Прочитај ми чланакПолиграф: Ваше име и презиме?
Вучић: За разлику од многих који себи могу да приуште име и презиме, па чак и надимак, ја тај луксуз немам!
Имам стару „шкоду“ коју понекад провозам кад Мали и ја скупимо 1000 динара за гориво, имам још пола кифле коју нисам појео од 2012. имам пуну бешику јер не стижем да одем до вц-а и имам небројено непроспаваних ноћи којима тумарам по Србији: понегде нешто асфалтирам, негде озидам фабрику да прекратим ноћ, пробудим 4000- 5000 хиљада људи да их запослим, разбудим петлове па на посао…
Полиграф: Занимање?
Занима ме само будућност Србије, ништа друго!
Последњи пут кад сам славио рођендан било је пет свећица на торти иако сам пунио десет година али сам инсистирао на штедњи, одувао сам их и замислио жељу да Србија постане економски тигар…
И постала је, данас сваки радник може пристојно да живи од свог рада сва три дана у месецу, па сам зато и предложио да месеци имају по три до четири дана тако да ће година у Србији убудуће трајати 36 дана, док ће за пензионере бити скраћена на 30, што значи да ће просечно живети око 270 година, па ако то није последица привредног чуда заиста не знам шта јесте?
Полиграф: Да ли сте се некада видели са Вељком Беливуком, званим Веља Невоља?
Вучић: Што се белог вука тиче признајем да сам га видео негде раног пролећа 83. године када нас је разредна водила у зоолошки врт…
Нисам хтео да ненаменски трошим паре за улазницу па сам се попео на дрво и гледао одатле све док један другар, мали Весић звани Сићве термит, није почео да сече дрво па сам упао међу камиле…
За неког би то био пораз али ја сам и у томе видео шансу: иако у модрицама и боловима сео сам и разговарао са камилама о заједничким пројектима и капиталним инвестицијама из братских емирата, и таман кад сам хтео да прескочим код фока и са њима постигнем стратешки договор наишао је чувар и…
Полиграф: Значи, не знате ништа о Невољи?
Вучић: Ко, ја?! Па ја само за невоље и знам!
Све сам их преузео на своја нејака плећа и борим се, борим се ко…Брнабићка с падежима, рецимо, мада је то ипак епска борба…
Још за петнаести рођендан кад сам имао четири свећице на позајмљеној торти пожелео сам да решим све невоље Србије и ево успевам- нисам чуо никога од посланика да се на нешто пожалио, а они су, ипак, глас народа!
Ако они као убогу представници народа имају по неколико станова, кућа, џипова, фирми…замислите шта тек има народ који је, ипак, главни у читавој причи..?
Мало се размазио и разбахатио народ, признајем.
Чујем да има и оних који неће да уђу у сваки контејнер већ само у оне по елитнијим насељима, али то је сито па не би буђи преко погаче, што се оно каже…
Полиграф: Ни на једно питање нисте одговорили кратко и јасно, са ДА или НЕ, мораћемо да поновимо тестирање.
Ваше име и презиме?
Вучић: Па, Шефе, зови ме као и сви други, осим ако нећеш од сутра негде у Прешеву да полиграфишеш?
Полиграф: Шефе, хвала Вам на издвојеном времену, јасно је да је све што сте рекли апсолутна истина, нема сумње да би тако било и да сам укључен!
Сад, ако можемо само за оно о чему смо разговарали: синчић од кумове свастике пожелео за шести дођендан да постане директор, или барем неки управни одборчић да се деца склоне негде у климатизовано с улице на ове врућинштине..?
Дивно дете, сад креће у први основне и до јула би требало да сипломира и заврши мастер, наручили му преко али-експреса све али треба времена да стигне, разумете…
Вучић: Јесам ли вам можда причао кад сам пунио шест година, био сам толико скроман да нисам славио на дан рођења већ две године раније тако да сам напунио четири и шест година у исто време и уштедео за линију метроа која ће водити од Сремчице до центра Сиднеја…
Полиграф: Хвала још једанпут на интервју, пардон, на испитивању, Шефе, ако нешто није ваљало средићемо то у монтажи да не буде никаквих Невоља, овај, проблема…
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 3, 2021
