Александар Вучић ће увести санкције Русији. Мора. Америка му је поставила ултиматум: или ће се Србија окренути против Русије, или ће Андреј Вучић завршити на "црној листи", а потом и у Гвантанаму. Да би спасао брата, а и себе, вођа напредњачког картела раскинуће вековно пријатељство српског и руског народа и изазвати привредну катастрофу Србије. Вучићевим сврставањем на страну НАТО-а Србија ће постати непријатељ Русије, пореметиће односе с Кином, а неће моћи да сачува економску стабилност и спречи раст инфлације и цена нафте, хране и свега осталог. У најтежем тренутку, док прети тотална пропаст државе и народа, одлуке доноси криминогена братија из власти, све уз отворену или прикривену подршку опозиционих лидера, интелектуалаца, САНУ и СПЦ-а. Препуштен сам себи, народ се налази пред тешким, али једноставним избором - устанак или нестанак!

Србија уводи санкције Русији! Политичари из власти и опозиције, уз пратеће медије, стварају атмосферу која би требало да амортизује незадовољство русофила и осталих грађана, који сматрају да се не треба сврставати уз било коју зараћену страну. Већ донета одлука о увођењу санкција, о којој су обавештени представници западних земаља, биће објављена после избора.

Одлуку је донео Александар Вучић истог трена кад му је Габријел Ескобар, специјални изасланик америчког председника за Западни Балкан, поставио ултиматум – или ће се Србија прикључити санцкијама против Русије, или ће Стејт департмент објавити да се на „црној листи“ налази и Андреј Вучић. Заплена имовине браће Вучић и све остале мере које америчка администрација предузима против појединаца и фирми које се нађу на „црној листи“, најавиле би крај њихове владавине. Да би то одложио, Александар Вучић је одмах обећао да ће извршити сваки задатак који добије.

Што се тиче Вучића, он би одмах, првог дана руске специјалне војне операције у Украјини, оптужио Владимира Путина за инвазију и ратне злочине, а Русији увео санкције. Није то урадио јер се на његовим рачунима у московским банкама налази више од 2,5 милијарде евра, које је изнео из Србије и опрао уз помоћ својих руских политичких и пословних партнера.

Кратковиди дилетант није ни наслутио да ће доћи до рата у Украјини, па није на време скинуо те паре и пребацио их на сигурну. У страху да му Руси не заплене „уштеђевину“, коју је стекао криминалом и корупцијом, Вучић је месец дана замајавао бирократе из Европске уније причом о традиционалном братству српског и руског народа, због чега не сме да баш пред изборе уводи санкције.

Као аргументе нудио је резултате истраживања, који показују да 45 одсто грађана Србије не подржава ниједну страну у украјинском рату, а 40 одсто подржава Русију. У таквим околностима, Вучић је од својих западних господара тражио само стрпљење до избора.

Кад добије нови председнички мандат, а његов картел оствари победу на парламентарним и београдским изборима, објавиће да Србија мора да усклади ставове са спољном политиком Европске уније, па и по питању санкција према Русији. Вучић је то обећао и немачкој министарки иностраних послова Аналени Бербок и амбасадорима Квинте.

Готово сви медији припремају јавност за Вучићево „њет“ Путину. Режимски електронски и штампани билтени пласирају умереније поруке, којима се дискретно, али упорно дистанцирају од Русије. Све ређе се помиње да само Русија може спречити улазак албанске лажне државе Косово у Уједињене нације. Уместо „спасиба на дружби“, на насловним странама Вучићевих новина објављују се вести о томе да Путин носи јакну од 12.000 евра. У емисијама на РТС-у и Пинку гостују режимски аналитичари који Путина називају „злим патуљком“, а Русију изопштеном и заосталом царевином, осуђеном на пропаст. Само телевизија Хепи отвара простор за тврде српске патриоте, који подржавају Русију и жестоко критикују Запад, како се не би пре времена узнемирио корпус гласача са израженијим националистичким ставовима.

У исте дипле дувају и медији Драгана Шолака, али са значајно гласнијим антируским порукама. Уредници, новинари и саговорници телевизија Н1, Нова С и Неwсмаx Адриа, као и листова Данас и Нове новине, позивају Вучића да скупи храброст и „постане прави лидер и докаже да схвата глобалне политичке процесе, па да, као што је Тито одбацио Стаљина, он раскине сарадњу с Путином и преведе Србију на страну демократског, цивилизованог света“.

