Прочитај ми чланакПоштовани читаоци, представљамо вам наше преводе чувених проповеди протојереја Димитрија Смирнов, председника Патријарашке комисије за питања породице, заштиту материнства и деце, које су узбуркале руску јавност.
Отац Димитрије је већ више година познати и уважени проповедник у Москви, познат по оштрим изјавама на рачун неправославних, либералних “вредности“ које се намећу руском друштву.
Он је и први човек Руске Цркве за питања породице, који је својим личним трудом много учинио да то питање постане важно и за руску Цркву и државу. Он је и оснивач при храму Св. Митрофана Вороњешког музичке школе и 5 домова за децу без родитељског старања са укупно 50 деце, као и покрета “Посебна дивизија“ која се бори за заштиту породице од јувенилног правосуђа, као и против абортуса.
Широко је одјекнула његова изјава да родитељи, да би заштитили децу од одузимања из породице, могу да користе и ватрено оружје! По његовим речима: „А кад народ буде наоружан, ту ће већ бити други разговор. Наравно, то ће коштати… Али, са друге стране, моћи ћемо да дамо свој живот за породицу… Јер, када почиње рат, ми штитимо своје жене, децу, старце и тако даље – своје породице… Али ако нападају оно најсветије… када дођу да нам то униште – тако исто то треба да бранимо!“
Осим тога, Димитрије Смирнов је био и Председник Синодалног одела Московског Патриархата за сарадњу са Оружаним силама (2011—2013), Проректор Православног Свето -Тихоновског хуманитарног универзитета, декан Факултета православне културе Војне академије Ракетних јединица стратешког назначења “Петар Велики“, Подтпредседник црквеног савета за биомедицинску етику Московске Патријаршије…
Москва
АКО ОВАКО НАСТАВИМО – БУДУЋНОСТ ПРИПАДА МУСЛИМАНИМА
Јуче ме је звао један човек, који има око 90 година и већ је помало изгубио оријентацију у простору, и говори ми: „А Ви реците Путину шта се ради: на пример муслимани! Ми већ имамо три главна града муслиманских држава, и у целом свету погледајте шта се ради, нека они то спрече“. Извините, муслимани – они воле децу. У Чеченији нема дечијих домова. Зашто је хришћанство победило? Зато што су хришћани имали нешто да понуде муслиману. Када сам са Чингизом Ајтматовим (дружили смо се) говорио:“Чингиз Торекулович, зашто сте Ви за своја дела изабрали једну такву хришћанску тему?“. На пример “Богородица у снегу“, он је написао роман о једном богослову. Он ми објашњава: „Не постоји ништа узвишеније од Христовог лика “.
А шта савремени православци или католици могу да понуде муслиманском свету? Шта? Вотку, проституцију, наркоманију, мржњу једног ка другом итд. И апсолутно одбачену децу. Рећи ће: “Па хришћанство је вера аклохоличара и проститутки. Било која крштена жена, само звизни и одмах ће 20 мушкараца одмах долетети. Они су у грађанском браку. Хахахаа“. И то је све, нема никаквих обавеза. Јер је то религија животиња. Управо те животиње и убијају сопствену децу! О чему ви то причате. А ислам не. Сваки муслиман се радује сваком детету, он их воли.
Дошли смо до тога да у исламу има више љубави него у хришћанству! А то није због тога што је Христос осиромашио љубављу, неее. То је наше хришћанство осиромашило. Зато што је хришћанство религија жртвене љубави. А наше хришћанство се изопачило. Зато што ми само говоримо: „Господе, дај!“, „Господе, имам проблем!“, „имам проблем са станом“, „имам проблема са сином, никако не може да упише факултет“, „имам проблема са ћерком“, „а Ти ми, Господе, дај, дај, дај…“
А хришћанство је сасвим другачије. Ако се сетимо нашег првомученика архиђакона Стефана: гађали су га камењем не би ли се одрекао од Христа, а он се чврсто држао вере, трпео је бол и умро је за Христа. А савремени хришћанин? Савремени муслиман је спреман да умре за своју веру. Он се опасује динамитом и тамо где му његове муле кажу, ту ће отићи и умрети, разнеће се, спреман је да се жртвује! Проглашавају га терористом.
Али он то не ради због тога што хоће да утера страх у цео свет. Наравно да се Европа тресе од страха и повија се због своје толерантности. Али не могу ништа да ураде зато што тамо нема таквих младића који су спремни да умру за Христа.
Међу свим такозваним хришћанским младићима, нема таквих: све иде, и кука, и жали се, и све му је лоше, и „Ја не знам како“ и „Помозите“ и у цркви се само чује: „Помозите, помозите, помозите“. Све је изокренуто, све се изродило. Све се променило.
