Прочитај ми чланакПоводом интервјуа са Иванком Василевском, чланом извршног комитета ВМРО-ДПНЕ и предавачем на Правном факултету Јустин Први у Скопљу
Сећамо се сви „проблематичног“ деловања организације ВМРО за време Краљевине Југославије. Ипак, то није довољан разлог да се у новим политичким околностима са пажњом не саслуша аргументација друге стране и не анализира тренутна ситуација у којој се македонски народ налази. За разлику од осталих случајева, флоскулу „треба опростити али не треба заборавити“ има смисла применити на случају Македоније. Без обзира што власт у Скопљу не одаје такав утисак, Македонци су редак народ који гаји искрене симпатије према Србији. У овом тренутку Србија нема ближег савезника.
Ми можемо да се споримо са Бугарима и Грцима о томе коме припада територија и становништво Македоније, али за Србију у овим околностима то је контрапродуктивно. Чињенице да постоји међународно призната територија, да милион и по становника са поносом пева македонску химну и бори се за очување свог историјског наслеђа говоре саме за себе. Македонски идентитет опстаје упркос покушајима Запада да га избрише уз помоћ својих НАТО сателита Грчке, Бугарске и Албаније. На крају крајева, Јован Цвијић један од највећих етно-географа признавао је посебност македонског народа у односу на друге балканске народе, а проток времена само је потврдио ову чињеницу.
Србија не сме остати загледана искључиво у своје двориште. Потребно је извадити главу из песка и погледати на ситуацију у блиском суседству. Проширивање НАТО алијансе на Македонију противно вољи већинског становништва означиће крај и за Србију. Стратешки коридор који повезује Београд са Истоком биће пресечен, а експанзија Албанаца биће додатно интензивирана. Садашње границе Србије треба бранити на Кајмакчалану и Битољу, а не у Прешеву и Медвеђи. Другим речима, по мишљењу аутора ових редова, за Србију у овом тренутку македонско питање важније је од косовског питања. Морамо бити свесни ситуације у којој се налазимо, а коју је Иванка одлично описала: „Ако се не будемо међусобно подржавали лоше нам се пише. Неко ће бити први, неко последњи али нико се самостално неће извући из ове ситуације“.
О геостратешком значају вардарско-моравске удолине писали смо овде, међутим у тренуцима када се према једном словенском и православном народу спроводи етноцид геополитика остаје у другом плану. У први план долази дужност „небеског народа“ да стане на страну универзалне правде и заштити интересе слабијег братског народа који Запад, зарад својих себичних геополитичких циљева жели да уништи. Очекивања Србије да ће јој у помоћ прискочити поједине велике силе зарад одбране народног достојанства и међународног права, обавезују је да шири слободарске светоназоре ван својих граница и помаже слабијим народима у свом суседству. „Поступај тако да максима твоје воље увек може важити као принцип општег законодавства“ гласи основни закон Кантовог категоричког императива. Другим речима, очекивати помоћ од Руса и Кинеза, а са друге стране мирно гледати како НАТО распарчава Македонију, не само да је у супротности са категоричким императивом већ је у супротности са космичким законима. Уколико Београд жели да сачува своје утицај у региону, ова максима би требало да буде полазна тачка у односима са Македонијом, али и осталим државама које се налазе у сличном положају.
