Pročitaj mi članak

VINČA KOLEVKA PISMENOSTI: Da li je od Srbice nastalo 12 jezika?

0

Ja, kada sam čitao djela nevjerovatno obrazovane Olge Luković – Pjanović koja je doktorirala na Sorboni i to Grčku filologiju, a sama govorila, čitala, pisala i prevodila sa devet jezika, među kojima i starogrčki i latinski, sebi sam zapisao i to mnogo puta pročitao najdivniju pohvalu srpskoj rasi koju sam čuo: „Jedna rasa nadarena darovima mudrosti, rastući brojem i napredujući, izgrađivala je kao moćno sredstvo svoj jezik, divan po svom bogatsvu, svojoj snazi, svojoj harmoniji i po savršenstvu svojih formi, jezik kroz koji su spontano izbijale sve njene impresije, njeni blagi osjećaji, njena naivna divljenja“. Rekla je, dakle to, za staru Srbicu, Olga Luković!

Тај прастари почетак развоја језика Срба, због све мањих заједничких веза, сељења, промјена у начину живота, довео је до тога да се из заједничког коријена развио извјестан број дијалеката, који су опет наставили да се развијају трансформишући се полако у сопствени језик издвојених и расељених српских племена који кроз миленијуме губе полако чврсте везе са матичним језиком, али основи и корени свих тих језика су заједнички!

Тако је у Европи од Србице настало чак дванаест језика!

Доказано и непорециво заједничко поријекло толико расутих народа данас који говоре такозваним индоевропским језицима је тачно само уколико се зна да воде поријекло од једне мајке – Србице!

Дакле као и народи, тако и језици имају заједнички коријен!

Говорећи о лакој и готово савршеној граматици ведског језика, чувени и свјетски признати Адолф Пикте је рекао :„Овај језик је музикалан, свјеж, чудесан, створен да буде ехо живе природе, истовремено динамичан и хармоничан“.

Велики Ами Буе истиче „Србски језик је богат и употребљава се једнако срећно за опјевавање љубавних њежности и крвавих подвигаБога Марса“.

Даље говори са толико хвале о свим граматичким аспектима српског језика и упоређујући га каже :“ …толико супериоран са муцањем Грка, одвећ надувеним и пуним реторичког цвијећа француским и италијанским, натмуреним њемачким, да је готово немогућа свака упоредба“.

Изричито наглашава да, ако је икада један језик био створен да влада јавним расправама, онда је то српски!

Наш Илија Живанчевић, научник свјетске репутације јасно и недвосмислено каже:„Словени су осталима дали ријеч, јер она извире из безграничне, простране и несравњиво чисте бесмртне словенске душе“.

Индијске Веде су најстарији писани споменик који у форми поетског зборника у хиљаду химни чувају прапочетке поимања законитости људи и њиховог живота, а све засновано на светости куће, породице, земље све до данас неизбрисиве традиције код Срба!

Овдје морам поставити питање које се намеће данас: Да ли је форсирање на популаризацији такозваног ЛГБТ културе директно уперено против Срба у најширем смислу те ријечи?

Да ли је то опсежан и најозбиљнији покушај Ватиканско- германске школе и политике да униште Србе? Или само савремени, а миленијумски стари српски јањичари лијече историјски комплекс?

Али, да наставим са Ведама…..које су у Европу донијете из Индије.

Готово сви признати и познати лингвисти не сумњају у то да су написане на Србици, јер у свакој од тих химни доминира име Србинда, али исто тако и стотине других ријечи које су и данас актуелне у српском језику као …..Нана, Тата, Брат, Сестра, Пут, Огањ, Дан и још јако, јако пуно ријечи.

Једном ми је проф др. Јован Деретић рекао да је лично слушао у Индији људе који говоре Србицу! Чак се и „љуте“ на нас Европљане који смо је искварили.

Недвосмислено је тачно да је прва писменост на свијету откривена у Винчи!

И ту се отаџбина Срба лоцира на простору „Светог Седморечја“.

Етрурска писменост је ипак доста млађа, а помињем је зато што ју је дешифровао Светислав Билбија и то на начин што је користио Србицу!

И тада је дефинитивно потврђено да су сами Етрурци себе називали Рашанима, тј. Србима који су из Индије дошли у данашњу Италију.

Посебно је настала велика збрка кад је Ћирило донио кирилицу која није имала математичку нумерацију слова…

Црква је покушала у 17. вијеку да поврати стару азбуку, али без успјеха…

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће „Јерусалим“ из Бара)