено раде против државе Србије, не кријући да су финансирани од стране туђих влада – Фонд за хуманитарно друштво од стране холандске владе. Не само да их нико не кажњава, већ су у досовским медијима постале ново мерило вредности.

 

У исто време, судови кажњавају вођу навијача Партизана Милоша Радосављевића са 16 месеци затвора. Он се терети оптужницом да је за време утакмице Партизан – Шахтјор која је директно преношена на ТВ, гумену лутку која је симболизовала Станковићеву „набијао на металну шипку“. Након тога, ту исту лутку је бацио другим навијачима, који су певали песму „Отровна си као змија проћи ћеш као Ћурувија“, упућену Станковићевој.

 

Иако је овакво понашање заиста за моралну осуду (без обзира на то коме су упућене) и прекршајну пријаву, кривична одговорност је крајње натегнута. Судови у исто време остају неми на разне претње и позиве на насиље другосрбијанске екипе. Пример Сретена Угричића, бившег управника Народне библиотеке у Београду, који је подржао чланак једног самозваног црногорског интелектуалца (позив да се бомбом разнесе председници Србије, РС, српски патријарх…) је само један од показатеља лицемерног односа домаћих судова.

 

Зато ће, с друге стране, полиција уз медијску хајку, да хапси „нападача“ на супругу Бориса Тадића, јадника који од целе поставке „жутих“ зна само како изгледа напумпана „Горица Гајевић 2012“, односно Јелена Триван.

 

Очигледно су некада судство и полиција радили по налогу ЦК, а данас по упуствима из Брисела и Крунске улице у Београду. Да ли то даље Србијом владају Титови пионири, који жуде да некадашњи тоталитаризам примитивног Истока замене са подлим тоталитаризмом Запада?

 

Србија је тако остала без „Образа“, али актуелна власт у Србији образ никада није ни имала…

Саша Суботичанин