Прочитај ми чланакПајтић поручујује Америма да су их, док су се они грешно забављали са Вучићем, жути увек чекали, и све им опростили.
Фото: Ненад Михајловић
1.
Много је последњих година букве пало да би се произвео папир на коме ће се исписати све о сличностима и разликама између Николићевих па потом Вучићевих напредњака, с једне, и Тадићевих/Ђиласових/Пајтићевих демократа, с друге стране. Елем, много је букве пало, али се много букве и воздигло.
Све је то исто, сведочила је секција најплеменитијих букових духова, чији политички критеријуми су летели толико високо изнад сваког политичког контекста и резона да се са тих висина на тлу не би могла видети ни разлика између душегупке и самовара. Други, смелији умови чак су се лупали у патриотске груди Бориса Тадића, додуше само у тренуцима кад су паузирали лупање у сопствене, тврдећи да је тај трагични јунак и несуђени светионичар на Јадрану пао због превише патриотизма. Данас, под притиском догађаја и једне патке, као да ће најбројнији постати они који су склони да тврде како су напредњаци и жути најпре били исти, а данас више нису. И то је у реду, с тим што, наравно, никад нису били исти, али ту дебелу длаку ћемо на четири дела поцепати другом приликом.
2.
Иако је врло далеко од тога да су напредњаци увек и свуда били на висини задатака, као што је близу памети како су жути пословично били и остали само на нивоу задатака које им је налагала лична корист, дуго сам био у мањини тврдећи да то двоје није исто, тако да не бих понављао ништа од оног што сам већ толико пута писао. Овај пут, међутим, позваћу се на поузданог сведока. Његово име је Бојан Пајтић.
socrealizam02Реч је о Пајтићевом отвореном писму Александру Вучићу, у коме га братски и другарски саветује како је „најбитније да настави пут ка ЕУ“. Некако би се они око тога и нашли, тако да ствар укупно не би била ни вредна помена да га Пајтић онако корчагиновски и скојевски не ислеђује шта је то, дођавола, он (Вучић) разговарао с Путином, а да Маршалат није обавештен. Јер, стиска га Пајтић, после тог састанка у Кремљу уочене су и такве друштвене појаве да су медији „под Вучићевом контролом“ почели „бесомучну кампању против Европске уније и САД“. Богатиживога!
Фото: Јарослав Пап
3.
Потом Пајтић издаје директиву Вучићу да нема право да потписује никаве уговоре са кинеским председником Сијем Ђинпингом, не удубљујући се у то да би ти уговори са „ревизионистичком Кином“ могли нешто и добро да донесу Србији. А најтеже, баш у духу револуције, остављено је за крај: а шта је, пита Пајтић, са отварањем руске војне базе на аеродрому Ечка (о петсто милиона Кинеза који копају тунеле други пут). Није ли већ, каже друг Бојан, Србији довољно проблема направио српско-руски хуманитарни центар у Нишу, зар они да нам гасе пожаре по Србији и ко су уопште они да не дају Обреновчанима да се подаве у поплави. С којим правом!?
С којим правом, ту је већ Вучића сатерао у ћошак, „потпуно непотребна војна парада са руском војском и низом заједничких војних вежби у време кад је Европска унија увела Русији санкције због њеног учешћа у оружаном сукобу у Украјини“.
4.
Никад се не бих сетио овако добрих аргумената да илуструјем разлике између жутих и напредњака, какве је Пајтић испљунуо у само једном писму. (Тек кад човек види то писмо, схвати каква је грешка направљена кад је Борба престала да излази.) Истинабог, није се тих аргумената до сада сетио ни сам Пајтић (можда му је помогла Јелена Милић), тако да је питање шта је, осим његове несумњиве оданости интересима Србије, довело до овог тренутка истине.
socrealizam03Године су прошле пуне мука, пева Пајтић, и све је почело да се враћа у своје природно стање: Срби на улицу, Вучић у радикалску кожу, а Пајтић у крило странаца, чијој подршци његова странка има да захвали за све изборне успехе, после којих су долазиле године владавине жутих.
5.
Елем, Пајтић поручујује Америма и осталима да су их, док су се они грешно забављали са Вучићем и напредњацима, жути увек чекали, и све им опростили. А није да им нису рекли како ће се све ово завршити и да се баш тако завршило.
Само они су могли да испуне све без шкргутања зубима и у пуној демократској тишини, само они су одувек знали да оволика галама никако није добра, ни за тишину ни за Амере. Јер њихово је, а не Вучићево, да Србији није потебна држава, већ стручни људи, јер хајде ти нађи неког жутог а да није за нешто стручан и да не би за три месеца препородио Србију само да јој није овог затуцаног народа. И ту је тајна и њиховог успеха: свако је од њих био скројен да од Србије, ако треба, направи и девицу и девичанска острва.
Али, ето, жути ни онда ни данас, како то видимо из Пајтићевог писма Вучићу једино нису имали стручњаке за народ. Много већи Пајтићев проблем је у томе што он није стручњак ни за Вучића, утолико више што је на њега адресирао писмо које је заправо требало да једино прочита амерички амбасадор. Покушаћу да га преведем на амбасадорски језик, иначе други матерњи језик у Пајтићевој странци. Дакле овако: „Поштована екселенцијо, чуо сам да имате неке проблеме са Вучићем, Србијом, Русијом и Кином. Још увек смо на старој адреси. Службеница“.
6.
Није дакле исто, али ко то није разумео до сад, зашто би сад ломио мозак, нек иде живот. Овде је реч о нечем другом. После дуге четири године Вучићевих вратоломија – и оваквих и онаквих – лепо је да нас је Пајтић подсетио где би и како Србија кад би се власт вратила онима којима по њиховом праву односа према Србији припада.
socrealizam01Лепо је и узвишено што толико помињући Вучића говоримо о издаји. Добри Пајтић – службеница – је ту да нас подсети шта издаја заправо јесте. После тога нећемо бити много паметнији, али ћемо бар лакше надувати паткицу и урлати на улици о издаји.