Сличне поруке пласирају политиканти свих врста, једнако они из власти као и из опозиције. Кад год Вучић закмечи како је изложен притисцима из Брисела, у помоћ му прискоче опозиционари, који то потврђују, па чак и захтевају да коначно попусти и окрене се против Русије.

Док се Вучић бави патетиком, па цвили јер ноћима не спава, опозиционари износе конкретније доказе, којима подржавају његову одлуку да уведе санкције Русији. Лидери опозиционих странака из демократског, проевропског блока упозоравају да Србија мора да остане на путу ка Европској унији и по цену раскида односа с Русијом. Мора, јер не може да се одупре притисцима, нити да одбије понуде из Брисела.

Европска унија, како тврде поједини опозиционари, прети повлачењем страних инвеститора и дефинитивним одузимањем Косова и Метохије. У пракси, то значи да би раскринкао све Вучићеве економске и политичке преваре.

Без страних директних инвестиција не би било могуће вештачки одржавати стабилан девизни курс. Вучић годинама инсистира на јаком динару, јер му то даје простор за политичке манипулације. Стабилан курс ствара утисак да расту БДП, плате и пензије, и да нема инфлације. Такође, то одговара увозничком лобију, који контролишу браћа Вучић и њихови кумови. Док они профитирају, пропада српска привреда. Чак и страни инвеститори, који се баве извозом, напуштају Србију, јер с овако нереалним курсом нису конкурентни на страном тржишту.

Реално стање приказује дефицит текућег дела платног биланса, који је годинама висок. Вучић је макро-економску стабилност одржавао политичким диктатом, упумпавањем новца из страних инвестиција и кредита. Само у последње две године јавни дуг је порастао за шест милијарди евра, а у последња два месеца ове године – у јануару и фебруару – Народна банка Србије је интервенисала с милијарду евра како би одржала курс динара.

Другим речима, Вучић је грађанима узео из џепа милијарду евра како би одржао фиксни курс, који користи у предизборној кампањи. Новцем грађана финансирао је илузију, без које би се видело да инфлација расте, да расту цене енергената и хране. Инфлација је одавно узела маха, то је јасно свакоме ко се сећа колико је робе могао да, за исту количину динара, купи прошле, а колико ове године. Реално стање ће се тек видети кад пукне преварни систем, кад се инфлација отме контроли. Без страних директних инвестиција и новог задужења почеће хаос. Скок евра свешће плате и пензије на цркавицу, а најгоре ће проћи грађани који имају кредите везане за страну валуту.

Што је најгоре, тај сценарио не може да се избегне без обзира на став Европске уније према Србији. Узалуд бриселски мешетари прете спречавањем инвеститора да долазе у Србију, кад се и западни привредни систем налази у рецесији услед рата у Украјини. Компаније из ЕУ не могу да раде ни у својим државама, па, логично, неће моћи ни да инвестирају капитал у Србију. С обзиром на то, ЕУ узалуд прети, ни сама не може да се одбрани од привредног колапса, који је већ почео да растура њихов економски систем.

Вучић то зна, али не мари. Важно му је само да превару изгура до 3. априла, до ноћи у којој ће прогласити изборну победу и продужетак боравка на власти. Зато сви државни и страначки функционери улажу додатне напоре у лагању грађана. То ради и Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије.

– Ако је ишта у Србији стабилно, онда је то динар, онда је то девизни курс. То значи да је Србија стабилна. Србија је кризу у Украјини дочекала спремно. Чак више нећу ни да помињем реч „паника“. Кад треба неко да се смири зато што има почетак срчаног напада, прво му треба рећи да дише мирно, да нема панику, зато што паника ствара бумеранг ефекат и на здравље, али и на цену тог евра, који треба да купите, јер ћете несташицом неке робе ви у неко догледно време заиста створити повећану цену. А, ја то нећу да помињем, јер места за панику, по питању финансијске стабилности, нема – рекла је Табаковић 7. марта на „Бизнис форуму“ на Копаонику, где су се окупили сви напредњачки тајкуни и остали припадници заједничког злочиначког пљачкашког подухвата.

