Pročitaj mi članak
(РТС)
Повећање школарина тражили они факултети који нису нашли други начин да премосте недостатак новца за материјалне трошкове, каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.
Ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић изјавио је да су повећање школарина тражили они факултети који нису нашли други начин да премосте недостатак новца за материјалне трошкове.
Бумбаширевић је навео да новац од школарина спада у самостални приход факултета и користи се за покривање материјалних трошкова на факултетима, јер Министарство просвете, науке и технолошког развоја покрива само један део.
„Министарство просвете покрива 30 до 70 одсто за материјалне трошкове, грејање, струју, воду, комуналије. Материјални трошкови који се односе на наставу, потрошни материјала, покрива свега 20 одсто“, рекао је Бумбаширевић.
Бумбаширевић је навео да је препорука Сената била да факултети, уколико нађу друго решење, не повећавају школарине и то је учинило двадесетак факултета, док преосталих десетак у саставу УБ нису нашли друге начине да премосте недостатак новца и одлучили су се да повећају школарине.
Ректор београдског Уневерзитета је појаснио да се кориговање школарина односи на самофинансирајуће студенте, а да је већи број студената УБ не плаћа школарине, већ су буџетски студенти.
„Ако гледамо прву годину, упише се око 14.500 студената, више од 9.000 студената не плаћа школарину, а око 5.000 плаћа школарину. За њих постоји још једна додатна могућност да ако положе све испите са прве године, очисте годину, пређу на буџет“, указао је ректор.
На питање зашто су се поједини факултети оглушили о предлог Сената да повећање школарине не буде веће од 12 одсто, проф. Бумбаширевић је рекао да је повећање веће од 12 одсто тражио само Стоматолошки факултет, јер овај факултет има велике трошкове за потрошни материјал, као и да цене школарина дуго нису мењали.
Говорећи о успеху примене Болоње у Србији и пролазности на појединим испитима, Бумбаширевић је навео да је пролазност у последњих неколико година повећана, али да се није ишло на снижавање критеријума, већ на побољшање наставе, што је довело до полагања испита на време.
„У 2008/09 години је било око 13 одсто предмета који су имали пролазност мању од 30 одсто, 2009/10 око 11 одсто, а прошле године та пролазност је побољшана тако да је око четири одсто предмета, њих 211, имало мању пролажност од 30 одсто“, указао је ректор.
Бумбаширевић је додао и да сваки факултет анализира разлоге лоше пролазности на појединим испитима и да су разлози различити, некада предмет није одговарајуће позициониран или је оптерећење превелико и треба га поделити на два дела.
Упркос ставу Министарства просвете и молбама студената да школарине на факултетима не треба мењати, 13 од 31 факултета у Београду је тражио да се школарине повећају.
