Прочитај ми чланак

Злочини према Србима у Норвешкој – Операција „Викинг“

0

Овак је чланак посвећен ратним злочиима над Србима у Норвешкој, за време Другог светског рата у тајној операцији Вермархта - Операција Викинг.

Наиме, након агресије у априлу 1941. године и окупације Краљевине Југославије од стране Немачке, Италије и њихових сателита: Бугарска, Мађарска, Албанија… уследило је спровођење геноцида над Србима. Сваки окупатор као награду је добио свој удео југославенске територији: Мађари су окупирали Бачку и Барању, Бугари су добили већи део Вардарске Македоније, Пиротски и Врањански округ, Албанци су добили Охридски округ, највећи део Косова и Метохије и југоисточне делове Црне Горе.

Највећи део окупиране Југославије ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске: Херцеговина, Загорје, Славонија, Срем, Банија, Кордун, Лика, Босна, Дубровник и део Далмације. На челу НДХ налазио се усташки двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Они су се водили идејом коју је хрватски министар Миле Будак изрекао у Госпићу 2. маја: „Једну трећину ће убити, другу трећину ће покатоличити, а трећу ће прогнати“.

Србија је била сведена на границе из 1878. године, али јој је придодат Банат са посебним статусом, где су главну реч водили ткз. Дунавски Немци (Фолксдојчери). Генерал Милан Недић је био постављен да управља окупираном Србијом и формира Владу. Имао је стално ГЕСТАПО у свом присуству и ниједна одлука није могла да се донесе без одобрења Немаца.

Немачка војска по Хитлеровом наређењу је годину дана пре напада на Југославију окупирала Краљевину Норвешку, где је поставила свој режим са Видкуном Квислингом на челу. Страхујући од могућег напада Совјетског Савеза у пролеће 1942. године Врховна команда Вермархта доноси одлуку да направи у северним деловима Норвешке посебан систем одбране. Тако је осмишљена тајна операција која је носила шифровано име „Викинг“.

Ради се о томе да су Немци знали да за свој одбрамбени систем од Црвене армије морају имати добре саобраћајне везе, како би могли да лако пребаце велику количину оружја, муниције, хране и људства. У тим северним деловима је то било веома тешко јер готово да нису постојали ни пруге ни путеви.

Са простора окупиране Југославије је током Другог светског рата одведено око 4.000 Срба, највише из Сарајева, Ниша, Кикинде, Београда, Карловца, Горњег Милановца, Осијека, Новске, Бијељине; Рогатице… Први транспорт логораша кренуо је јуна 1942. године и искрцао се у луку Нарвик, а било је укупно четири транспорта.

Одвођени су физички снажни мушкарци који су морали тамо у покрајини Норланд да раде тешке послове на опасним теренима. Смртност је била велика, тачније преко 75% и мали број њих се вратио у отаџбину свега 900.

Тамо на северу Европе Немци су формирали најмање 30 концетрациона логора, где су поред Срба довођени и Руси, Пољаци, Чеси, Словаци… односно народи из окупираних земаља. У 24 логора су били утамничени Срби из Југославије. Најпознатији логори су били: Карашјок, Бејсфјорд, Ботн, Јан Осен, Берген итд.

Стражу у тим логорима су чинили већим делом припадници јединица Хирди односно Норвежани лојални Видкуну Квислингу, а мањим делом чланови СС јединица. И једни и други су били веома оштри и сурови према србским заробљеницима. Такође међу стражарима је било Хрвата и муслимана који нису заостајали у батинању и понижавају логораша.

У тим тешким временима норвешки родољуби су показали солидарност и симпатије према Србима које се претворило у пријатељство у деценијама након Другог светског рата.

Неколицина преживелих Срба, који су се вратили са севера Европе својој кући написали су своје потресне исповести (Славко Вукић, Љубо Млађеновић…) које су остале поколењима као трајно сведочење о ужасима у које су били намерно и насилно гурнути за интересе Трећег Рајха.

Поред тога, Норвежани су у градићу Нарвик направили Ратни меморијални музеј, са циљем да младим нараштајима покажу шта значи рат и шта никада не сме да се понови. Такође у Горњем Милановцу је направљена Норвешка кућа, као симбол пријатељства два народа.

Данас, нажалост мали број људи у Републици Србији али и Срба уопште, поготово младих зна за ову монструозну „Операцију Викинг“.