Случај убиства стар 31 годину, у којем се као егзекутори помињу и најпознатија имена београдског подземља, већ у првом дану нове 2014. године изнова је потресао Хрватску.

Жељко Ражнатовић Аркан помиње се као један од могућих извршилаца ликвидације Стјепана Ђурековића

Реч је о ликвидацији Стјепана Ђурековића, хрватског дисидента којег је југословенска тајна полиција Удба убила 28. јуна 1983. године у Волфратсхаузену код Минхена, у тадашњој СР Немачкој. Ђурековић је био истакнути привредник комунистичке Југославије и један од директора нафтне индустрије ИНА, али је 1982. године емигрирао у СР Немачку и повезао се са хрватском емиграцијом. Удба га је оптуживала да је украо велику количину нафте од Ине и да је сарађивао са усташким елементима, уз помоћ немачке тајне полиције.

Ђурековић је, по налогу Удбе, убијен годину дана по емигрирању. Постоји неколико верзија тог догађаја, а у једној се као директни извршиоци помињу познати чланови београдског подземља, данас покојни: Жељко Ражнатовић Аркан, Ђорђе Божовић Гишка, Ранко Рубежић, Драган Малешевић Тапи и Драган Јоксић.

Због овог убиства су по потерници немачког правосуђа у Хрватској ухапшени Јосип Перковић, који је у време убиства Ђурековића био шеф одељења загребачке Службе државне сигурности (СДС) задужен за непријатељску емиграцију, и Здравко Мустаћ, тадашњи шеф СДС за целу Југославију.

Убиство Ђурековића једна је од најконтроверзнијих ликвидација у историји Југославије. Деценијама се спекулисало о налогодавцима, а у жижу јавности су га вратили немачки суд и канцеларка Ангела Меркел, захтевајући од Хрватске изручење Перковића.

Према верзији коју је прихватио немачки суд, убиство је наручено из тадашњих политичких кругова, из самог врха Комунистичке партије, а ради заштите утицајног политичара Мике Шпиљка и његовог сина Вање, тада осумњиченог за умешаност у финансијске малверзације. Ђурековић је, како је оценио немачки суд после доказног поступка, био превише опасан сведок против Вање Шпиљка у вези са криминалом у Ини, па је дат налог да буде ликвидиран.

У тој верзији, организација ликвидације поверена је хрватској Служби државне сигурности, односно данас ухапшенима Здравку Мустаћу и Јосипу Перковићу.

Верзија бр. 2: Убиство извршили београдски криминалци

Најконтроверзније податке о овом убиству изнео је пре десетак година у својој књизи „Ласица која говори“ бивши обавештајац Божа Спасић.

„Преко сарадника смо сазнали да новцем од украдене нафте Стјепан (Ђурековић) намерава да финансира терористичке акције у Југославији. На Савету за заштиту уставног поретка Југославије 1983. године донета је одлука да се Ђурековић стави под третман опасног терористе – финансијера. Дали смо му шифровано име ‘Дунав’. Ту је и одлучено да се он ‘елиминише’, а тајна акција названа је ‘Операција Дунав'“, написао је Спасић.

 Божа Спасић као једног од извршитеља наводи Драгана Малешевића Тапија.

Ђурековић је 28. јуна исте године нађен изрешетан и са смрсканом главом у штампарији у градићу поред Минхена.

„Сви који су извели акцију сада су мртви. Ту су, поред Ђорђа Божовића Гишке, учествовали и Жељко Ражнатовић Аркан, Ранко Рубежић, Драган Малешевић Тапи и Драган Јоксић Јокса“, изјавио је Спасић „Политици“ 2005. године.

Спасић тврди да Перковић није ни могао да организује убиство Ђурековића, већ да је директан налог дао Стане Доланц, тадашњи савезни секретар унутрашњих послова. Спасић наводи да оптужницом против Перковића Немци заправо желе да прикрију да је немачка тајна служба БНД тесно сарађивала с одбеглим усташама.

„Стјепан (Ђурековић) је био шпијун немачке БНД и ми смо га означили као терористу због сарадње с усташком емиграцијом. Ликвидиран је због шпијунаже за БНД, јер је финансирао усташку емиграцију украденим парама, а све то у организацији немачке тајне полиције“, навео је Спасић у тексту објављеном на његовом сајту.

Хрвати оптужују: „Спасић лаже, јер га чека исто што и Перковића“

Хрватски новинар и публициста Жељко Ператовић, који се годинама уназад бави истраживањем политичких убистава у Југославији, каже за „Блиц“ да је бивши обавештајац Божа Спасић „најобичнији преварант и лажљивац који се труди да по сваку цену заштити Перковића и Мустаћа из сопствених интереса“.

– Све што је икада изјавио на тему убиства Стјепана Ђурековића није истина. Сваку причу темељи како би ослободио Перковића и Мустаћа, унапред свестан да ће и Србија по уласку у ЕУ добити налог за његовим хапшењем. Спасић је довођен у везу с убиством шиптарског дисидента Хадрија 1988. године у Белгији – каже за „Блиц“ Ператовић.

Ператовић додаје да се у српским медијима и данас с њега скида одговорност, коју он покушава да свали на бившег савезног секретара унутрашњих послова Станета Доланца, који је, како каже Ператовић, био против ликвидације Ђурековића.
 
Ператовић такође сматра да је наручилац убиства бивши председник председништа СФРЈ Мика Шпиљак који је преко Перковића и Мустаћа контактирао Станка Чолака из београдске Удбе, а који је потом ангажовао београдско подземље за Ђурековићеву ликвидацију. Чолак се такође налази на немачкој потерници због тог убиства, али с обзиром на то да живи у Београду, Хрватска са његовим хапшењем и изручењем нема ништа.

– Да ли је Ђурековића убио Аркан, Гишка или неки други београдски криминалац у потпуности је небитно. Треба напоменути да је ово убиство по свим карактеристикама веома специфично јер испада из свих правила по којима су до тад извршаване ликвидације. Срби су ангажовани за убијање Срба, Хрвати за Хрвате, муслимани за муслимане. Једино за Албанце није важило то правило јер чак ни Удба није могла да пронађе Албанца који би пристао да убије другог Албанца – истакао је Ператовић.

(Блиц)