Pročitaj mi članakProšla je još jedna u nizu vanrednih sednica vlade kojoj u stvari predsedava predsednik Republike i kao uvek do sada od kada je uspostavljena naprednjačka i njegova lična vladavina on daje njenom delovanju glavni ton i pravac. I na ovoj sednici je u svom vlastodržačkom anti-demokratskom stilu delio prisutnim ministrima i ostalim državnim funkcionerima zadatke a sve u cilju jačanja „nacionalnog i državnog“ jedinstva koje treba pre svega da služi očuvanju njegove kleptokratske oligarhije i diktatorskog načina vladavine. Glavni naglasak na ovoj sednici tzv. vlade (mi smo jedinstvena zemlja u svetu u kojoj predsednica Narodne skupštine i dalje obavlja i premijersku dužnost) bio je na formiranju timova za zaštitu države ali i formiranje posebnog tima koji će se boriti za Srbiju povodom inicijative za prijem tzv. kosovske države u Savet Evrope. Ovaj predlog o formiranju posebnog tima je još jednom pokazao da je politika A. Vučića na Kosovu i Metohiji samo niz prigodnih marketinških predstava za javnost, ali i da se pokaže kako se ova vlast bespoštedno i dalje bori za Kosovo i Metohiju. Ali je više nego očito da ona nema nijedan proaktivan odgovor i predlog za donošenje jasno određenih i oročenih mera koje su pre svega upravljene na poboljšavanje položaja srpskog naroda koji živi u ovoj našoj pokrajini i pored sve težih uslova za opstanak izazvanih izuzetno agresivnim ponašanjem albanskih vlasti i njihovim nastojanjem da na sve načine pogoršaju i otežaju položaj našeg naroda i da na tako pospeše njegovo iseljavanje koje se već uveliko odvija(deca sa Kosova i Metohije masovno se upisuju u škole u centralnoj Srbiji). Ukidanje dinara kao platežnog sredstva, gradnja policijskih baza na teritoriji severne Kosovske Mitrovice, zatvaranje opština koje rade u sistemu Srbije, prihvatanje kosovskih tablica, stalne provokacije kosovske policije naoružane dugim cevima, uvođenje embarga na robu iz Srbije, pokušaji preuzimanja objekata SPC, napadi na povratnike i oružani incidenti u kojima stradaju Srbi, hapšenje Srba bez ikakvih osnovanih dokaza, desetogodišnje neizvršavanje Briselskog sporazuma (koji je i otvorio proces priznavanja nezavisnosti tzv. kosovske državnosti) i obaveze o formiranju SZO, dogovora o organizaciji koja ne pruža nikakve garancije da će ona obezbediti funkcionisanje srpske zajednice, oduzimanje lekova i zatvaranje ambulanti u kojima se Srbi leče, ukidanje ćirilice, razni oblici pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima i u prosvetnim ustanovama.
И на све ове примере безочног насиља које се перманентно спроводи над српским народом на Косову и Метохији на ванредној седници владе А. Вучић предлаже формирање некаквог посебног тима за вођење борбе против уласка тзв. косовске државе у Савет Европе, што подржавају његови велики пријатељи и савезници из ЕУ и САД, а која је унапред изгубљена. У свим његовим свакодневним обраћањима јавности (било их је више од 20 само у току прошлог месеца) али у овом на ванредној седници владе нисмо могли чути (као ни много пута до сада) које ће конкретне мере предузети ова власт да нам на тај начин пружи елементарне доказе да је способна да предузме активне и ефикасне мере које ће зауставити одмакли процес исељавања Срба и створити услове за обезбеђивање његовог опстанка али и омогућити да се развије осећај безбедности и слободу кретања нормалнијег живљења. Једино што се може чути као његова уобичајена политикантска и маркетиншка мантра је да он никада неће признати Косово као независну државу, али то је испразна реторика за унутрашњу употребу док се одвија отворени процес повлачења српске државе са Косова и Метохије за шта је он непосредно одговоран.
Поред формирања посебног тима за борбу против пријема Приштине у Савет Европе А. Вучић је обзнанио историјску и до сада невиђено значајну посету Француској (земљи која је један од главних заговорника тзв. косовске независности) и исто тако важан сусрет са председником Француске Е. Макроном. Ова посета по извештајима режимских медија и таблоида донеће Србији десетине милијарди евра а у до сада предоченим кључним темама овог сусрета се не налази наговештај да ће тегобни положај Срба на Косову и Метохији бити једна од кључних тема разговора. Само је узгред речено да ће бити приче о европском путу Србије у ЕУ и ситуацији на КИМ. Председник Србије нам је недавно упутио утешне речи да његов „пријатељ“ Е. Макрон барем жели да чује оно што он има да каже о Косову и Метохији, јер он зна да су њему везане руке али помоћи ће нам колико могу. Ова „историјска“ посета Француској само је још једна у низу у маркетиншких трикова и манипулација који служе само за унутрашњу употребу, учвршћивање његове спин диктатуре и даљег јачања култа великог вође а све у предизборне сврхе уочи локалних и београдских избора. Он и поводом ових избора води кампању као што је то радио за протекле републичке парламентарне изборе а Косово и Метохија му служи само да себе и даље представља као „бескомпромисног“ борца за српске националне интересе.
