Прочитај ми чланак
Илустрација: Блиц
Београђанин Небојша Илић (33), пилот компаније “Визер”, у среду по подне је нестао у језеру Заовине на Тари, а рониоци Жандармерије трагали су за њим.
Кренуо очевим стопама
Небојша Илић је био капетан „Визера“. Није био ожењен. Кренуо је очевим стопама, који је био пилот у „Јату“, одакле је пензионисан. Ипак, премашио је оца јер је имао више часова лета од њега. Углавном је летео ка северној Европи, ка градовима у Шведској. И његов друг и колега Aлександар Јовановић такође је кренуо стопама свог оца, који је као и Небојшин радио у „Јату“.
После неуспешног првог дана потраге, акција ће бити настављена данас уз помоћ робота – механизма за лоцирање и вађење утопљеника.
Робот је током прошле ноћи допремљен на Тару, пошто ронилачка јединица Жандармерије, која је јуче отпочела претрагу, није оспособљена да се спусти на 90 метара дубине заовинског језера где је Илић нестао.
Нестали Илић је са колегом Aлександром Јовановићем и инструктором роњења Немањом Николетићем у уторак отишао на Тару, где су преспавали у Митровцу. У среду су заронили у близини бране Лазићи.
– Рекреативци роне до 40 метара дубине, али су Aлександар и Небојша били адреналински зависници и план им је био да тестирају своје лимите, а ја да им будем техничка подршка. Јер што дубље роните, као да вас опија анестезија и неопходно је да неко иде иза вас и прати вас – каже за „Блиц“ инструктор роњења Немања Николетић.
Николетић напомиње да их је упозоравао да не роне на дубинама већим од 40 метара. Њих двојица су тврдили да су прошли обуку у Словенији и тамо ронили у пећинама.
– Њих двојица су ронили испред мене и последње чега се сећам је да су били на дубини од око 90 метара. Чекирали су се, показали ми да су добро. Кренуо сам да се подижем и на дубини од око 70 метара окренуо сам се, али их нисам видео. Нисам видео ни светла њихових лампи. На тим дубинама мркли је мрак. Угасио сам своју лампу не бих ли можда видео њихова светла. Нажалост, нисам видео светла – каже Николетић.
Њему је куцало време да више нема гаса, па је после 88 минута изронио. Угледао је Aлександра и питао га шта се десило са Небојшом. Обојица су кренули у потрагу за мехурићима, покушали су да Илића нађу испод воде. Нажалост, нису га нашли.
127 метара дубоко
Језеро Заовине, настало преграђивањем горњег тока Белог Рзава, акумулација је реверзибилне Хидроелектране „Бајина Башта“ у Перућцу на Дрини. У време великог водостаја Дрине, вода из ове реке се вертикално постављеним цевима пумпа у Заовине, а у супротном вода се из језера враћа у реку. Поред главног постоје и четири мања језера, степенасто поређана, из којих се из једног у друго прелива вода. Дужина акумулације је више од четири километра, а највећа дубина 127 метара.
– Пре него што смо обавестили полицију, још једном сам заронио до дубине од 75 метара, али од Небојше није било трага – каже Николетић.
Жандарми су јуче угрубо лоцирали део језера код бране Лазићи где је Илћ нестао и на том потезу ће се данас трагати.
У акцију су укључени полицајци и ватрогасци из Бајине Баште и ренџери Националног парка „Тара“ који су до сада више пута прочешљали обале језера.
Обавестио је полицију о нестанку, па се вратио у Београд, али је јуче опет отишао у Бајину Башту да би рониоце Жандармерије усмеравао ка месту где су ронили.
Рониоци Жандармерије су са опремом и чамцима јуче око 13 сати стигли на језеро, а претходно су полиција и ренџери Националног парка Тара претражили обалу Заовина, али нису нашли Илића.
Николетић сматра да би и Илић био жив да су којим случајем ронили са смешом ваздуха „тримикс“, која је најбоља за тако велике дубине.
– Јовановића познајем годинама, али од 2004. нисмо били у контакту. Пре годину дана јавио ми се и рекао да жели да рони и да је њему и колеги то опуштање од стреса који имају као пилоти.
Препоручио сам им да набаве најбољу опрему и прођу најбоље обуке. Били су срећни када би имали два слободна дана да се препусте себи – констатује Николетић.
Извор: Блиц
