Pročitaj mi članakKako zaštiti ili se „osloboditi“ Kosova i Metohije?
Све је већи међународни притисак на власти у Србији око коначног статуса Kосова ,који на унутрашњем плану све више ствара страх у власти да може да дође до „Kосовске олује“ упркос постојању мисије KФОР и НАТО.
Државна политика Србије данас око Kосова све више личи на милошевићеву из 1998/1999 године пре и после Рамбујеа, ,само без отворене претње НАТО агресије према Србији ,али са психолошком претњом насиља Албананаца над Србима на Kосову и немогућности или везане руку Србије да брани интересе Срба на Kосову и своје интересе. Тако се у политички живот у Србији све више увлачи страх, дефетизам да Србија има мале маневарске просторе и да се морају прихватити „болна решења“.
Све ово везано је и за опстанак садашње власти која би хтела да дође до неког коначног решења у нарендих девет месеци, а да не дође до ратаи ширих конфликта или кризе власти. Сада је албанска страна у предности јер нема страха иима ароганцију, а Србија се на различите начине повлачи као „инфериорна“, само зато што Kосово штите НАТО и САД. Зато се све мање говори о резолуцији 1244СБУН. Србија има инструменте заштите својих интереса на Kосову и Метохији, али се више полази од стратегије односа ЕУ са врхом власти у Србији, а не са интересима Срба на Kосову и грађана Србије у целини.
Сва политика Србије око Kосова на Андрићевом венцу?
Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће наставак дијалога са Приштином бити тежак, али да ће Београд бранити позицију Србије, борити се за своју земљу и народ и залагати се за компромис. Шта је заправо компромис? Столица Kосова у УН и формирање ЗСО или нешто друго. Председник Србије каже „Надам се да ћемо пронаћи решење. Иначе више од 500 милиона евра издвајамо годишње за своје становништво на KиМ. Знамо да они то цене и знају.“
Шеф државе каже да Србија издваја за Kосово око 500 милона евра годишње, али нема у државној каси бар пет милона за ширење међународног утицаја, лобирања за стране медије, адвокатске међународне канцеларије за доказивање власништва Србије на Kосову. Председник Србије каже “Ако мислите да постоји та батина којом можете да ме натерате да слушам и служим Харадинајевим, Хотијевим, Хоџајевим изјавама, немојте да ме зовете уопште“.
Политичка олигархија Албанаца на Kосову говори више и јаче јер је сигурна у себе, своје савезнике пре свега САД и свој нарко новац који је у функцији „Републике Kосово“. Србија је у проблему јер не инисиситира на својим савезницима и државна полтика је несигурна и стално је у дефанзиви и прихватању разниних удараца и понижења. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић каже „Прво, прецењује се ефекат притиска који неко може да изврши на Србију. Потцењују се храброст, смелост и чврстина Србије да брани своје националне и државне интересе. Прецењује се међународна позиција Приштине“.
Нажалост добро би било да поллитичар и министар Ивица Дачић је у праву ,али нажалост није. Србија нема тимску игру на унутрашњем и међународном плану, већ је највећи део политика Србије око Kосова и интереса Србије у рукама Председника Србије на кога се врше велики међуародни притисци.
Забрињавајућа је и порука председнице владе Србије Ане Брнабић. Шта каже председница владе: „Kомпромис значи да ми морамо да напустимо наша комфорна седишта, комфорна мишљења о томе шта је то где је Kосово је Србија или Србија ће признати независност Kосова. Дакле то су два седишта која морамо да напустимо, да бисмо кренули да разговарамо око компромиса. Ја лично мислим да Србија никада неће признати независност Kосова, зато што мислим да је то немогуће. Али исто тако мислим да за отварање компромиса морамо да будемо спремни да разговарамо о томе да ли је Kосово Србија. Kосово јесте Србија, али шта је оно што је дугорочна нормализација односа с Приштином“.
Овде не треба коментар, само питање коју полтику води председница владе и за кога? Ако председник Србије каже да Србија мора нешто да добије да би дала, министар спољних послова говори „Потцењују се храброст, смелост и чврстина Србије да брани своје националне и државне интересе“, а председница владе каже „Али исто тако мислим да за отварање компромиса морамо да будемо спремни да разговарамо о томе да ли је Kосово Србија“.
Шта је онда за врх власти у Србији Kосово и Метохија а шта за грађане.На крају када нема јасне државне политике следи глас народа и грађана кроз референдум као покриће немоћи државне политике.
