Pročitaj mi članakUslovi u našim bolnicama za liječe su katastrofalni, a usluga još i gora.
Управо том реченицом најлакше се може описати стање у нашем здравству. Свакако ми је драго да је наша Влада пронашла у Кини партнере који ће инвестирати 50-60 милиона долара у изградњу нове болнице у Добоју, међутим, да ли ће тиме бити ријешени сви проблем за пацијенте?
Наравно да неће. Кинези могу уложити новац за сређивање и опремање болнице, али не могу новцем купити и потребно знање и љубазност нашим докторима. Не разумијем се превише у медицину, али и као лаик на сваком кораку могу примјетити њихову непрофесионалност и нељубазност, а ево и примјера:
Прије пар мјесеци сам био у посјети пријатељу који је имао страшну саобраћајну несрећу, поломљене су му ноге, повријеђен му је кук и имао је унутрашње крварење… али када је мислио да није могао горе проћи услиједила је помоћ наших доктора. Цијела лијева подлактица му је била модра и одмах ми је објаснио да је медицинска сестра, покушавајући да му да инфузију, промашила вену. Зар се то не би требало учити у првом разреду средње школе?
Пошто сам био разочаран стањем које сам видио тада у болници распитивао сам се каква су искуства имали други људи у нашим болницама, и нажалост приче су биле сличне.
-Болнице немају основна средства за рад, мом пријатељу који је тешко болестан хитно је била потребна крв. Наравно да у болници није било довољно крви, али ипак то нама није био проблем јер смо то и очекивали и раније смо пронашли људе који ће дати крв. Када смо скупили довољно одговарајуће крви у болници су нам рекли да немају пластичне цијеви за давање крви, али да ствар буде гора то нема ниједна апотека у граду. И шта ћемо, морали смо наручити преко интернета. А цијена је смијешна – 1,80КМ. Зар стварно требамо вјеровати да болница нема довољно средстава да то обезбиједи – испричао ми је познаник.
Навео бих још за крај један примјер који је доживјела моја породица. Покојни дјед је имао рак цријева и лежао је на постељи четири мјесеца, потпуно исцрпљен без снаге јер му организам одбијао храну (све што бих ставио у уста одмах би повратио) изгубио је на килажи толико да га је кревет почео жуљати. Замолили смо докторе да ставе додатну спужву испод њега, али су они то одбили правдајући се да немају више спужве. Међутим, када смо им дали новац одмах је се неким чудом појавила спужва.
Мито је можда и најзаступљени у здравству јер су породице које се обраћају докторима и медицинским сестрама очајне и не жале за ничим материјалним како би покушали помоћи својим најближима и оставити их још у животу.
Зато су нам потребнији од кинеских милиона за зидове болнице који сами неће лијечити пацијенте знање и моралне и етичке вриједности љекара, а до тада нам остаје да понављамо само за себе и своје најмилије „не дај Боже болести“.
