Pročitaj mi članakTeško da vest o otvaranju poglavlja 23. u pregovorima sa EU može da se komentariše bez podsmeha. „Pravosuđe i osnovna prava“ su famozno poglavlje 23. dok u poglavlje 24. spadaju „Pravda, sloboda i bezbednost“. I kako čovek da se ne iscepa od smeha?
На страну то што „техничка влада“ и њен председник немају легитимитет за било какве важније одлуке. То колико видим не смета ни опозицији у Србији, па зашто би сметало мени изгнанику и политичком емигранту.
Само отварање ових поглавља не значи заправо ништа. Дупло голо. Поглавља има укупно 35. и лакше их је отворити него затворити. За решавање свих ових поглавља уз огроман напор је потребно најмање 5-6 година, плус година дана за ратификацију у скупштинама држава ЕУ. За тих 7 година ЕУ неће постојати и сваком нормалном човеку је то одавно јасно. Али брзи крај ЕУ није тема овог текста.
Оно што забрињава је скидање маски са саме суштине режима у Београду.
„Технички премијер“ отворено суспендује Устав Републике Србије дрско изјављујући да „референдума о наставку ЕУ интеграција неће бити без обзира на број оних који га траже“.
Устав у члану 2. јасно каже: „Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана“.
Дакле, „технички премијер“ јавно даје себи диктаторска овлашћења. Ту нема никаквог спора нити се то може оповргнути. Наравно, све се то дешава уз сагласност држава ЕУ и САД као и њихових дипломатских представништва и разних комесара и сличних бирократа.
И у таквој атмосфери Србија треба да решава поглавље 23. „Правосуђе и основна права“?
Ево на мом личном примеру да појасним зашто је само помињање поглавља 23. апсолутно комично.
У току је још од 2007. један кривични поступак против мене у Новом Саду. Поступак који је школски пример да гаранција за правично суђење у Србији не постоје. И тиме се доводе у питање основна права која су у нераскидивој вези са независним судством.
Колико је судство независно у Новом Саду и целој Србији показала је не тако давно и ослобађајућа пресуда за Ненада Чанка који је тренутно као Вучићев чауш на власти у Новом Саду.
Европски стандарди у поглављу 23. односе се управо на јачање независности, непристрасности и професионалности у правосуђу, те очување високих стандарда заштите људских права.
Све то са правосуђем у случају Србије, новосадског суда и посебно у мом случају делује као нека неслана шала.
Повеља Европске уније о основним правима гарантује одређена политичка, социјална и економска права држављана и становника Европске уније на нивоу наднационалног прописа важећег на целом простору Европске уније. Повеља је израђена на основу Европске конвенције о људским правима. Где се ту уклапа Вучићева Србија тешко је дати одговор.
У мом случају зна се да је правоснажни поступак обустављен и по Уставу Републике Србије и Закону о кривичном поступку ми се не може судити два пута. Годинама се позивам на то, али је тек прошле године то потврђено одлуком Уставног суда Републике Србије.
Кривични поступак је против мене обустављен па је настављен, не зна се још по ком основу.
Нова оптужница не садржи опис кривичног дела, нити пружа било какву назнаку смислених доказа.
Поступак против мене је још 2007. правоснажно обустављен, али то није Вишем суду било битно, и то потврђује чак седам судија који су предмет држали код себе, заказивали рочишта, издавали решења о суђењу у одсуству, укидању права на изабраног браниоца а нису се усуђивали да поступе по закону.
Устав Републике Србије и Законик о кривичном поступку јасно забрањују двоструки поступак и кажњавање.
Такође то забрањује и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода .
Кривично гоњење у мом случају представља најгрубље кршење Законика о кривичном поступку, Устава, и Европске конвенције о људским правима.
Разрешили су без икаквог разлога мог изабраног браниоца и ускратили ми право на одбрану. Крше начело „non bis in idem” и даље настављају поступак уз тужну комбинацију медијске харанге и медијске блокаде, због које не могу ширу јавност да обавестим о свему томе.
И сада неко мени треба да продаје причу о „Правосуђу и основним правима“и отварању поглавља 23.
Какво „правосуђе и основна права“ ако је Устав једне државе суспендован? Како? Нека неко објасни. Опозиција, новинари, аналитичари, академици, било ко…
Каква поглавља, какве глупости? Што се мене тиче то је прича за будале и за ове веселнике из власти у Србији који паразитирају на тој ЕУ матрици лажи.
А та поглавља могу да забију где сунце не сија. Ионако ће многи из режима њихово отварање довршити у четири зида за коју годину. Неко у Ковину а неко у Митровици…
