Pročitaj mi članak

Upozorenje iz Moskve: Gurajući Beograd u izdaju KiM, Vašington izaziva veliki rat!

0

„Čudni“ pregovori o Kosovu: tiha izdaja?

Гурајући званични Београд ка стварном признању независности Косова, Вашингтон изазива велики рат на Балкану са циљем да уништи Европу као свог главног економског ривала


Резултати недавног састанка у Бриселу под покровитељством ЕУ председника Србије Александра Вучића и „премијера“ самопроглашеног Косова Аљбина Куртија о питању „нормализације односа“ могу се протумачити као да Београд предаје своје позиције у корист захтева Сједињених Држава и Европске уније. Иако стране формално нису потписале ниједан документ, „прихватиле су” мировни споразум који је предложио Запад, којим су се „сложиле да неће правити никакве исправке”. То значи да је признање Косова од стране Србије само питање времена.

Све је било “договорено”

На први поглед, резултати „самита“ Србија-Косово одржаног у Бриселу уз посредовање шефа европске дипломатије Жозепа Борела, делују двосмислено. Председник Србије Александар Вучић и „премијер“ самопроглашеног Косова Аљбин Курти, упркос снажном убеђивању бирократије ЕУ, нису потписали никакав споразум. Ово се може тумачити као последица тешке конфронтације између Србије, с једне, и Косова заједно са ЕУ, с друге стране. Курти је после састанка рекао да „Вучић није био спреман да преговара“. А Вучић – да „Курти није био спреман да води дијалог“.

Али ма како се Вучић и Курти шепурили пред новинарима, то је изгледало као представа у интересу имиџа Вучића, који није хтео да се врати у отаџбину са жигом издајника.

Напомињемо да је главни резултат „самита“ сумирао Борел, који је седео на челу стола током преговора као директор школе, подучавајући ђаке који су учили „како се треба понашати да не би осрамотили школу.” Он је случај изнео на начин да су Србија и Косово били једногласни око текста споразума о „нормализацији односа” који су у име Европске уније припремиле Француска и Немачка, а подржале САД. Борел је рекао да су се „председник Вучић и премијер Курти сложили да о европском споразуму о начину нормализације односа Косова и Србије није потребна даља дискусија”. Односно, свима је дстављено до знања да стране немају примедби на текст споразума.

„Потребан је додатни рад како би се оно што су стране данас договориле спровело. Важно је постићи договор, али је још важније спровести оно што је договорено“, рекао је Борел. Може се само нагађати о којим детаљима би Вучић и Курти тек требало да разговарају на новом састанку, ако је све већ договорено. Очекује се да ће се стране састати 18. марта, вероватно на коначном потписивању документа.

А Запад пере све трагове

Да бисте разумели шта је суштина ове халабуке Запада око „помирења“ Срба и косовских Албанаца, морате да знате оно главно: задатак колективног Запада је да на овај или онај начин натера Србију да призна Косово, која је једнострано прогласила независност 2008. а признале су га САД и велика већина њихових савезника.

Србија ће признањем Косова заправо легитимисати злочин који је починио колективни Запад крајем 90-их да би распарчао Србију и одвојио Косово од ње. САД и Брисел чекају да Београд својим рукама легитимише ратове које је Запад изазвао на територији бивше Југославије и резултате тих ратова.

Зато је признање Косова од стране ЕУ постављено као главни и неизоставни услов који Европа поставља Србији за чланство у Европској унији. Сликовито речено, чланство у ЕУ је „30 сребрњака“ за које Србија мора да прода Косово. Али овај политички „мулти потез“ се састоји не само од принудне размене независности Косова за приступање Србије ЕУ. Вашингтон и Брисел такође циљају на Русију. Србија ће након уласка у Европску унију аутоматски бити одсечена од Русије, а Москва ће изгубити свог главног савезника на Балкану, који ми по инерцији још увек сматрамо званичним Београдом. А сва потоња прича да ће Русија добити „свог савезника“ унутар ЕУ, како тврде српски политичари проевропске оријентације, биће само апсурдан изговор,

Следећи корак у одвајању Србије од Русије биће увођење санкција Русији и њено увлачење у НАТО.

САД и ЕУ припремиле су Србији исти пут којим су Црној Гори насилно навукле омчу око врата. Ова мала република је прво сумњивим референдумом отргнута од Србије, а потом, без икаквог народног изјашњавања, против воље Црногораца, учлањена у НАТО и постала непријатељ Русије, иако је историјски народ Црне Горе одувек гајио братска осећања према Русима.