У стилу свог шефа, Табаковић је, покушавајући да докаже да је курс динара стабилан, створила све услове за ширење панике. Осим поређења Србије са особом у прединфарктном стању, после тираде о чврстом девизном курсу одржала је тираду о начинима на које грађани могу да се прехране кад дођу последице напредњачких политичких и пословних авантура.

– Сви знате шта су новопазарске мантије. Пошто сам ја из Приштине, мени је Нови Пазар врло близак. Ја сам те мантије правила с млевеним чварцима, црним луком и пуно бибера. Не бих рекла да се тога радо сећам, али, просто, у животу наиђу такве околности којих сви морамо да будемо свесни. Не може све да функционише узлазном линијом и увек да нам буде добро – каже гувернерка.

Кад је Запад увео санкције Југославији, пре тридесет година, тадашњи в.д. председник Председништва распадајуће СФРЈ Бранко Костић ширио је оптимизам тврдњом да „нећемо умрети од глади, јешћемо корење“. Јоргованка Табаковић сад, уместо корења, предлаже новопазарске мантије. Но, захваљујући десетогодишњој узлазној линији картела чији је она члан, гувернерка неће морати да једе ни корење, ни мантије. Ако успе да скине оних 297 милиона евра, колико има на рачунима у руским банкама, које су недавно открили хакери, Табаковић ће моћи да једе кавијар, или шта већ воле политички паразити.

Осим блокадом страних инвестиција, Европска унија прети Вучићу по питању Косова. Наводно, земље ЕУ ће прекинути посредовање у преговорима Косова и Србије, подржаће улазак Косова у НАТО и све међународне институције, укључујући и Уједињене нације. Вучић је први најавио могућност да, после промене Повеље УН, Русија буде избачена из те организације, а онда нико неће моћи да спречи учлањење Косова, чиме би била заокружена државност албанске републике. Вучић још не сме јавно, али већ шири гласине да ни Кина неће ставити вето на учлањење Косова у УН. Према његовим тврдњама, Америка је спремна да учини уступке Кини око Тајвана како би је приволела да се одрекне подршке Русији. У истом пакету, Кина би била уздржана приликом гласања о чланству Косова у УН. Тако прича Вучић, истина је сасвим другачија.

Што год да се деси, биће лоше по Србију и добро по Вучића. Реализацијом најгорег сценарија Србија ће трајно остати без Косова и Метохије, а Вучић ће добити алиби за издају – ето, није он крив, него сплет геостратешких околности на глобалном нивоу.

Подједнако као претње, Вучићу на руку иду и понуде из ЕУ. Кад Србија уведе санкције Русији, ЕУ ће јој помоћи да убрза процес придруживања и омогућиће узимање повољних кредита. Као и претње, тако је и мито бесмислен. Услед рата у Украјини прича о проширењу ЕУ није реална, а Србија кредите без проблема добија од Кине. Иако све то не би требало да утиче на одлуку Србије којем царству да се приволи, Вучић је већ донео одлуку.

Док је замајавао бриселске технократе, Вучићу је стигао ултиматум из Вашингтона. Мајстори из Стејте департмента нису губили време на политичке комбинације, ударили су тамо где боли. По бати Андреју. Андреј Вучић се налази у врху америчке „црне листе“ неподобних особа, осумњичених за криминал и корупцију.

Од децембра прошле године, кад је званично објављено да се на том списку налазе браћа Звонко и Жарко Веселиновић, Милан Радоичић и још двадесетак припадника те косовске групе, као и фирме повезане с њима, најављивано је да ће се у том друштву наћи Андреј Вучић, Никола Петровић, Ненад Ковач, Славиша Кокеза и још неки спорни ликови из врха напредњачког картела. Американци су, очигледно, три месеца потрошили на трговину с Александром Вучићем. Није им било тешко, њихове службе располажу с бројним доказима криминалних и корупционашких афера у којима браћа Вучић имају главну улогу.

