Српском патријарху Иринеју може припасти улога мироносца између две тренутно зараћене патријаршије - Цариградске и Московске, а чији прекид односа прети да доведе до раскола у православљу. Како "Блиц" сазнаје, поглавар СПЦ ће се у недељу у Солуну састати са цариградским патријархом Вартоломејом.

До сусрета ће доћи на Зејтинлику, где се обележава годишњица пробоја Солунског фронта. Иако је било и притисака да патријарх српски не треба да иде у Солун, мудро је одлучено да се иде. Поглавар СПЦ, на известан начин, у недељу биће медијатор у сукобу, али и у истој улози у којој се својевремено као најстарији патријарх у православљу нашао и патријарх Павле.

Одлазак на Зејтинлик, како сада ствари стоје, биће искоришћен за разговор о потезу Цариградске патријаршије која је на корак од признавања Украјинске православне цркве – Кијевске патријаршије, односно давања аутокефалности самопроглашеној цркви на историјски-црквено руској територији, што може поделити православни свет на две патријаршије и довести до раскола.

СПЦ и њен патријарх Иринеј нису случајно у овој улози која је до сада најтежа у православљу, али може бити и историјска. СПЦ има специфичну улогу у православном свету. С једне стране, везана је са Цариградом и грчким светом још од времена Светог Саве јер је пре 800 година добила аутокефалну архиепископију и има Хиландар као један од најзначајнијих залога српске традиције на канонском простору Васељенске патријаршије. С друге стране, СПЦ са народом је везана са Московском патријаршијом посебним културним и духовним везама – као словенски народи. Вековима су се грчки и руски духовни утицаји испреплетали на просторима СПЦ и изнедрили аутентичну српску православну духовност, која је цењена и у Москви и у Цариграду.

Према очекивањима упућених у тренутни проблем православља – од српског патријарха се очекује да у „помиритељском духу љубави упути још једном апел Цариградској патријаршији да у сарадњи са Московском патријаршијом изнађе најбоље решење“. Српски патријарх као поглавар Цркве која је на размеђини између Истока и Запада, на известан начин је привилегован да као „посредник добре воље“ покуша да помогне да се новонастали проблеми реше.

Патријарх Иринеј у августу је послао писмо цариградском патријарху Вартоломеју у којем пише да се аутокефалност не може давати свакој новонасталој држави, већ да се морају поштовати канони. Иако се на Српску цркву врши притисак да се приклони једној страни, посебно Москви, проблем који потреса православље, али и став СПЦ, било би погрешно посматрати кроз призму – руски или цариградски.

Најједноставније објашњено – није ни промосковски ни процариградски јер није мотивисан ни црквеном ни светском политиком, већ је канонски и заснован на вековном искуству Цркве. А он гласи – аутокефалија једног црквеног простора се не може прогласити без сагласности „мајке Цркве“. У овом случају Московска патријаршија већ вековима постоји у Украјини, а у садашњости њен представник је митрополит Онуфрије, иначе Украјинац.

Ова Украјинска православна црква – Московска патријаршија, окупља већину православних у Украјини. Она је административно сасвим аутономна, али чува везу са Московском патријаршијом. Наједноставније објашњено, једини признати – митрополит Онуфије никада није тражио аутокефалију јер не жели да прекине духовне везе са Руском православном црквом. Највећи манастири Кијево-печерска лавра, Почајевска лавра и друге су под управом митрополита Онуфрија. Парадокс у целом великом проблему је управо што – Цариград признаје каноничност митроплита Онуфрија.

Болни проблем раскола у Украјини постоји од распада Совјетског Савеза и на простору новонастале државе у међувремену су проглашене две неканонске православне јурисдикције. Једна од њих – Кијевска патријаршија, коју је основао за сада непризнати митрополит Филарет, а кога сада подржава својим поступцима Цариградска патријаршија. Иначе, Филарет (Денисенко) 1992. године тражио је аутокефалност, а када је није добио, правно је регистровао такозвану Кијевску патријаршију. У његовој биографији је и неизоставна ставка да је био у трци за руског патријарха и изгубио од Алексеја Другог.

Иза свих проблема у Украјини су наравно сами интереси патријаршија у Цариграду и Москви.

Подржавајући Денисенка, Цариград иде у правцу стварања свог егзархата, који би био нови центар окупљања. Једна од опција која постоји откако и сами проблем у Украјини, јесте да се расколници у Украјини приклоне већ признатој Цркви, у чијем трону је митрополит Онуфрије, али да јој се да аутокефалност. Међутим, то је мучно питање за Москву јер би та украјинска црква била заправо готово једнако велика по броју верника и парохија као и Московска патријаршија.

Тако је проблем Украјине заправо борба два велика престола на коју су се надовезали и политички интереси.

Денисенко се дружио с распопом мирашем Дедејићем

Принцип којим се користи цариградска – прва међу једнаким Патријаршијама, на питању Украјине опасан је преседан који се може лоше одразити на просторе који историјски-црквено припадају СПЦ. То би довело до нових проблема у Македонији, Црној Гори, однедавно се помиње и косовска православна црква, па чак и хрватска. Признавање Денисенкове цркве било би лоше за историјски добре односе СПЦ и Цариградске патријаршије. Наиме, Демисенко је урадио оно што нико у православљу није учинио – не само што је подржао распопа Дедејића у Црној Гори, већ је и саслуживао с њим.

Руски митрополит на седници Синода СПЦ

Непосредно пре сусрета у Солуну, у Београд је допутовао и борави већ два дана митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. Иако је одраније договорено да се руском митрополиту додели титула почасног доктора Универзитета у Београду, није само на томе остало. Према сазнањима „Блица“, митрополит Иларион је јуче присуствовао и седници Синода СПЦ, која је одржана у најужем кругу.

Други човек Руске цркве поручио је јуче да је позиција Србије према украјинском питању веома исправна и да се нада да ће и друге цркве заузети исти став.

– Легитимизација раскола у Украјини, а управо је то оно чиме се, на нашу велику жалост, бави патријарх Вартоломеј, не може да обједини украјинске вернике, напротив, створиће нове расколе и не само међу православним верницима у Украјини већ и читаво светско православље, што се већ дешава. Надамо се да се то неће догодити и да ће, као и поново, солидарна позиција помесних православних цркава спречити такав развој догађаја – истакао је митрополит Иларион.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: „Не дозволите да се у Украјини настави браотубилаштво https://t.co/Kvdmob2o2k

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 27, 2018

Управо је он упозоравао на могућност крвопролића и питање колико је опасна ситуација у Украјини, а када су га јуче подсетили на те речи, казао је да православни верници штите и да ће штитити своје светиње.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: blic.rs

Ознаке: Москва, Патријарх Иринеј, православље, Цариград