 

Осим тога, мора се схватити да су ЕУ и НАТО одавно постали јединствен војно-политички конгломерат, који је зацементиран низом споразума. Према овим документима, НАТО је „безбедносни кишобран“ за све земље ЕУ, без обзира да ли су оне истовремено чланице НАТО-а или не. Јединство конгломерата ЕУ-НАТО постало је посебно евидентно након што је Русија покренула специјалну операцију у Украјини.

Истовремено, морамо имати на уму и да ће након потписивања споразума између Београда и Приштине Косово без одлагања ући у НАТО, поготово што је одговарајућу апликацију НАТО већ прихватило. У склопу „мировног споразума“ између Србије и Косова, Северноатлантска алијанса ће се ослободити формалних препрека за укључивање косовских Албанаца, пошто ће захтев да кандидат за улазак у НАТО нема територијалне спорове са другим земљама бити испуњени. Из истог разлога и увлачење Србије у НАТО биће само питање времена.

Уговор открива лопова

У нацрту споразума који су у име ЕУ израдиле Француска и Немачка, нема директних назнака да Србија признаје независност Косова. Али, постоји једна суштинска тачка, која подразумева да Србија неће бити против чланства самопроглашеног Косова у међународним организацијама, пре свега у УН. „Стране полазе од тога да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународним односима нити говорити у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“, наводи се у 4. члану нацрта споразума. Де факто, ово је признање Косова од стране Београда, пошто након потписивања таквог документа од стране Србије, Косово добија директан пут у УН, а чланица може постати само суверена држава чији територијални интегритет и државност нису спорни.

Референца

Такође је корисно знати 1. и 2. члан документа. „Странке ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на бази једнаких права. Обе стране ће међусобно признавати документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“, наводи се у члану 1. „Обе стране ће се руководити циљевима и принципима наведеним у Повељи Уједињених нација, посебно принципима суверене равноправности свих држава, поштовања њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, права на самоопредељење, заштите људских права и недискриминације“, стоји у члану 2. Опет глупост! Да, у документу нема званичног признања независности Косова од стране Србије, али сама суштина наведених фрагмената споразума је де фацто признање које се тражи од Србије.

Нема сумње да ће након потписивања споразума који су јој наметнули Европска унија и САД од стране Србије, приступање Косова УН бити питање дана, осим ако се неко од озбиљних међународних играча попут Русије не успротиви. А резолуцију Савета безбедности УН број 1244 из 1999. године, којом се Косово признаје као саставни део Србије, сам Београд ће тако дезавуисати.

Језуитски положај

Вратимо се питању имиџа председника Србије Александра Вучића, које смо дотакли на почетку чланка, и зашто текст споразума који је предложила Европска унија још увек нису потписали стране. Вучић одавно заговара признање Косова, јер је то, по његовим речима, „објективна реалност“. Међутим, огромна већина Срба изразито се негативно односи према овој идеји. Сваки политичар у Србији који јавно призна независност Косова аутоматски врши политичко самоубиство. Косово је историјски српски крај, који је колевка српског народа и Српске православне цркве. У српском друштву нема раскола по питању признавања Косова. Готово сви Срби су против признавања независности региона у било ком облику, а посебно у тако прикривеном какав је представљен нацртом споразума из ЕУ.

По овом питању постоји раскол само међу политичким партијама заступљеним у Народној скупштини. Већински владајућа Српска напредна странка (Вучићева странка) спремна је да гласа шта год председник каже. Али парламентарна мањина, која парадоксално представља народну већину по питању Косова, одлучно је против чак и обичне расправе о овом питању. Што се тиче једног броја опозиционих политичких и друштвених покрета ван парламента, они имају снажан протестни потенцијал и спремни су да побуне Србију.

Зато председник Вучић још није формално признао Косово. И зато се очекује да, истичемо, не Србија, већ званични Београд и Европска унија нађу лукаве и казуистичке формулације за споразум о „нормализацији односа“ Србије и Косова, које би српске власти могле да тумаче за унутрашњу политичке потребе као „ држање чврстих националних ставова”, а за ЕУ ​​и САД би било довољно, де фацто признање независности Косова од стране Србије.

