Прочитај ми чланак

ЗАШТО МИТРОВИЋ ЗАСЛУЖУЈЕ ДА МУ ПРЕСУДЕ они који 24 сата гледају његов ријалити?!

0

Неписмени српски таблоиди веле да је Жељко Митровић, власник Пинка, уложио целих 18 милиона евра нечијих пара да би изградио нешто што се кличе “Имагинаријум”, а у којем се има одвијати ријалити под називом “Задруга 2”. Некако истовремено једна жена је усред Београда убила једног грађевинског инвеститора. Узела је пиштољ од сина, а медији су известили да је убила наводно зато што јој је “прекипело”.

Митровићев град је никао у сремском селу Шимановци, у близини Београда, а у њега је велики пинк газда довукао и олдтајмере, скутере, бродове, глисере, гондоле, уметничка дела, а богами и – млазна одела… “Одела на млазни погон ће користити Велики шеф и његови помоћници”, пишу таблоиди.
Ко је Велики шеф, каква млазна одела, какве гондола и олдтајмери – искрено – појма немам. Али, “Имагинаријум” је, извештавају тоалетоиди, саграђен као “комбинација Венеције, Фиренце и Монака, и покушаће да споји и три епохе – почетак 16, 20. и 21. и века”.

Како ће то изгледати – нити ме интересује нити смем да замислим. Знам само да ме изузетно иритира чињеница да комшије које станују испод нас гледају, што би клинци рекли, 24/7 некакав ријалити. Иако јако волим лето, сад се већ надам хладнијим ноћима да барем тада имамо мира од комшија-наркомана који појачају телевизор до даске, а онда се директно, ваљда, у вену боду тим скичањем, вриштањем и сличним неартикулисаним звуцима који допиру из тог неког ријалитија. Кад захлади, барем ће затворити прозор па ћемо их мање чути. Смањиће се ментално загађење.

“Задруга 2 је моје животно дело”, објаснио је Митровић свој мегаломански пројекат. Док је извесна Луна Ђогани пред “улазак у задругу” одлучила да усрећи свога оца и купила му је аутомобил за 25.000 евра. Дочим је “старлета” Станија, извештавају тоалетоиди, на “ремонт” пред улазак у “Задругу 2” потрошила 2.000 евра. И наводно тражила хонорар од 100.000 евра за учешће у ријалитију.

Паралелни универзум

У паралелном универзуму, који би неки назвали и реалношћу, на неколико километара од Митровићевог “Имагинаријума”, у главном граду Србије, Београду, грађани више немају ни железничку ни аутобуску станицу. Обе су брже-боље измештене или се измештају да би “Београд на води” могао да се шири. У сврхе ширења, жељезничка и аутобуска станица су премештене негде богу иза ногу, па се често и не зна где се заправо налазе. Сад помислимо колико људи дословно свакодневно користи и возове и аутобусе да би се пребацили до Београда, ка којем гравитира пола Србије. Замислимо какве је то проблеме у њиховим и иначе сјебаним животима направило.

Ти људи, са својим проблемима, у дужничким кредитним ропствима, са премалим платама, уједно су често и највернија публика “Задруге”. Шта им друго преостаје, сем да за своје сјебане животе нађу некакву замену, илузију, и да сваки слободан тренутак користе да – анестезирани – гледају некакве ружичасте ријалитије. Живот им се онда, ваљда, учини лепшим. Мада, када због нагомиланих дугова за комуналије или неисплаћених рата за кредите, бесни извршитељи закуцају на врата, брзо схвате да је “Задруга” ипак само за оне привилеговане. За којекакве митровиће којима држава широке руке отписује баснословне пореске дугове. Е да би могли да праве “Задруге” вредне 18 милиона евра наших пара, са само једном мисијом: непрестаног затупљивања широких народних маса и непрестаног лоботомирања истих. Да би пљачка могла несметано да се настави, догод има шта да се опљачка. А увек има шта да се опљачка.

Кад се само мало пажљивије погледа Београд, видеће се један неуредан и запуштен град, који је у туристичким водичима доспео на зао глас као град јефтине забаве, односно град у којем за мале паре осредње имућни странац од себе легитимно може направити свињу, на сплавовима или у разноразним сличним задругама. Такорећи, куплерај на отвореном. Ако се мало више удубите, наћи ћете у Београду не само кућерине и виле, већ и праве хацијенде новобогаташа ратнопрофитерске провенијенције. Али, највећи део града, а посебно предграђа, подсећају на јужноамеричке фавеле у којима влада закон јачега и у које корумпирана полиција не залази ни често ни радо. И на маргинама Београда онај пристојни активистички свет који се, ето, још увек не да.

Прекипеће им ускоро

“Вешаће их по кућама”, бесно је причао пре неку вече у кафани један познаник, човек уметник, из којег – кад попусте кочнице – куља бес. Бес због неправде, бес због пљачке, бес због бахаћења, а понајвише бес због слуђивања, излуђивања и свакодневног, свакосатног вређања интелигенције. Ко ће кога вешати? “Вешаће их исти ови који нетремице гледају Задругу, кад им прекипи, а прекипеће им ускоро”.

Прекипеће им као жени с почетка текста, која је постала убица. Прекипеће им због тога што им деца проклињу дан кад су их родили у Србији и маштају како да побегну. Прекипеће им кад се први пут озбиљније разболе и схвате да то што цели живот уплаћују здравствено осигурање скоро ништа не вреди, ако немају пара за приватног лекара, то јест истог оног који у државној болници лечи преко воље, а онда им заказује преглед за поподне у приватној болници. Прекипеће им када схвате да џабе гладују и штеде цркавицу за децу-студенте, која после тога неће пронаћи посао, па макар се учланили у владајућу странку.

Прекипеће им као што ће Новосађанима прекипети кад им покушају срушити Спенс, јер ће онда следећа ствар бити да ће нам рушити и куће и зграде ако им се свиди плац. Као што се, уосталом, већ десило оним несрећницима у Доситејевој улици, којима је грађевински инвеститор “непажњом” срушио домове у којима су у том тренутку живели. Живели више него скромно, у више него скромним домовима. Прекипеће им када им неки богаташки син згази дете џипом на улици и када због тога не буде одговарао. Прекипеће им јер више не могу да гледају комшијин најновији БМW док су они, иако факултетски образовани, дочекали пензију да би копали по контејнерима. Прекипеће им чак и због тога што им је мука да гледају људе који по суперхипермаркетима гурају препуна колица разноразне хране, док они ни ону малу корпу не могу напунити намирницама пред истеком рока трајања.

И онда, када им прекипи, онда ће их “вешати по кућама”. Кога ће све вешати, то је већ друго, мада вероватно и кључно питање: да ли пљачкаше или оне за које их већ 30 година уверавају да су непријатељи Србије.

Или им, можда, и неће прекипети…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!