Прочитај ми чланакСарајево -- У Босни и Херцеговини се са великим очекивањима гледа ка резидуалном Механизму у Хагу и изрицању правоснажне пресуде Радовану Караџићу.
Жалбено веће Међународног резидуалног Механизма за кривичне судове, у среду би требало да изрекне пресуду некадашњем председнику Републике Српске Радовану Караџићу у другостепеном (жалбеном) поступку. Караџић је осуђен првостепено на 40 година затвора за злочине почињене током последњег рата на територији те државе.
Некадашња хашка истражитељка Невенка Тромп за Аваз говори о три могућа сценарија пресуде.
Њој је, каже, најпожељнија опција, па и најлогичнија, да буде проглашен кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату заједно са тадашњим структурама Србије.
Она, међутим, не искључује ни могућност да Караџић буде ослобођен.
„Први сценарио је да великим делом буде потврђена првостепена пресуда по којој је добио 40 година робије јер је крив за ратне злочине и злочине против човечности, укључујући и геноцид“, каже Невенка Тромп.
Као другу наводи могућност да првостепена пресуда буде преиначена и да знатно буде смањена затворска казна, па чак и да Караџић буде ослобођен, а као трећу могућност, она види да буде осуђен на доживотну робију.
„Сматрам да ће судије играти на сигурно, па се нећу изненадити ако на крају буде осуђен да до краја живота остане у затвору. Тиме би се умирила јавност у БиХ, односно жртве злочина за које је одговоран Караџић”, рекла је Невенка Тромп, која је радила као истражитељка трибунала у поступку против бившег српског и председника СРЈ Слободана Милошевића.
Невенка Тромп, која је и ауторка књиге „Смрт у Хагу“, у којој детаљно говори о суђењу Милошевићу, каже да би Караџић могао бити осуђен и за, како каже, геноцид у Босанској крајини и/или Подрињу. Каже да верује да ће Караџић бити осуђен на доживотну робију уз „ситне корекције првостепене пресуде“.
„То би био неки статус кво. Првотна пресуда већ је позната. Ако се не би дирала улога Србије у рату у БиХ, онда је то нека сигурна опција за Трибунал“, сматра Невенка Тромп.
Суђење Караџићу пред Хашким трибуналом је почело у октобру 2009. године. Суђено по две тачке за геноцид, по пет тацака за злочне против човечности и по четири тачке за кршења закона и обичаја ратовања које су починиле српске снаге током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995.
Претресно веће Хашког трибунала га је пре три године, 24. марта 2016., прогласило кривим за геноцид на подручју Сребренице 1995. године и за прогон, истребљивање, убиство, депортацију, нехумана дела (присилно премештање), терорисање , противправне нападе на цивиле и узимање талаца. Осуђен је у првом степену на 40 година затвора.
На ту одлуку жалио се и Караџић са својим правним тимом, као и тужилаштво Хашког тринала. Караџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима.
Изрицање пресуде заказано је за среду, у 14 сати. На сутрашњем изрицању пресуде биће представници Удружења логоража БиХ, предвођени педседником Јасмином Мешковицем и представнице Удружења Мајке Сребренице.
Жалбено веће Механизма који је наследник Хашког трибунала сада може ту пресуду да потврди или да је преиначи, било у погледу утврђених чињеница, било у погледу врсте и висине казне. Такође може да је укине и наложи да му се суђење понови.
Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице – за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.
Судско веће није утврдило да на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ почињен геноцид, али јесте утврдило да су ратни злочини почињени у тим општинама, у периоду од 1992. до 1995. били координирани из врха Републике Српске.
Такође, према првостепеној пресуди, Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премештање становништва у поменутим општинама. Судско веће је такође утврдило да Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за убиство, противправни напад на цивилно становништво и ширење терора током опсаде Сарајева у периоду од маја 1992. до октобра 1995. године, као и за узимање талаца као и кршење закона и обичаја ратовања.
Караџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула, а девет дана касније изручен је Хагу и смештен у притворску јединицу Трибунала у Схевенингену. Док је за њим била на снази потерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