У томе је узрок. Зато је сада било који муслиман пример за нас. Све је наопачке. Вера која је надахњивала милионе људи, који су вршили подвиге, ишли су у пустињу, колонизирали су Сибир, градили су храмове.
Преподобни Сергије је као најбољи бојарски син отишао са једном секиром у радоњешке шуме и затим су његови ученици саградили више од стотину манастира који су постали примери домаћинства, библиотеке, образовања. А шта ми имамо сада? Само болесне назадовољњаковиће.
Ево где је узрок. Због тога можете и Путину и Медведеву, и да ништа не кажете, ништа се неће променити од тих жалби и вапаја. Нешто ће се променити само тада када се измени дух , када будемо горели, када буде постојала жеља, страст да умремо за Христа. Када будемо желели да дамо живот за Њега. Када будемо желели да некоме послужимо.
А код нас, све највише, све, све, себи, себи и само мало Богу. Ево Ти свећа, ево Ти списак, ево Ти за манастир, спреман сам и да стојим у реду. Опет, дајемо, а ради чега? Ради себе: “Ево, имам операцију“, „ево, моја ћерка“, „мој унук“. Опет све само себи. А када ћемо Богу?
Ко би могао и да помисли да ће исламски свет постати пример? А зашто ти младићи умиру? Зато што не желе да имају државу којом управљају педери. Они не желе да им дође ова смрдљива естрада. Они не желе да им се свуда, на свим местима налазе полуголе бестидне девојке. Они то не желе. Они желе да они људи на које је усмерена пажња хришћанског света, да се пред њиховим очима не удају по осми пут, и да се не жене по шеснаести пут. Они не желе потрес својих темеља, пре свега породичних. Ето, за шта они умиру. То нису тамо неки терористи који су сишли са планина. Већина тих младића има високо образовање. Да, они су фанатици. Зашто?
Од речи фанатос (танатос) – они су спремни да иду у смрт.Ко би могао и да помисли да ће исламски свет постати пример? А зашто ти младићи умиру? Зато што не желе да имају државу којом управљају педери. Они не желе да им дође ова смрдљива естрада. Они не желе да им се свуда, на свим местима налазе полуголе бестидне девојке. Они то не желе. Они желе да они људи на које је усмерена пажња хришћанског света, да се пред њиховим очима не удају по осми пут, и да се не жене по шеснаести пут. Они не желе потрес својих темеља, пре свега породичних. Ето, за шта они умиру. То нису тамо неки терористи који су сишли са планина. Већина тих младића има високо образовање. Да, они су фанатици. Зашто? Од речи фанатос (танатос) – они су спремни да иду у смрт.
А ми смо на издисају, полумртви, болесни људи. Ко нас може спасти од те „сенке смрти“? Само Христос. Само Христос! Он може да нас оживи. А за то је потребан подвиг. То јест, ми морамо да се покренемо. Куда? Ка Њему. А не да Га само просто искористимо. Да, Господ је добар. Ми видимо Јеванђеље: Исцељивао је болесне, губаве, хранио гладне, давао је очи слепима од рођења, Он је спреман… Сажалио се над Наинском удовицом, васкрснуо је њеног сина јединца. Господ је врло добар. Он је дошао на земљу и пролио Своју крв да би смо ми, не сејући, не обрађујући земљу, добијали из руку хлеб и гојили се пред телевизором?
Па Он је измислио тај механизам: бацаш зрно у земљу и из њега добијаш 50 зрна. Молим те, мало се потруди, и уз помоћ сунца које ти је дао Господ, и уз помоћ кише, коју је дао Господ, добићеш пшеницу. Неее, сви хоће на извол’те. Зашто? Па видите: сви долазе у Москву. Зашто? Па нико неће да ради напорно. Сви желе да само добијају. И шта, из тога ће изаћи нешто добро? Не. Тако да никакве спољашње промене неће помоћи. Узми два метра трулих дасака, ма како да их намешташ, све што можеш да саградиш од њих је трулеж. Због тога, само ако успемо да превазиђемо ту ситуацију: уместо да убијамо децу – да их гајимо, уместо да их дајемо непознатим људима на васпитање – да их васпитамо сами, тек тада ћемо моћи да одгојимо нов народ. И то је могуће.
Неки мисле: “То је немогуће“. Не, могуће је. Русија је више пута у својој историји била на граници потпуног уништења. Али ипак се у народу налазила снага. Она се, наравно, груписала око своје Цркве, од Цркве је добијала благодат и препорађала се. Ми се сада налазимо на таквој прекретници: ако се то деси, поново можемо да оживимо, као што вели Господ. Ако не – нестаће нас. И то ће свакако бити велика несрећа, али ће то бити праведно. Све добијамо по нашим заслугама. Зато што, уместо да сејемо жито – ми сејемо крв беба.
