Ja sam babin sin jedinac… Mater svima… Kakva nedelja, rođaci… Panonski mornar je raširio svoja jedra i otplovio. Zajedno sa svojim morem. Ostali su samo na Jastrebcu i Rtnju kameni vezovi za lađe. Nema više ko te lađe da sapne. Nema. Voleli smo ga, mi obični. Oni posebni su ga gasili. Uvek na svetloj strani sile. Ispraćaju čoveka od Splita do Skopja. Ljudi. Ovi drugi nalaze razloge za sublimalne interjue. Da kenjaju. Kao ona dva debela u filmu Sedam i po. Da sipaju šećer u rezervoar. Da pljunu u pljesku. Ime mu neću spomenuti. Samo ću da mu poručim. Hrvate nikada neću da mrzim. Ni jedan drugi narod. Mrzeću smeće. Pre svega u svom narodu, pa onda u komšijskom dvorištu. A ti si, lepi, u mom dvorištu. I smeće si od čoveka. Bio i bićeš.

Недеља је почела комеморацијом страдалима од короне испред зграде у Немањиној. Симпатизери Покрета за све моје људе су се окупили на Славији и спустили се низ Немањину. Прво што сам приметио је била маса људи на тротоару уз зид зграде, скоро горе до трафике. Па шта ви, мајстори, радите ту? Како смо ушли у раскрсницу добацујем саобраћајцу да је затвара. Срећом, народ у возилима је имао разумевања. За разлику од стоке на YТ. Гледам видео снимљен на комеморацији и читам коментаре испод. Људи, ја разумем да сте ви плаћени да опљунете сваку дигнуту главу, али… Чувајте се Бога, чувајте се нас. Све ћемо вас пронаћи, нису ти налози довољно лажни. Кунем се Сварогом, ни један бот неће остати у јавној служби када се ми будемо питали. И неће моћи да се бави политиком доживотно.

Колико год волео Ђолета, криво ми је. За мојих 105 колега нема дана жалости. Нема слика. Нема имена на националним фреквенцијама. Ђолету не треба дан жалости нити споменик ове братије. Ђолету не треба додир антицивилизацијског. Прошлог фебруара у Загребу обучем мајцу БС Неуништиви, на ћирилици. Скинем јакну, било је топло и прошетам Тргом Бана Јелачића и Цветним тргом. Ни једна ружна реч. На аеродруму, што рече доктор наука из Краљева, човек из обезбеђења на траци са стварима сриче слова са мајице. Ја га похваљујем за знање ћирилице. Објашњавам да су браћа из Синдиката права прича. Човек ми искрено каже да је купио карте за Ђолетов концерт у Београду. Е, у томе је разлика између смећа и Ђолета.

Ову песму је много волео мој покојни отац. Ја сам увек био његов син јединац. Слушали смо је до бесвести, уваљени у љуље испред викендице у Цветкама. Мом Насхвиллу. Људи се данас заустављају и сликају испред табле на којој пише Цветке. Фора је. Лежимо у љуљама, цепамо оузо и ногицама дајемо ритам. Колико сам сузица сакрио од њега. Син јединац је функција, бре. Сневам земљу из саксије…Мени, бабо, од те земље више не треба…

Недеља се наставила драмом. Намештеном, наравно. Нација је оболела од порфирије (порпхyриа). Огледа се у симптомима нервног система и коже. За нервни сyстем овог друштва се не бринем. Знам где живим. Па ни за кожу. Одрани смо одавно. На живо. Нема везе. Идемо даље, што би рекао Гага Николић. И онако нисмо ни за… Смеће је опет успело. Загадило је и последњи извор. Ви брините о томе. Чим озелени ја одог код Драгана Јовановића непозван да се одморим и обновим испод Видовог споменика. Мог Бога. У врелу и природи. А ви и даље колико дате…

Недеља се наставила са мастерпланом реорганизације здравствене службе. Људи, схватите да је здравствена служба јавно добро. И ваше и моје. И схватите да ово предложено не ваља. Да није било јавне расправе јер није ни могло да је буде. Због короне. Као што сам вам некада писао, мој први друштвени ангажман је био када су хтели да затворе Завод за плућне болести и туберкулозу, у коме радим. То је било време Драгана Ђиласа, градоначелника. Градски секретар за здравство, али и секретари у министарству су и даље исти. Само носе дрес Интера уместо Милана. Разумете? Тада смо спречили изградњу пословно-стамбеног комплекса на месту нашег Завода. Шта мислите, шта је сада у позадини овог, идентичног покушаја? Ово је све, само не жеља да се унапреди ваше лечење. Не будитите наивни. Али, исто тако, не излазите из својих гарнитурица, не ризикујте. Нећу ни ја. Шта год да се деси, ја ћу се боље снаћи од вас. Само ми не куцкајте поруке како да се лечите. Куцате у празно.

Питају ме људи одакле ми више оптимизма. Тешко је објаснити. Размишљам, Немачка је имала суноврат од отприлике двадесетак година. На руду су тада легли и радници и универзитетски професори. Потписници наши… Морали су. Знате. Проћи ће и ово. Само водите рачуна да се образ само једном губи. Срамота, бре, рођаци. Не продајте се тако лако. Имајте мало стила. Одуприте се. Ова историјска аномалија не може да траје вечно. Шта ће ово мени? Због мог оца. Ја сам његов син јединац. И желим да будем његов понос, горе у Валхалли. Матер свима. Узећу је, па да само блузу има…

Беж’те цурице с главне улице. Када прође син јединац… Штикла клеца…

Ситне су вам удице…Корзом плови штука што се ретко пеца…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD

Динарски 265000000576857940

Девизни РС35265044000005631664

 

Izvor: nova.rs

Oznake: Đorđe Balašević, Aleksandar Vučić, Dejan Žujović