Прочитај ми чланак
Хрватска држава данас даје толике погодности Србима повратницима да је то просто невероватно. Додуше, то се односи само на повратнике на селу док су Срби који су избегли из градова и даље потпуно обесправљени. Очигледно је да она гледа свој интерес, а не интерес прогнаних Срба. Наиме, у Хрватској су после „Олује“ читаве руралне области опустеле, економски замрле и упарложене док у њеним градовима транзиционим уништавањем индустрије и без Срба има велики број незапослених.
Без сваке сумње можемо да констатујемо да је и у Хрватској потврђена историјска законитост да протеривање једног народа, једне мањине, проузрокује ненадокнадиве и веома штетне последице по ту државу. То најбоље потврђују протеривања Морисаца, Јевреја, протестаната тј. хугенота, пуританаца и других као и масакр и протеривање Јермена.
Данашњи Хрвати су ипак на крају, после 16 година, схватили да је усташко решење српског питања у Хрватској по принципу: „Трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити“ веома глупо и штетно и по њих саме. Једино од тога што је за њих делотворно, оправдано, корисно и без штете, то је суптилно, префигано, подмукло, дуготрајно а благо, покрштавање Срба у Хрватској.
Хрвати су имали много тога да науче од Немаца, а нису. Док су Немци владали простором данашње Хрватске и они су се трудили да реше српско национално питање тј. да Срба нестане али са много мање протеривања и убијања већ на напред наведени начин, а то најбоље потврђују следећи примери:
1. Забрана насељавања на Јадранској обали и 9 миља од ње свима онима коги нису католичке вероисповести. Тиме су Срби били осуђени да живе у Далматинском кршу што би наш народ рекао: тамо могу да живе само змије и Срби. Дакле, ако би који Србин хтео да живи на морској обали морао би предходно да се покатоличи. Треба имати у виду да се глад, која је повремено харала Европом све до краја 19. века много лакше подносила у приобалним морским областима пре свега због могућности да се народ бави и рибарењем. Тако је лукави Беч остављао Србима избор или да гладују и живе међу змијама или да се покатоличе и доселе у приобаље.
2. Бечка забрана да се презимена Срба њихових поданика завршавају на ић са циљем да се и на тај начин они разликују, одвоје од своје браће Срба из Србије. Последице тога се и данас осећају и највише се испољавају кроз војвођанско аутономаштво.
3. Забрана употребе ћирилице и наметање Србима коришћење латинице. Она се није спроводила само према Србима немачким поданицима већ и према Србима из Србије чим би она била окупирана од стране Немаца као што се то десило и 1915. и 1941. године, а на томе се ради из све снаге и данас.
Све предходно речено у овоме чланку непобитно потврђује да је Историја учитељица живота и за добра и за лоша, зла дела.
Извор: Србин.инфо – Алекса Мијаиловић
ОВАЈ ЧЛАНАК ЈЕ ДЕО АУТОРОВЕ КЊИГЕ „ПЛИШАНА ПРЕВАРА 2“, КОЈУ МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН: 064/496-18-30, ПО ЦЕНИ ОД 700 ДИНАРА, ИЛИ ЈЕ МОЖЕТЕ КУПИТИ У БОЉЕ СНАБДЕВЕНИМ КЊИЖАРАМА У БЕОГРАДУ (по нешто вишој цени).
