Pročitaj mi članak"Analiza vojne saradnje Srbije sa NATO i Rusijom pokazuje da su odnosi sa NATO znatno složeniji i dublji, jer se tu prepliću razne forme saradnje u obuci, opremanju i međunarodnom angažovanju", navodi vojni analitičar i publicista Aleksandar Radić.
У таблоидима једна прича, а у стварности…
– Дискурс у јавном мњењу је другачији од балансираног приступа одбрамбене политике – ако судимо по медијском извештавању, Србија се ослања на руску војну подршку, али ако анализирамо конкретне активности, онда је приметно да Војска Србије динамично сарађује са чланицама НАТО – објашњава овај војни аналитичар у данас објављеном ауторском тексту за портал Јуропеан Вестерн Балканс (Еуропеан Wестерн Балканс)..
Низ читаних таблоида, међутим, свакодневно ствара представу о потпуном стратегијском ослонцу на Исток, пише он у тексту под насловом „Војна сарадња – Да ли је Србија ближа Западу или Истоку?“
Радић подсећа да су, у турбулентној ери односа НАТО и Русије, падобранци Војске Србије у јуну 2017. имали вежбу са руским падобранцима, а у новембру – са америчким падобранцима.
Земље региона критички настројене према Србији
Он примећује и да се у земљама региона које су одлучне да безбедносни модел граде као чланице НАТО и већ су постале пуноправне чланице или желе да то остваре, отворено критички гледа на позицију Србије и пренаглашено се развој војне сарадње Србије и Русије посматра као извор потенцијалног продора руске „тврде моћи“.
Ипак, указује Радић, заједничке вежбе припадника Војске Србије са руским колегама новија су тема, за разлику од активности са чланицама НАТО, које су рутинске и уходане од 2006. када је Србија ушла у програм Партнерство за мир.
Војна сарадња Русије и Србије у прошлости се, напомиње он, сводила на размене официра на школовању и понеки курс, док је прва заједничка активност на обуци већег формата одржана новембра 2014. у Србији.
С друге стране, у активностима са НАТО и билатерално са чланицама тог савеза, Војска Србије има десетине и десетине вежби и многобројне активности, закључује Радић уз напомену да је Србија претежно оријентисана на чланице НАТО и када се ради о уговорима за војну набавку који су потпуно комерцијалне природе.