Ми видимо да се Христос родио пре две хиљаде година, али су проблеми међусобног односа човека и Бога остали исти. Иста она осећања која су владала некада Иродом, сада владају савременим младим људима. У принципу се ништа није променило. А принципијелно, то се може изменити само покајањем. Ако од лошег кренемо ка добром.
Мало је оних који желе да иду на крст. Више су склони томе да се одмарају. Зато ми заједно са Европом одумиремо, ускоро ће цео свет бити муслимански.
– Хтела сам да вас питам: Ви такође идете по Москви, путујете метроом и видите много оних који су дошли из средњеазијских република.
– Да, то је наша будућност, као и у Европи. Ако већ сада говоре да ће за 5 година најраспрострањеније име у Великој Британији бити Мухамед… Сада је на другом месту после Џејкоба, на првом је Јаков, то јест Џејкоб, а на другом је Мухамед, онда ће за 5 година, према статистици, Џејкоб бити на другом месту. Исто то имамо и у Бриселу: тамо муслимани већ чине 49% становништва.
– Муслимани имају више деце, веће су им породице.
– Да, они воле децу, они их васпитају. И у Берлину ће ускоро бити 70% муслимана и 30% старих Немаца.
– А у Москви?
– И у Москви ће тако бити: доћи ће Таџикистанци, Узбекистанци. Хришћанска нација ће, зато што људи уместо да иду у Цркву, иду на фудбал или на поп концерт, морати да сву ту територију да муслиманима. Радује ме то што сам старији човек и нећу доживети то. Неколико пута сам био у Турској и видео шта је остало од хришћанске Византијске империје. Остало је неколико споменика. И на територији Европе ће такође остати неколико споменика, од неких ће направити лепе џамије.
То је крај Европе. Управо због тога што смо се одрекли своје вере. Муслимани врло активно купују непокретности, паметни су, образовани, имају много деце, тако да је њихова будућност. Знам да у Немачкој, сам сам видео, постоје овакви огласи: “Издаје се кућа породици без деце“. То јест, деца им нису потребна. Многодетних породица у Немачкој највероватније има две-три.
– Има их, али мало.
– А муслиманске породице су све многодетне.
– И овде је, у Русији исто тако?
– Слично је, ми смо такође Европа, и код нас постоје исте тенденције. Муслимани рађају децу, а хришћани се штите од њих, као од бандита. Због тога је то наша будућност. На Таџикистанце, Узбекистанце гледам као на будућност Европе. Храмови су пусти. Када је код нас, у Москви, неки муслимански празник, десетине хиљада мушкараца излазе на улицу и моле се, а код нас су у сваком храму скоро само жене. Мушкараца има 10 – 15%.
– Старије жене?
– Има и младих. У нашем храму има пуно многодетних породица, али зар ми можемо да променимо стање у целој земљи? У парохији – да. Код нико не врши абортусе, у породицама има по седморо, осморо деце, али уопште гледано, то никако не може променити слику.
Данас ми је пришла једна старија жена и рекла: „Оче, објасните ми једну ствар“. Рекао сам јој: „Хајде, пробаћу. Јер ми постављају таква питања на која и не могу да одговорим“. Кажем вам, она је стара жена и говори ми: “Када желим да идем у храм, подижем руку и зауставља се такси и вози ме. Ако је за воланом муслиман, неће ми наплатити вожњу. Говори ми: „Па, не може син да узме новац од мајке, још када она иде да се моли“. А ако стане крштени Рус, говори ми: „То је мој посао, и узима новац“. И ја јој говорим: „Све је врло просто, ти муслимани су много ближе Христу од тих крштених возача који чак можда и долазе у Цркву за Ускрс или неки други празник.
Зато што код њих нема ни милости, ни сажаљења, ни милосрђа. Уместо да одмах помогну баки и кажу: „Још ћу вас и провозати, одвешћу вас и у перионицу, платићу вам тамо и рачун, одвешћу вас и у продавницу, и однећу вам торбе на ваш спрат. А ако имате лифт, онда до лифта“. Зато што то и јесте угодно Богу. И ево шта је интересантно – савремени муслиман зна шта је угодно Богу, а савремени крштени човек не зна. И ко је од њих ближе Богу?
Због тога будућност припада муслиманима. Њихова је будућност. Они ће населити ову земљу, зато што све то није потребно савременим крштеним људима. Они су ревносни и држе постове, а када је њихов празник људи се боје и да зађу у њихов кварт, зато што десетине хиљада младих мушкараца клечи на коленима и моли се Богу. Где ви можете видети толико православних мушкараца? Нигде и никада! Свуда само жене.
Превод: Душка Здравковић, Православна породица, новембар 2016.