Највероватније је пауза у преговорима направљена управо на захтев Вучића, који мора некако да заустави негативну реакцију становништва и опозиције. Луткари из Вашингтона и Брисела треба да навикну јавно мњење у Србији на идеју да је пут признања Косова унапред одређен. Ова пауза је предах за српског председника, који има шансу да убеди суграђане да нема другог начина него да пристане на пријем Косова у УН, „али не и да призна независност Косова“. Неки опозициони лидери сматрају да је Вучић извршио државни удар јер је де факто признавањем Косова прекршио устав земље. Устав Србије каже да је Косово саставни део Србије.

Шеф посланичке групе опозиционе Народне странке Мирослав Алексић рекао је да ће због усвајања предлога ЕУ за „нормализацију односа” Косова и Србије „цела Србија, а не само Косово и Метохија, бити у опасности“. „Неопходно је ујединити људе који су спремни да спрече све што Александар Вучић намерава да уради. Он то ради тихо, пузећи, свих десет година од доласка на власт… Ово је круна свега што је радио, а све време покушавајући да се представи као патриота и велики борац. То је велика лаж и манипулација”, рекао је Алексић новинској агенцији Бета. Он је нагласио да “ово није питање партија, већ свих грађана који воле ову земљу”.

Алексић је подсетио да се раније Вучић противио предлогу Народне странке да се усвоји документ против признавања независности Косова и чланства Косова у УН од стране парламента. Посланичка група владајуће Српске напредне странке једноставно је одбила да ову резолуцију стави на дневни ред седнице парламента. Алексић је затражио оставку председника Вучића и навео да ће опозиционе странке у супротном позвати на општенародни протест.

Иначе, Мирослав Алексић је дао једноставно објашњење зашто се председник Вучић тако тврдоглаво противи тежњама већине Срба. „Албанци су схватили да је Вучић слаб преговарач јер је уцењен својим криминалним везама и корупцијом“, рекао је Алексић.

Брзо прекидање везе?

Србија живи у ишчекивању коначног исхода „мировних преговора” са Косовом, који ће се, како се очекује, ипак завршити формалним потписивањем споразума између страна.

Српска опозиција Вучића назива „издајником” и стално изражава спремност да у случају „предаје Косова” људе изведе на улице. Власти, са своје стране, предузимају активне мере да зауставе опозиционе манифестације у земљи. У Србији је пре неколико дана ухапшено више десетина људи који су учествовали у масовним демонстрацијама против признавања Косова.

Велика већина Срба свој обрачун са косовским Албанцима види као наставак оружане борбе Русије против колективног Запада, која се води на територији Украјине. Али за разлику од овога, на улицама српске престонице градске власти плаћају постављање огромних билборда у знак подршке Украјини. То изазива велико незадовољствоу код обичних Срба и долива уље на ватру њиховог чврстог става и одбацивању плана власти за Косово.

Данас нико са сигурношћу не може да каже шта ће резултирати предстојеће формално потписивање споразума са Косовом од стране Вучића. Постоји опасност да Србија експлодира масовним антипредседничким протестима. Осим тога, треба очекивати немире у Републици Српској унутар Босне и Херцеговине (БиХ). Лидер Срба у БиХ Милорад Додик је у више наврата изјавио да ће, ако се Косово коначно одвоји од Србије, онда и Срби у БиХ имати морално право да се одвоје од остатка „вештачке државне формације“ у којој се налазе сада и придружи се „Мајци Србији“ . А то, пак, прети новим великим балканским ратом, у коме ће Срби бити сами и у апсолутно непријатељском окружењу.

Постоје сви разлози да се верује да је велики рат на Балкану крајњи циљ Сједињених Држава. Експлозија Балкана се добро уклапа у општи план Сједињених Држава да униште Европу као свог главног економског ривала. Велики део овог плана је већ у току.

Европа и, што је најважније, Немачка су лишене руских енергената. Амерички закон о контроли инфлације је као усисивач који вуче европске послове у америчку јурисдикцију, а десетине великих компанија су већ преселиле своју производњу из Европе у САД. Осим тога, САД покушавају да прекину економске везе Немачке и целе Европе са Кином, која је огромно тржиште за Европу. И, што је најважније, САД гурају Европу и, опет, углавном Немачку, у велики рат са Русијом, што нимало не доприноси светлој будућности Старог света. Рат на Балкану, који неће мимоићи ни Европу ни Русију, употпуњује слику једног истински сатанистичког плана америчког естаблишмента.

Али како било, готово сви српски политичари једногласно кажу да ће без подршке Русије Србија и Срби пропасти под најжешћим притиском САД и Европе и под „издајничком владом у Београду“