Прочитај ми чланак

Звери су људи у односу на убицу: Потресан говор свештеника на сахрани Ђокића

0

Непосредно пре него што су свирепо убијени Горан, Гордана и Лидија спуштени у раку на гробљу у Житковцу, са њима се у име присутних опростио свештеник Горан Митић, близак пријатељ Ђокића.

„Поштовани рођаци преминулих, имамо људску обавезу да Горана, Гордану и Лидију испратимо и речима. Свесни смо да су све речи потрошене, да су речи непотребне јер не постоји начин да се изрази туга због велике трагедије породице Ђокић. Већ неколико дана читава Србија је у шоку, Алексинац је утонуо у тишину, Морава је поцрвенела од стида, уместо људи плаче природа. Питају се знани и незнани, да ли је могуће да неко изврши овакав злочин.

Porodica Đokić Foto:privatna arhiva

Овај злочин не можемо назвати зверским, звери су људи у односу на човека који брутално убио и запалио Горана , Гордану и Лидију. Да ли су они били криви само зато што су били вредни или зато што су били породица. Злочинац им није узео само животе, већ је и њихова тела запалио. Нестала је лепота, нема више њихових лица, нема вредних руку, све је поцрнело. Црн је дан у коме су нестали. Превелика је туга у дану њиховог испраћаја“, казао је један од шест свештеника који су одржали опело породици Ђокић.

Митић је указао да ће бол због њихове смрти заувек пратити све оне који су их познавали.

„И када пође овај дан у коме сахрањујемо читаву породицу, остаће бол у срцима њихових најмилијих. Сигурни смо да неће бити адекватне правде, због ове трагедије. Ништа не може бити надокнада за изгубљене животе, за свирепи злочин. Колика и каква треба да буде та правда која може да надокнади изгубљено ? Упркос свему верујемо да ће њихове душе наћи спокој, да ће наћи мир у царству небеском. То је једина утеха коју имамо, са том надом их данас испраћамо на вечни починак где неће моћи да им науди нико. Нека им је вечна слава“, рекао је.

Затим је прочитао друго писмо посвећено младој Лидији.

„Драга браћо и сестре, драги пријатељи, поштовани рођаци преминулих, имамо жељу да наши дивне и драге Ђокиће испратимо лепим речима. О конзумирању лепоте земаљског живота могли смо да учимо од њих. Са њима је све било посебно лепо. Драгом Богу је требало мало више времена да састави дивну душу наше Лиде, па је зато била тако посебна. Мали, плави, насмејани зврк. Чекали смо је, а када смо је дочекали, онда смо је потпуно размазили. Док се окренеш, мали зврк расипао пола сока по поду.

Погледаш је, а она насмејана до ушију. Помислиш, да ли још више можеш волети ово дете. Теткино и течино испуњење снова и зеница ока. Можда није постојало вољеније дете од наше Лиде од стране њених родитеља. За њу су могли да скину и звезде са неба. Наша тета (Гордана), жена чисте душе и најчистије намере, најпожртванија мајко, тетко, пријатељице и храбра жено, памтићемо те само по лепом.

Недостајаће нам наше приче које су трајале сатима, савети, љубав коју си нам пружала на свој посебан начин. Уживала си у лепим стварима, чекали смо вас сатима на породичним слављима и шалили се на тај рачун. Драги течо (Горане), радо ћемо се сећати испијених кафа које си ти посебно спремао, као прави хедониста, знао си да уживаш.

Памтићемо вас по лепом животу. Живот некада чудно подели карте, али ваш није готов, јер ћете заувек живети у нашим срцима. Нека ваше душе нађу спокој и мир у царству небеском. Нека вам је вечна слава, волимо вас“, казао је Митић.