Објављивање информација о стављању Андреја Вучића на „црну листу“ и о разлозима који су га довели тамо означило би крај владавине Александра Вучића. То не може да се избегне, али може да се одложи. Американцима је, засад, потребан Вучић, и то баш овакав какав је – уцењен и уплашен. Манипулатори из Вашингтона и Ленглија потрошили су три године на компромитацију Вучића. Отварали су афере попут „Крушика“, „Јовањице“ и спреге с кланом Вељка Беливука. Нису постигли очекивани резултат, па су морали да се баве и политичким инжењерингом. Пре свега, морали су да натерају „праву опозицију“, предвођену Драганом Ђиласом и Вуком Јеремићем, да учествују на изборима. Американцима је битније него Вучићу да он добије нови легалан и легитиман мандат да врши власт.

Они не желе да обавезе наметну неком малом и безначајном локалном диктатору, него демократски изабраној легитимној власти једне независне државе. Само под тим условом обавезе, које Вучић преузме, мораће да испуњавају и његови наследници на власти.

За слабљење Вучића на политичкој и медијској сцени задужени су Ђилас и Јеремић, плус Шолакова медијска империја. У интересу истих вашингтонских ментора, они врше притисак и усмеравају Вучића ка Западу, насупрот Русији.

Осим обећања да ће ускладити ставове са спољном политиком Европске уније, а и Сједињених Држава, Вучић је предузео и конкретне кораке. Још у новембру прошле године АИК банка је преузела руску Сбербанке Србија. Уговор, вредан 500 милиона евра, којим је АИК банка преузела 162 филијале и 600.000 клијената у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској и Словенији, потврђен је у фебруару ове године, неколико дана после почетка рата у Украјини. Руски власници Сбербанке Европа, у оквиру припрема за рат, на време су „смањили присуство у централној и источној Европи“, како им не би била одузета имовина.

Вучић је искористио утицај да помогне својим руским партнерима, преко којих је годинама прао новац стечен у Србији.

У значајно другачијим околностима Вучић сада намерава да од Руса узме Нафтну индустрију Србије. То мора да уради на начин који примењују чланице Европске уније. Санкцијама, које је ЕУ увела непосредно по избијању рата у Украјини, предвиђена је заплена имовине руских компанија, као и заједничких компанија у којима руско власништво прелази удео од 50 процената.

По том моделу, Вучић припрема решења којим ће руском Гаспрому одузети власнички део, национализовати НИС и продати га некој западној компанији. Као потенцијални купац, према сазнањима Магазина Таблоид, већ се препоручује британска компанија Шел.

У преговорима, који се управо приводе крају, Вучић гледа само свој интерес, како да се угради што више. Не занимају га последице које ће одлазак Гаспрома изазвати на српском тржишту енергената. Штету ће платити грађани. Тако је покривена штета од 1,2 милијарде евра, која је направљена у Електропривреди Србије, па може и цех, који ће настати запленом руске компаније.

– Видећемо шта можемо да урадимо да вам што више узмемо. Јер наш циљ је да од вас узмемо што више да бисмо ми имали што више – јавно је поручио Вучић страним инвеститорима.

Послујући по тим принципима постао је најбогатији владар најсиромашнијег народа у Европи. Како сам прича, за десет година је згрнуо више од 25 милијарди евра. И то му је мало. Хоће још. Као што је, почетком деведесетих, профитирао на рату и санкцијама у Југославији, тако сада намерава да искористи трагедију украјинског и руског народа, па и привредни колапс у европским државама.

Вучић и његови пословни партнери из напредњачког картела отворили су фирме у Азербејџану, Казахстану, Киргистану и другим бившим совјетским републикама, преко којих ће изградити мрежу за шверц робе у Русију и из ње. Иста група штеточина намерава да још више заради на несрећи која прети Србији.

У време санкција деведесетих, Слободан Милошевић је створио тајкунску касту, а народ је опљачкан и осиромашен. По истом рецепту сад се Вучићеви тајкуни припремају да опељеше све што стигну, све што је преостало. Само они имају дозволу да увозе енергенте, храну и осталу неопходну робу. Кад се последице рата у Украјини прелију у Србију, почеће пљачка последње имовине грађана. Напредњачки разбојници већ су приграбили јавне ресурсе, распродали су оранице, руднике, шуме и реке, а ускоро ће кренути у џепарење, у отимачину туђе уштеђевине.

