Шта је то што словеначке гимназијалце толико привлачи буреку па га, упркос неразумевању својих родитеља и домаћег културног естаблисхмента, понекад стављају испред свих признатих вредности, питање је на које је одговор покушао да да антрополог Јернеј Млекуж са Института за словеначко исељеништво.

Млекуж је свој одговор објавио у најновијем броју хрватског научног часописа „Етнолошка трибина“, након дугогодишњег проучавања бурек-субкултуре у Љубљани, пише загребачки “Јутарњи лист”.

Питање је интригантије због чињенице да је реч о оријенталном културном елементу, који изузетно гостопримство налази у у Словенији, која припада алпском културном ареалу, пише лист.

Већ дуже време у Словенији је на цени све у вези са буреком. Аутор је објавио књигу „Бурек.си? Концепцти / рецепти“, интернет сервер и електронска адреса који су названи по буреку – месни@бурек – постали су ствар престижа, расправе се воде на блогу листа „Дело“ „Бурек блог“, а водич „Лонелy Планет“ за Љубљану назива га „тај плебејски, јефтини, масни подлац“.

Издање стрипа „Друге Европе“, оне између Албаније, Украјине, Литваније и Словеније носи назив Стрипбурек.

Његово посебно словеначко издање „Стрибурек“ на насловној страни има једначину, у којој масноћа од свих других квалитета једина има „снагу“ квадрата.

Чак иду дотле да парафразирају стихове словеначког националног великана Франца Прешерна, тако да испада: „Као лепе су Љубљанчанке на гласу одувек, али ни једна није добра као масни (бурек)“, пише „Јутарњи лист“.

У другом случају, пажњу истраживача на Интернету привући ће слоган на арапском писму, под којим је могуће дешифровати парафразу „бурек је велики“.

Бурекољубац је искористио популарност верског израза „Алах је велики“ да би “подигао крила” омиљеном оријенталном јелу од теста.

Од свих његових квалитета, фанови бурека на прво место стављају масноћу и кажу да „што је маснији, бурек је бољи“.

То је супротно врло јакој пропаганди здравог живота, која је управо масноћу прогласила „Ахиловом петом бурека“, а то је „значило почетак погрома са инквизицијом и ловом на вештице, уз сав припадајући спектакл“, каже Млекуж.

Ипак, младим конзументима је мало што је бурек мастан. Они траже ултрамастан бурек, јер ако то није, једноставно не ваља.

Ученик католичке Шкофијске гимназије А.Ј. прецизира какав мора бити: „Кад добијеш бурек који видиш кроз папир, унапред знаш да ће бити добар“.

Његов колега из љубљанске гимназије Бежиград, Ј. В. каже да је „дефиниција бурека да мора бити мастан“.

Побуна против тортуре здраве хране овде се спаја са побуном против културног естаблисхмента.

Буреци из словеначких пекара нису добри јер нису масни, него су добри они из којих се цеди маст, а такве праве бурекџије Албанци. Несумњиво је реч о отпору према “американизацији” или “мекдоналдизацији”, дакле, о супротстављању стандардизованој, рационализованој, хегемонској америчкој култури, о бегу од доминантне породичне структуре прехрањивања и о бегу од ауторитета одраслих, каже Млекуж.

Истовремено је, сматра он, реч о неприхватању југофобије, балканофобије и других националистичких појава, што се све манифестује у дискусијама, коментарима и изјавама на бројним интернет страницама и форумима, до текста “Бурек би, а џамије не би, а??”.

Све то је, по Млекужу, ипак у другом плану. Сва та расправа привезак је спектакуларном стилу субкултурне комуникације, која усмерава пажњу на себе, тако да премешта, преокреће и руши доминантна значења.

Реч бунт, сматра Млекуж, код младих бурегџија најверојатније треба ставити у наводнике.

Ознаке: бурек, гимназијалци, Словенија, храна.