Pročitaj mi članak
(Ало, фото: Милош Перић)
Седморо грађана Србије заражено је вирусом Западног Нила, потврђено је у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“!
Свих седморо оболелих је са територије Београда
Стручњаци изражавају бојазан да би због повољних климатских услова за развој комараца, као и због чињенице да је ове године вирус почео раније да хара, могло да буде много више жртава него 2012, када је од ове болести умрло деветоро људи!
Према њиховом мишљењу, правовремени мониторинг заражених птица и комараца могао је то да спречи!
– Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
– Ношење одеће која покрива ноге и руке.
– Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
– Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
– Редукција броја комараца у затвореном простору.
– Избегавање подручја са великим бројем инсеката као што су шуме и мочваре.
– Исушивање извора стајаће воде (из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки)
– По могућству, боравак у климатизованим просторима јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен
– У случају појаве било каквих симптома болести, одмах се јавити изабраном лекару
– Ветеринарски специјалистички институт Краљево је још прошле године, када је констатовано присуство вируса Западног Нила у Србији, предложило надлежнима да се врши константни мониторинг како би се имао увид у то шта се дешава са вирусом код заражених птица и комараца – истиче за „Ало!“ Миланко Шеклер, доктор ветеринарских наука из института у Краљеву.
– Био је план да се и током зимских месеци прате и анализирају подручја где је прошле године евидентирано да има заражених комараца, а таквих је било највише у Београду, око обале Дунава. Постоје и сазнања која је требало проверити, а која упућују на то да вирус Западног Нила може да преживи у комарцу преко зиме кад овај упадне у хипотермију.
Уколико је то тачно, то би објаснило чињеницу да су се случајеви заразе ове године појавили раније него претходне – додаје Шеклер за наш лист, напомињући да не зна зашто тај мониторинг, упркос обећањима, није урађен. Драган Делић, директор Клинике за инфективне и тропске болести КЦС-а, каже за „Ало!“ да је стање пет пацијената који леже уа тој клиници, а код којих је потврђен вирус, стабилно и да нису животно угрожени.
– Међутим, клинички ток болести често може да буде непредвидив, тако да је за дефинитивну прогнозу још рано – поручује Делић и додаје да код још четири болесника постоји клиничка слика која указује на могућу инфекцију и за њих се чека потврда из Института за вирусологију „Торлак“. Делић додаје и да инкубација после убода зараженог комарца траје три до 14 дана, а да болест обично пролази без симптома.
Према подацима „Батута“, свих седморо оболелих је са територија београдских општина (Стари град, Палилула, Младеновац, Земун, Чукарица, Барајево). Нико од оболелих особа није никуда путовао.
Једна особа се опоравила и отпуштена је из болнице, док су остале особе и даље на болничком лечењу. На територији наше земље први случајеви оболевања људи од грознице Западног Нила су забележени у јулу 2012. Укупно је регистрована 71 особа оболела од тежег облика болести, од којих је званично и деветоро умрло. У Заводу за биоциде и медицинску екологију Београд јуче нисмо добили одговоре на питања да ли је појава овог вируса могла да се спречи.
Већина без симптома
Већина особа (80 до 90 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код малог процента заражених особа симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором и благим пролазним осипом.
Међутим, код појединих особа (најчешће старих) долази до настанка менингитиса (упала можданица) или упале мозга. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до симптома као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.