Док они буду зарађивали на шверцу робе и штицованом девизном курсу, народ ће бити принуђен да распродаје све што има како би се прехранио. Грађани ће опет морати да продају станове, куће, аутомобиле, породични накит, све што имају да би по подивљалим ценама куповали хлеб и млеко, а можда чак и корење или новопазарске мантије. Тај хорор ће почети после избора, кад Вучић освоји нови мандат и крене са испуњавањем обећања, која је дао западним газдама.

– Народ ће гласати за Српску напредну странку због мира и стабилности, због изграђених путева, отворених фабрика, а и због непроспаваних ноћи нашег председника Александра Вучића – каже Ана Брнабић.

Наопако, грађани због Вучића десет година немају миран сан, немају мир и стабилност. За разлику од нормалних људи, који су забринути за голу егзистенцију коју угрожава картел на власти, Вучићеве непроспаване ноћи су изазване страхом од казне за злочине које је извршио. Посрнули диктатор се плаши свих и свега. Плаши се народа, који је опљачкао. Зна да му нико не верује, па ни они које аутобусима вози с митинга на митинг. Уцењени и подмићени несрећници морају да му аплаудирају, али знају с ким имају посла. Кад он каже да народ не мора да брине, да у робним резервама има свега – пшенице, пасуља, сардина… – грађани одјуре у продавнице да купе све што могу, како би направили што веће залихе. Ипак, ни свест о томе какав преварант се налази на власти неће бити довољна да на изборима дође до промене. Злочиначка машинерија СНС-а неће дозволити да се незадовољство народа искаже на гласачким листићима.

Грађани су препуштени напредњачком картелу на милост и немилост. Опозициони лидери учествују на изборима како би за педесетак својих сарадника обезбедили посланичке мандате, а своје странке убацили у буџет. Сви знају да од вербалне критике и згражавања над злоделима власти народ нема никакву корист, али нико не мари.

Опозицији, у овом тренутку, није стало до борбе за власт. Препуштајући Вучићу и СНС-у да се судари с последицама својих криминалних радњи и политичких авантура, лидери опозиционих странака избегавају могућност да преузму одговорност. Лагодније им је у опозицији, а народ нек се сналази, нек трпи.

Тако се понашају и представници интелектуалне елите, академици и универзитетски професори, уметници и остале истакнуте јавне личности. Неки од њих критикују власт, разбацују се жестоким изјавама, али све остаје на нивоу медијског егзибиционизма. Рекли су и спасили душу своју. А, своја тела штите тиме што не предузимају ништа конкретно, што би могло да заиста угрози напредњачки картел и помогне у ослобађању Србије од диктатуре. Сви чекају да се Вучићева пирамида зла уруши сама од себе. То ће се заиста догодити. Урушавање је већ почело, али није могуће проценити колико времена је потребно да се оконча. На то више нико не може да утиче, ни нормални грађани, ни напредњаци, па чак ни Вучић.

– Сваки дан ће нам бити све теже, а крај се не види, то не зависи од нас, ми немамо везе с ратом у Украјини – каже Вучић, покушавајући да унапред припреми алиби за катастрофу која прети Србији.

Вучић својим сарадницима пласира предикцију по којој је Запад спреман на компромис с Русијом. Мировним споразумом, на коме се већ ради, Украјина би остала без две отцепљене републике и обавезала би се да неће ни аплицирати за чланство у НАТО, као и да УН оформи органе, који ће контролисати демилитаризацију. На тај начин, Путин ће добити могућност да прогласи победу и потпуно испуњење циљева специјалне војне интервенције. Сједињене Америчке Државе и Европска унија би пристале на такав споразум под условом да Путин, непосредно по окончању рата, поднесе оставку на место председника Русије и напусти политичку сцену. Западни политичари би то представили као победу над Путином, што би искористили за постепено попуштање и потпуно укидање санцкија Русији. Нормализација односа би спасила глобални привредни систем. Вучићева болесна машта може свашта.

Ако и буде тако, Србија ће претрпети огромну штету. Из хаоса ће изаћи с уништеном привредом, опљачканим народом и растурених институција. Да зло буде веће, с Вучићем на власти. Александар Вучић свесно уводи државу и народ у ризик, који може да буде фаталан, а све само да би заштитио свог брата Андреја и себе. Да чи ће бити тако?

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Андреј Вучић, САД, санкције Русији, црна листа