А. Вучић се протеклих година често позивао на његове велике и искрене пријатеље из ЕУ и САД а сада нам се непрестано у својим бескрајним монолозима жали како су га они преварили и изневерили, као да се то није могло очекивати јер се ради о представницима држава најпостојанијим покровитељима тзв. косовске државности. Он се данас понаша као да је новински извештач, репортер или политички аналитичар дешавања на Косову и Метохији упорно избегавајући да јавности предочи каква је политичка и проактивна и делотворна стратегија ове власти у одбрани опстанка српског народа на Косову и Метохији. Недостатак стратегије се може видети и према односу српске власти према актуелном попису на Косову и Метохији. Јасна је намера А. Куртија да спречи људе који су пореклом са Косова и Метохије да учествују у попису становништва, за разлику од припадника албанске дијаспоре који ће имати то право и тиме настоји да смањи и угрози демократски капацитети али и људска права српског народа. О овом изузетно важном питању нема јасног става српске власти осим саопштења Српске листе и њеног позива на бојкот и овог пописа без озбиљног и промишљерног сагледавања какве ће то последице имати на укупан положај српског народа на Косову и Метохији. Знамо како су завршили и какве су катастрофалне последице имали њихови претходни позиви на напуштање косовске полиције, осталих институција и неизласка на изборе у општинама у којима су Срби у већини.
Овај попис је од изузетног значаја а одвија се у веома неповољним и катастрофалним условима за српски народ и забрињавајуће делује чињеница да се власт у Београду није огласила поводом овако организованог пописа становништва него је то препустила својој страначкој испостави на Косову и Метохији, Српској листи. Њихови представници су позвали Србе на бојкот пописа али нису пропустили прилику да саопште да је у Косовској Митровици на основу наредбе премијера А. Куртија са циљем додатне ескалације против-правно и неосновано одузет дом и кров над главом деци Милана Радојичића са намером да се они протерају и иселе са Косова и Метохије али и да се сви Срби застраше и да им се пошаље порука да им тамо нема места. Дирљива је брига представника Српске листе за одбрану имовине М. Радојичића, али ко ће нама дати прави одговор како ће бити заштићена имовина Срба на Косову и Метохији, како ће бити заштићени њихови животи и елементарна људска права али и омогућити безбедност и иоле нормализовани услови за живот српског народа изложеног свакодневним нападима и провокацијама. Показало се да Српска листа није способна а ни спремна да то учини, као што то није ни до сада радила српска власт и њен велики вођа који се непрестано позива на своју одлучност да никада неће признати независност тзв. косовске државе, а шта од тога има српски народ који је данас управо политиком А. Вучића доведен у катастрофалну и готово безизлазну ситуацију.
О томе има много примера из свакодневног живота Срба на Косову и Метохији, они су вапијући глас да се коначно предузму конкретне и проактивне мере лишене испразних и бесмислених политикантских заклињања А. Вучића без обзира што је пристао на спровођење Охридског споразума (он неминовно води ка потписивању правно обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и приштине што у суштини представља признавање независности косовске државности). Наводимо само неколико сведочанстава Срба са Косова и Метохије, она само само додатно указују какво је стварно стање српског народа након десетогодишњег „успешног и победничког“ процеса преговарања који је водио А. Вучић.
Рајко Јаначковић из Прилужја “Ситуација је никаква, ово је сачувај боже, тешко нама. Ми смо стари, болесни, ево видиш уместо да подигнеш плату у свом месту, прелазимо сто километар. Тешко је, шта да радимо, морамо да издржимо“.
Радољуб Васовић “Најтеже је људима из унутрашњости КИМ, посебно је тешко за намирнице. Ја сам пензионер, наша душа зна како нам је. Нама је опет овде близу Рашка а људима из унутрашњости Косова нека је бог у помоћи. Засмолио бих све међународне факторе да ураде нешто по том питању, макар за нас који смо остали овде, неће нас отерати са КИМ“.
Милорад Радивојевић из Звечана „Ми смо овде као овце у тору које чувају вуци. Једино нам остаје да покушавамо да издржимо колико и како можемо. Нажалост, не видим никакво светло на крају тунела, иако сам по природи оптимиста, али морамо бити реални. Нам је из дана у дан све теже да живимо иоле нормалан живот.“
Радомир Вукашиновић из Лепосавића “Народ на КИМ је на ивици лудила. У петак и суботу смо успевали да плаћамо у динарима, али не знамо шта доноси понедељак. Сам бог зна шта нас чека, ово постаје неиздрживо“.
С. Благојевић васпитач ПУ Бамби “Шта смо све преживели од 1999. и шта смо сада доживели –да у 21. веку немамо своја основна права, немамо своје производе, немамо плату, немамо свој динар. Зато молим све у свету да погледају са каквом се ситуацијом ми овде суочавамо и надам се да ће неко да стане уз нас. Ситуација из дана у дан постаје неиздржива. Да ли треба да пакујемо своје ствари и да напустимо своја огњишта“.
Ово су питања и вапаји на која мора да одговори српска власт и то јасно одређеним и конкретно осмишљеним мерама без политиканства и злоупотребе Косова и Метохије у њихове изборне и политичке сврхе што је до сада небројено пута радила и што је још горе и узнемирујуће она то и даље наставља да ради. Велика отежавајућа околност што је питање Косова и Метохије скрајнуто у нашој јавности и зато изостаје већи притисак да се оно решава на начин који ће обезбедити да српски народ не осећа да је препуштен својој злурадој судбини. Један од начина деловања је свакако предлог који је професор Слободан Самарџић веома аргументовано у неколико наврата износио у својим наступима, а односи се на прекид преговора са Приштином док год не буду створени услови да и албанска страна почне да спроводи постигнуте договоре и споразуме чију реализацију је иначе гарантовала тзв. међународна заједница оличена у представницима Квинте и САД.
Синиша Љепојевић: Ево како ће се пораз Запада у Украјини одразити на Р. Српскуhttps://t.co/aEFdVamUbS
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2024
